Пређи на садржај

1984

Уреди везе
Извор: Wikipedija

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1950-е | 1960-е | 1970-е | 1980-е | 1990-е | 2000-е | 2010-е | >
<< | < | 1980. | 1981. | 1982. | 1983. | 1984. | 1985. | 1986. | 1987. | 1988. | > | >>

Ово је чланак о години 1984. За остале употребе, в. 1984 (разврставање).
За остала значења, види 1984 (разврставање).
1984. по календарима
Грегоријански 1984. (MCMLXXXIV)
Аб урбе цондита 2737.
Исламски 1404–1405.
Ирански 1362–1363.
Хебрејски 5744–5745.
Бизантски 7492–7493.
Коптски 1700–1701.
Хинду календари
• Викрам Самват 2039–2040.
• Схака Самват 1906–1907.
• Кали Yуга 5085–5086.
Кинески
• Континуално 4620–4621.
• 60 година Yанг Дрво Миш
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11984.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1984 била је пријеступна година која почиње у недјељу (линк показује календар).

1984:
<1> • <2> • <3> • <4> • <5> • <6> • <7> • <8> • <9> • <10> • <11> • <12>
Рођења • Смрти

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
Рачунар "Галаксија"
  • Од краја прошле године, у продаји су "Рачунари у вашој кући", специјално издање часописа "Галаксија", са упутством за самоградњу истоименог рачунара.
  • 1. 1. -  Брунеј постаје независна држава.
  • 1. 1. - Приказана прва од осам епизода серије "Камионџије опет возе".
  • 2. 1. - РТЛ Телевисион почиње емитовање у Луксембургу, сједиште у Келну од 1988. (РТЛ Телевизија у Хрватској од 2004).
  • 3. 1. - Амерички летач Боббy Гоодман ослобођен из сиријског заробљеништва, уз посредовање Јессеја Јацксона.
  • 5. 1. - Амерички програмер Рицхард Сталлман започео је развој пројекта ГНУ.
  • 6. 1. - Туниски председник Хабиб Боургуиба објављује на телевизији да хлеб неће поскупети - у нередима претходних дана погинуло је преко 100 људи.
  • ц. 6. 1.? - Вучко, рад сликара Јожета Тробеца, изабран за маскоту ЗОИ у Сарајеву[1].
  • 10. 1. - САД и Света столица обновили дипломатске односе прекинуте 1867.
  • 12. 1. - У Неw Yорк Тимес-у објављен чланак "Дроге затупљују Златну омладину у Југославији" (тј. децу функционера), такође и о проблему незапослености, несташица и питања отићи или остати[2].
  • јануар - У оквиру америчког Департмана обране основана Организација Стратегијске обрамбене иницијативе.
  • јануар - Књига "Тајанствени свет масона" Михаила Поповског - Јевреји се жале да су у њој коришћени изводи из Протокола сионских мудраца[3]
  • 16. 1. - Конференција балканских земаља у Грчкој (Турска условила учешће стављањем питања забране нуклеарног оружја на Балкану у други план).
  • 17. 1. - У Стокхолму почиње Конференција о разоружању у Европи (до 1986).
  • 17. 1. - Отворен проширени сарајевски аеродром.
  • 23. 1. - Приказана ТВ драма "Карађорђева смрт".
Први Аппле Мацинтосх

