Чеченска Република Ичкерија
| Чеченска Република Ичкерија Нохчийн Пачхьалкх Нохчийчоь | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Географија | |||||||
| Континент | Европа | ||||||
| Регија | Кавказ | ||||||
| Земља | Русија | ||||||
| Химна | Смрт или слобода | ||||||
| Главни град | Грозни | ||||||
| Површина | 15.300 км² | ||||||
| Становништво | 1.103.000 | ||||||
| Друштво | |||||||
| Званични језици | чеченски, руски | ||||||
| Религија | Ислам | ||||||
| Владавина | |||||||
| Облик владавине | Република | ||||||
| Титула владара | Председник | ||||||
| Владар | Џохар Дудајев | ||||||
| Други владар | Зелимхан Јандарбијев | ||||||
| Трећи владар | Аслан Масхадов | ||||||
| Историјско доба | Савремено доба | ||||||
| Оснивање | 1991. | ||||||
| Престанак | 1999. | ||||||
| Догађаји | |||||||
| Претходници и наследници | |||||||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||||||
|
| ||||||
| Портал:Историја | |||||||
Чеченска Република Ичкерија је била фактички независна држава на северном Кавказу између 1991. и 1999. године. Настала је у време распада Совјетског Савеза на једном делу некадашње аутономне републике Чечено-Ингушетије (дела Руске СФСР), а војно је поражена од стране руске армије 1999. и укључена у Руску федерацију као Република Чеченија. Независност Ичкерије није била међународно призната. Признали су је привремено само Грузија и авганистански талибани.
Име
[уреди | уреди извор]„Ичкерија“ је историјско туркијско име за централни део Чеченије. Према легенди, сва „чиста“ чеченска племена имају тамо своје корене. Кад су чеченски сепаратисти прогласили независност Чеченије од Русије, користили су име „Чеченска Република Ичкерија“ (ЧРИ) за независну Чеченију. У многим страним изворима се, међутим, независна Ичкерија помиње као Чеченија.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1991., док се распадао СССР, чеченски лидер Џохар Дудајев је прогласио независност Чеченије (Ичкерије). Руски председник Борис Јељцин је одбијао да призна чеченску независност, као и друге државе света. Држава Ичкерија је од тада фактички била независна, до Првог чеченског рата 1994. године, када Чеченија бива заузета од стране руске војске (до 1996.), а Дудајев убијен. Од 1996. године (када се руска војска повлачи), па до 1999. године Чечени и даље уживају техничку независност, све до напада чеченских снага под вођством Шамила Басајева на суседну руску републику Дагестан. Тада Русија одговара војном силом и започиње Други чеченски рат, чиме успоставља контролу над територијом Чеченије. Чеченски председник Аслан Масхадов и његови сепаратисти беже у планине и започињу герилски рат који траје до данас.