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
У свемиру без врпце
  • 1. 2. - Председник Председништва Мика Шпиљак стигао у посету САД[6] (Вашингтон и Лос Анђелес).
  • 2. 2. - Лив Уллманн отворила испред УНЕСЦО-а Међународну изложбу дечије уметности у Сарајеву.
  • 3. 2. - Рођена прва беба након трансфера ембриона.
  • 6. 2. - Амерички департман правде тражи да се врати на снагу налог за изручење Андрије Артуковића из 1952.
  • 7. 2. - Астронаут Бруце МцЦандлесс II је први који се креће свемиром без "пупчане врпце" са бродом (→ Маннед Манеуверинг Унит).
  • 7 - 22. 2. - Први "Рат градова" у Ирачко-иранском сукобу, ирачки авиони нападају 11 иранских градова, а ови узвраћају на Ирак.
  • 8. 2. - Амерички УСС Неw Јерсеy испалио 288 граната од 16 инча на положаје Друза и Сиријаца у Долини Бека.
Зимске олимпијске игре 1984. - амблем
  • 8 - 19. 2. - Зимске олимпијске игре 1984. у Сарајеву. Јуре Франко освојио сребрну медаљу, прву икад за Југославију на зимским играма. Игре су оцењене најбољим дотад. Потрошено 130 милиона долара (80% Сарајево и СР БиХ, 15% остале републике, 5% федерација)[7] или 160 милиона[8][9]. Велико учешће војске[10]. Посетиоци запањени гостопримством Сарајлија, мада град изгледа сиво[11][12].
  • 8 - 11. 2. - Велике мећаве у Југославији - поремећај распореда на олимпијади, преко 10.000 људи морало бити спасено из наноса од 5 метара близу Београда [13][14][15].
  • 10. 2. - Масакр у Wагалли: кенијске снаге убиле неколико стотина или чак хиљада етничких Сомалаца на североистоку земље.
  • 13. 2. - Обољели Константин Черњенко наслиједио умрлог Јурија Андропова на мјесту генералног секретара КПСС, умире у марту 1985.
  • 14. 2. - Британски плесачки пар Торвилле и Деан на сарајевској Олимпијади осваја савршених 12 оцјена 6.0 те златну медаљу за изведбу Равеловог Болера.
  • 14. 2. - Објављено да је један ресторан у Сарајеву затворен јер је Кирку Доугласу и друштву наплатио десетоструко (54.000 дин. тј. 440$)[16]. Али туристи налазе у "Магросу" скијашку опрему и кристал за три пута нижу цену него код куће[17].
  • 14. 2. - Пројект Спинелли: Европски парламент усвојио Нацрт уговора о установљењу Европске уније. (→ фр)
  • 14. 2. - 19. 3. - Ирачко-ирански рат: почиња Мочварна битка. Операција Кхеибар, Иранци отварају фронт у мочварама Хаwизех на југу, према нафтоносном острву Маџнун. Ирачани у ово време почињу екстензивну употребу хемијског оружја.
  • 15. 2. - Операција Зора 5, досада највећа иранска офанзива, покушавају поделити ирачке снаге код Басре.
  • 16. 2. - Анголски грађански рат, Јужноафрички гранични рат: постигнут Споразум из Лусаке о фазном повлачењу јужноафричких снага из Анголе али до следеће године пропао.
  • 18. 2. - Гватемалски грађански рат: киднапован студент и синдикалиста Едгар Фернандо Гарциа, његова супруга ће организовати покрет рођака несталих.
  • 18. 2. - Потписан конкордат између Италије и Свете столице којим су ревидирани латерански уговори из 1929: католицизам више није званична вера, Рим више нема наслов "Свети град".
  • 22 - 24. 2. - Операција Зора 6: Иранци покушали пресећи пут Багдад-Басра.
  • 26. 2. - Либански грађански рат: амерички маринци напуштају Бејрут, у ово време одлази и остатак интернационалних снага, а контролу над западним Бејрутом преузима шиитски покрет Амал и друска Прогресивна социјалистичка партија.
  • 27. 2. - Ирачки авион гађао нафтни терминал на иранском острву Харк, следи "Танкерски рат", Иранци нападају танкере који носе ирачку нафту.
  • 29. 2. - Југославија и ММФ постигли договор у принципу о станд-бy кредиту од 400-500 милиона долара (у јуну одобрено 370 милиона, део ширег пакета репрограма дугова ММФ-у и комерцијалним банкама). Југославија обећава подизање камата, девалвацију динара, дерегулисање цена и наметање финансијске дисциплине.
  • фебруар/март - Верски нереди у Yоли и Јимети на истоку Нигерије, око 1.000 мртвих.

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • 2. 3. - Приказан мокументарац Тхис Ис Спинал Тап.
  • 3. 3. - Земљотрес на Копаонику, има материјалне штете, троје повређених.
  • 4. 3. - У СССР одржани последњи избори за Врховни совјет, последњи под потпуном контролом КПСС.
  • 5. 3. - Иран оптужује Ирак за коришћење хемијског оружја, што УН осуђује 30. 3..
  • 5. 3. - Под притиском Сирије и муслиманских група, Гемаyелова либанска влада поништава споразум са Израелом од прошлог маја.
  • 6. 3. - Започиње неуспешни једногодишњи штрајк рудара у Великој Британији како би се спречило затварање рудника; мањина рудара је остала на послу, штрајк нису подржали сви синдикати.
  • ца. 12. 3. - Извештено да је отказана посета папе Ивана Павла II. Југославији, планирана за рујан у Хрватској.
  • 8. 3. - Експлозивна направа оштетила један излог у главној приштинској улици; два дана раније бачен Молотовљев коктел на седиште СК у Ђаковици.
Моторола ДyнаТАЦ 8000X
  • 13. 3. - Мобилни телефон Моторола ДyнаТАЦ 8000X улази у продају.
  • 13. 3. - Потписан уговор о изласку Гренланда, данске самоуправне територије, из Европске заједнице 1. јануара 1985 (према референдуму из 1982).
  • 14. 3. - После тешких преговора усвојен нацрт споразума о станд-бy кредиту ММФ-а Југославији у вредности пола милијарде долара.
  • 14. 3. - Северноирски политичар Геррy Адамс тешко рањен у нападу униониста.
  • 14. 3. - У Дармстадту откривен елемент хасијум (број 108).
  • током мјесеца: Масакр у Дасх-е-Болокхану и Дасх-е-Асукхану. Совјетски и афганистански комунисти убијају неколико стотина особа у тим селима.
  • март - На конференцији младих СК Словеније се критикује ситуација у ЈНА, неки предлажу и њено укидање (Јанез Јанша је председник комисије за народну одбрану и унутрашњу безбедност), што крајем месеца открива новинар "Интервјуа" Александар Тијанић[18].
  • март - Словеначке студентске новине "Трибуна" објавиле "смртовницу" Југославији.
  • март - По наруџби Стипе Шувара, информативна служба ЦК СК Хрватске саставила "Белу књигу", списак примера "злоупотребе" културе и стваралаштва.
  • март - "Књижевне новине" неће излазити неколико месеци због објављивања докумената Одбора за заштиту уметничких слобода.
  • 16. 3. - Wиллиам Францис Буцклеy, шеф ЦИА-ине станице у Бејруту, отет од стране Хезболаха - умреће у заточеништву јуна 1985.
  • 18. 3. - Случај Глицо-Моринага: у Јапану отет председник кондиторске компаније Езаки Глицо, када он побегне, "Чудовиште са 21 лицем" прети тровањем хране.
  • 20. 3. - Војни владар Нигерије Мухаммаду Бухари покреће Рат против недисциплине: драконске или понижавајуће казне за недисциплину и прекршаје. Током године забрањени штрајкови и демонстрације, прописано да издавачи и новинари одговарају пред војним судом за "лажне информације".
  • 22. 3. - Председница СИВ-а Милка Планинц прети "новом врстом владе" ако не добије пуну подршку за програм финансијског опоравка.
  • 22. 3. - Васпитачи вртића МцМартин у Манхаттан Беацх, Цалифорниа оптужени за масовно злостављање деце и сатанизам - оптужбе одбачене после шест година процеса.
  • 23. 3. - Приказан први од седам филмова Полице Ацадемy.
  • 24. 3.? - Југовизија: на Евровизију одлазе Владо & Изолда, остаће познатија песма "Принцеза" Даде и Слађане.
  • 25. 3. - Папа посветио цијели свијет Безгрјешном Срцу Маријином у Фáтими.
  • 26. 3. - Умро први председник Гвинеје Ахмед Сéкоу Тоурé, који је владао од 1958; од априла га наслеђује Лансана Цонтé (такође до смрти, 2008).
  • 28. 3. - Покрајински СУП Косова објавио да је ухапшено 12 албанских екстремиста под оптужбом да су подметали бомбе у Приштини од октобра 1982. до овог месеца.

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
Хидроелектрана Итаипу
  • мај - Умањене казне муслиманским националистима, затвореним 1983 (међу којима је и Алија Изетбеговић).
  • мај - ? Пленум ЦК СК Хрватске - критикован благ став србијанских власти према дисидентима.
  • 3. 5. - СФРЈ: одмрзавање цена, многе скочиле 60-100%.
  • 5. 5. - Отворена бразилско-парагвајска хидроелектрана Итаипу (прва од 20 турбина, остале инсталиране до 1991, укупно 14.000 МW, више од шест Ђердапа). Цена градње: 19,6 милијарди долара.
  • 5. 5. - Песма Евровизије у Луксембургу: победио шведски бенд Херреyс, Владо и Изолда (Циао Аморе) 12. место од 19.
  • 5. 5. - Финале шпанског Краљевог купа, Атхлетиц Билбао - Барцелона, запамћено по тучи након што је Марадона испровоциран (његова последња утакмица за Барцелону).
  • 6. 5. - Петиција 19 београдских интелектуалаца (укључујући ген. Гојка Николиша) савезном секр. унутр. послова Доланцу да се расветли смрт Радомира Радовића (види 30.4.) - он и други били тучени у затвору[22].
  • 6. 5. - Председнички избору у Салвадору: демохришћанин Јосé Наполеóн Дуарте победио уз америчку помоћ крајњег десничара Роберта D'Аубуиссона (Дуарте председник до 1989); у земљи се наставља грађански рат.
  • 6. 5. - Избори у Панами, за председника званично изабран Норијегин кандидат, с врло малом разликом.
  • 8. 5. - СССР објавио како ће бојкотирати Олимпијаду у Лос Ангелесу - придружују им се многе источне земље.
  • 10 - 12. 5. - У Љубљани организован међународни симпозијум "Религија и наука", у организацији Словеначке АНУ и ватиканског Секретаријата за невернике.
  • 13. 5. - Земљотрес код Стона, материјална штета, једна особа погинула у Херцеговини.
Веселин Ђурановић (1966)
  • 15. 5. - Председништво СФРЈ добија нови 9-члани састав: Ђурановић, Влајковић (једини од раније), Хасани, Мојсов, Микулић, Доланц, Љубичић, Врховец + шеф СКЈ. Редовна ротација: Веселин Ђурановић председник председништва након Мике Шпиљака.
  • 15. 5. - Реконструкција СИВ-а Милке Планинц, девет нових чланова: спољни послови - Раиф Диздаревић ум. Мојсова; унутрашњи - Доброслав Ћулафић ум. Доланца итд.; најмлађи члан Синиша Корица (35), секретар за привреду и тржиште (?).
  • 15. 5. - У Сарајеву ухапшен универзитетски предавач Војислав Шешељ, пронађени му рукописи у којима се противи водећој улози СКЈ и тврди да је самоуправљање промашај (такође, у чланку послатом "Комунисту" предлагао укидање покрајина, уједињење Србије и Црне Горе и поделу БиХ између Србије и Хрватске[23]) - ступа у штрајк глађу.
  • 16. 5. - Југославија потписала споразум са 490 банака о рефинансирању вредан 1,2 милијарде долара, овогодишњи дугови репрограмирани у седмогодишњи зајам са четворогодишњим граце периодом, нису тражени нови зајмови[24]. Од избијања дужничке кризе у 24 земље 1982, само је у Југославији прилив новца од ММФ био већи од одлива банкама[25].
  • мај - Парафиран споразум СФРЈ и ММФ о финансијској подршци - СФРЈ се обавезује да ће водити економску политику утврђену у преговорима.
  • 17. 5. - Катастрофа у Североморску: након четири дана пожара, долази до експлозије муниције у совјетској бази Северне флоте у Североморску, гине 200-300 људи.
  • 23. 5. - Први протести на Хаитију против режима Јеан-Цлауде Дувалиера (оборен у фебруару 1986).
  • 24. 5. - Иранско-ирачки рат: ирачка ракета Еxоцет потопила панамски карго брод Фиделитy код иранске луке Бушер. Погинула и три морнара из Југославије: Фране Апачник, Маријан Матејчић и Милан Пајић.
  • 24. 5. - У Краљеву први пут искључена вода због присуства фенола (проблеми ће трајати и наредних година).
  • 26. 5. - У Румунији инаугуриран јужни крак канала Дунав – Црно море.
  • 30. 5. - Атентат у Ла Пенци: седморо мртвих од бомбе на конференцији за штампу Едéна Пасторе, савезника контраша на југу Никарагве.
  • 31. 5. - Двадесет девет људи оптужено за нелегално кријумчарење 2.100 Југословена у САД, углавном албанског порекла[26].

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]
Златни храм
  • 4. 6. - Бруце Спрингстеен објавио албум Борн ин тхе У.С.А..
  • 6. 6. - Операција Блуе Стар: индијска војска на јуриш заузима Златни храм у Амритсару гдје су се склонили сикски милитанти - процењених 2.000 мртвих, међу којима и Јарнаил Сингх Бхиндранwале.
  • 7. 6. - Приказана комедија Гхостбустерс.
  • 8. 6. - Приказан филм Гремлинс.
  • 11. 6. - Умро је генерални секретар Италијанске КП Енрицо Берлингуер.
  • 12. 6. - Пленум ЦК СКЈ: треба избацити оне који не следе програм партије; републички и покрајински лидери не следе федералне одлуке; потребна борба против национализма, вишепартизма и централизованог комунизма.
  • 14 - 17. 6. - Други избори за Европски парламент, највише мандата добила Социјалистичка група. Национални фронт добио десет мандата у Француској.
  • јун - Отворено писмо 19 познатих српских интелектуалаца критикује репресију која је у току (Београдска шесторица и Војислав Шешељ)[27].
  • јун? - Првак Југославије у фудбалу Црвена звезда; у Куп УЕФА иду Партизан, Жељезничар и Ријека; Хајдук у Куп победника купова.
  • 16. 6. - Основана канадска забавна компанија Цирqуе ду Солеил.
  • 18. 6. - Паул Волцкер, председник америчке Федералне резерве, у посети Југославији.
  • 19. 6. - Југославија се опростила од Еуро 84 у Француској (0 поена, гол разлика 2:10).
  • 19. 6. - Десеторица косовских Албанаца у Приштини осуђена на 3 до 12 година под оптужбом антидржавне активности и непријатељске пропаганде.
  • 22. 6. - Први лет авио-компаније Виргин Атлантиц.
  • 23. 6. - Тројица дисидената су у другом месецу штрајка глађу: Војислав Шешељ (од 21. 5.), Влада Мијановић и Павлушко Имширевић (од хапшења у Београду 23. 5.); Милан Николић је прекинуо штрајк 10. 6. због инфаркта.
  • 23. 6. - Мицхел Аоун постаје командант Либанске армије (до 1989, премијер 1988-90, председник од 2016).
  • 25. 6. - Почетак градње Палаче парламента у Букурешту, једне од највећих зграда на свијету, такођер и Булевардул Унирии у оквиру новог Центрул Цивиц, што је захтјевало рушење 700 хектара старог градског средишта (→ Цеауșима).
  • 26. 6. - На састанку Европског савета у Фонтаинеблеауу договорен рабат за Уједињено Краљевство, смањење финансијског доприноса буџету ЕЗ (који се највећим делом троши за пољопривреду) - на снази од 1985.
  • 26. 6. - Али Шукрија нови једногодишњи председник Председништва ЦК СКЈ.
  • 27. 6. - Суд у Београду забранио распарчавање "Беле књиге" (састав СК Хрватске којим се критикују антирежимски интелектуалци), која је изазвала оштре реакције у Београду[28].
  • 27. 6. - Француска као домаћин освојила европски шампионат у фудбалу (Француска-Шпанија 2:0).
  • 28. 6. - Пожар у новоизграђеној загребачкој џамији (требала је бити освећена 12. 8., власти раније забраниле радове на џамији због "неправилности").
  • 29. 6. - Осуђено још 14 косовских Албанаца, од једне до 15 година за сепаратизам.
  • 30. 6. - Пиерре Трудеау се повлачи с чела канадске владе.
  • Јун и касније - 15 западних влада и комерцијалне банке одобриле зајам и репрограм дугова СФРЈ вредне 2 милијарде долара (дужничке обавезе СФРЈ ове године 5,39 милијарди долара, укупан дуг око 20 милијарди, тј. близу 40% БНП).

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]
Олимпијада 1984
  • 28. 7. - 12. 8. - Олимпијада 1984 у Лос Ангелесу. Бојкотовали је СССР и још 13 земаља источног блока, као и Либија и Иран; најуспешније икад за Југославију: освојено је 18 медаља - 7 златних, 4 сребрне и 7 бронзаних.

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]
  • 2. 8. - Експлозија на мадраском аеродрому Меенамбаккам, 32 мртвих - Тамилски Елам је наменио бомбе за аеродром на Шри Ланки, али торбе су задржане у Мадрасу и ту експлодирале.
  • 4. 8. - Тхомас Санкара променио име Горње Волте у Буркина Фасо ("Земља усправних људи"), са новом заставом (Буркина Фасо) и химном, коју је сам написао.
  • 4. 8. - Совјетска подморница К-278 Комсомолец заронила на рекордних 1020 м у Норвешком мору.
  • 5. 8. - Видоје Жарковић, члан председништва ЦК СКЈ, тврди да непријатељи владе покушавају да "елиминишу СКЈ и успоставе вишепартијски буржујски демократски систем" користећи економске проблеме.
  • 6. 8. - Оптужница у Београду због политичких кривица против шесторице хапшених у априлу: Владимир Мијановић (социолог), Миодраг Милић (писац), Драгомир Олујић (радио техничар?), Гордан Јовановић (студент), Павлушко Имшировић (преводилац), Милан Николић (социолог).
  • 9. 8. - Југословенски судија дисквалификовао Евандера Холyфиелда због неправилног ударца, златну медаљу добија Антон Јосиповић
  • 11. 8. - Wе бегин бомбинг ин фиве минутес: председник Роналд Реаган се нашалио пре радио обраћања да ће бомбардирати СССР.
  • 13. 8. - Мароко и Либија потписали Споразум из Оујде, или Уговор о Арапско-афричкој федерацији: Гадафи прекида помоћ покрету Полисарио (марокански краљ Хасан поништио уговор 1987).
  • 14. 8. - Уведен ИБМ Персонал Цомпутер/АТ, са процесором Интел 80286.
  • 21. 8. - Пола милиона људи демонстрира у Манили против Маркосовог режима.
  • 24. 8. - Јумџагин Цеденбал принуђен на пензију после 44 године на челу НР Монголије, наслеђује га Џамбин Батменх (до 1990).
  • 27. 8. - Починилац устрелио шесторицу у Параћину, четворица мртва на месту, један касније.[32]
  • 29. 8. - Јосеф Фритзл заточио кћерку у подрум у Амстеттену, Аустрија - ослобођена је 2008, са њим је имала седморо деце и један побачај.
  • 30. 8. - Спаце Схуттле Дисцоверy полетео на прву мисију (у служби до 2011. са 39 летова).
  • 30. 8. - Експлозије на паркингу аеродрома Варна и у чекаоници железничке станице Пловдив, где је погинула једна жена - осумњичени су бугарско-турски терористи (Турци у Бугарској су изложени асимилационом притиску).
  • 31. 8. - Отворена трамвајска линија до Новог Београда (7, 9 и 11)[33].
  • август - Годишња инфлација у СФРЈ 59,9% (према 62,1% прошлог месеца).

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • 1. 9. - У склопу дугорочног програма стабилизације одмрзнуте цене већине роба и услуга, 55% цена слободно формирање, 37% путем самоуправних споразума, 8% под државном контролом (пшеница, кукуруз и др.)[34] (у складу с обећањем ММФ-у).
  • 1. 9. - Тајфун Ике/Нитанг стиже на Филипине, где изазива близу 1.500 жртава.
  • 2. 9. - Патријарх српски Герман осветио цркву у месту Јасеновац.
  • 2. 9. - Случај "Титоградски тунел": судија Добривоје Срећковић претучен у тунелу након што је на утакмици Будућност-Хајдук досудио пенал за Хајдук; сумњичени генерални секретар "Будућности" Бранко Булатовић и двојица бивших играча[35][36], али случај није решен ни након три деценије.
  • 3. 9. - У складу са новим уставом, последњи премијер Јужне Африке П. W. Ботха постаје први извршни Државни председник (до 1989).
  • 3. 9. - Нереди у Схарпевиллеу, Јужна Африка, брутално убијен омрзнути заменик градоначелника - за ово ће бити ухапшена Схарпевиллска шесторка.
  • 4. 9. - Убедљива победа конзервативних прогресиваца на изборима у Канади над либералима, 211:40 мандата (раније 100:135).
  • 6. 9. - Маршал Сергеј Ахромејев начелник совјетског генералштаба (до 1988) уместо Николаја Огаркова.
  • 7. 9. - Још један земљотрес у копаоничком крају, M 5.1, има материјалне штете.
  • 8 - 9. 9. - Велика прослава у Марији Бистрици: Тринаест стољећа кршћанства у Хрвата, тристота обљетница нашашћа чудотворног кипа Мајке Божје Бистричке и Национални еухаристијски конгрес; папина посета је отказана раније током године, присутан је његов изасланик; аплауз окупљених на сваки помен кардинала Степинца[37].
  • 14 - 18. 9. - Јосепх Киттингер прелази Атлантик сам балоном.
  • 18. 9. - Шимон Перес нови премијер Израела у коалицији са Ликудом Јицхака Шамира као министром иностраних послова, уз споразум да ће на пола мандата, 1986., заменити места.
  • 14. 9. - После 60 дана окончан штрајк у фабрици абразивног материјала "Иднина" у Кратову, СР Македонија (противили се фузији са већим предузећем; најдужи штрајк досад у другој Југославији).
  • 14. 9. - Прва додела МТВ награда, упамћена по Мадонниној изведби Лике а Виргин.
  • 15. 9. - Петочлана чехословачка породица покушала да пређе Муру, југословенско-аустријску границу - родитељи и једна кћерка се удавили, две кћерке преживеле[38].
  • септембар - Суд пресудио да је штрајк рудара у Британији нелегалан, јер није било националног гласања.
  • 17. 9. - Бриан Мулронеy постаје премијер Канаде (до 1993).
  • 17. 9. - Америчка Еxпорт-Импорт банка пристала да репрограмира овогодишњи југословенски дуг.
  • 17. 9. - Миттерранд и Гадафи постигли споразум да се француске (Операција Манта) и либијске снаге повуку из Чада до новембра - Гадафи међутим оставља део војске у земљи, тако да ће се Французи вратити 1986.
  • 17. 9. - Прва епизода анимиране ТВ серије Тхе Трансформерс, почетак франшизе (→ Трансформерс).
  • 19. 9. - Изјава Председништва ЦК СКЈ захтева одлучну борбу са "буржујским и националистичким идејама".
  • 20. 9. - Напад Хезболахове ауто-бомбе на анекс америчке амбасаде у Бејруту, 24 мртвих.
  • 22. 9. - Хелмут Кохл и Франçоис Миттеранд се држе за руке на војничком гробљу у Вердуну.
  • 26. 9. - Велика Британија и Кина потписују споразум о повратку Хонг Конга Кини 1997. године.
  • 26. 9. - Малцолм Брицклин најављује да ће Yуго Америца, Инц. од следеће године увозити аутомобиле Југо.
  • 28. 9. - Координациони комитет 600 банака кредитора Југославије пристао да "истражи могућност" репрограма дела њених дугова (земља је у складу је са програмом ММФ, све камате исплаћује на време).
  • 29. 9. - Масовна хапшења мафијаша у Италији (Томмасо Бусцетта је постао покајник).

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
Дергова Етиопија
  • октобар - Први број "Политикиног" часописа "Свет компјутера", првобитно као специјално издање "Света".
  • ц. 1. 10. - Студент Милош Богдановић, сведок на предстојећем суђењу Београдској шесторици, пуштен из војног затвора на крају војног рока у коме је штрајковао глађу.
  • 4. 10. - "Вечерње новости" пишу да у СФРЈ има 40.000 малих привредника "милијардера" (милијарда старих динара = ~ 54.000 долара), што се не свиђа свима у власти.
  • 5. 10. - Патријарх московски Пимен у посети СПЦ.
  • 6. 10. - Прекинути разговори о културној сарадњи СФРЈ и Албаније (југословенска страна тражила корист за сопствене мањине у Албанији).
  • 7. 10. - Савезни статистички завод процењује да би инфлација у Југославији за 1984. могла достићи 80%.
  • 8. 10. - Представом "Мрешћење шарана" Александра Поповића отворен београдски Звездара театар.
  • 10. 10. - Извештено да се у Нишу породила 11-годишња девојчица.
  • 11. 10. - Четрнаест косовских Албанаца на челу са Рифатом Кафеџолијем осуђено на једну до 20 година затвора због подметања бомби.
  • 12. 10. - Привремена ИРА покушава у Бригхтону бомбом убити британску премијерку Маргарет Тхатцхер и чланове њеног кабинета.
  • 12. 10. - Београд проглашен за подручје заразе, након што је бесна лисица шетала центром града пре три дана - "карантин" за псе и мачке[39].
  • 16. 10. - 14. пленум ЦК СКЈ - програм стабилизације не успева да сузбије инфлацију; словеначко-српски сукоб око Нацрта реформског прогрма СК Србије који предвиђа јачање савезне владе и смањење прерогатива покрајина.
  • 18 - 25. 10. - Операција Зора 7, ограничена иранска офанзива према Мехрану.
  • 19. 10. - Припадници пољске тајне полиције отимају католичког свећеника Јерзyја Попиеłусзка - тело пронађено 11 дана касније (беатификован 2010).
  • 23. 10. - ББЦ обавештава свет о глади у Етиопији (→ Глад у Етиопији 1983–1985). Ове године је и велика суша у Сахелу.
  • 27. 10. - Експлозија и пожар у сисачкој рафинерији, девет тешко повређених.
Рајив, Индира и Сањаy Гандхи

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]
  • новембар - Предлог српског руководства у смеру веће централизације и смањења аутономије покрајина (или у октобру?). Слободан Милошевић у говору каже да би српски комунисти требало да се ослободе "комплекса унитаризма"[41].
  • 3 - 7. 11. - Нереди у неким београдским студентским домовима због поскупљења хране; деле се и леци са текстовима Београдске шесторице (сазнало се десетак дана касније)[42].
  • 4. 11. - На изборима у Никарагви побеђују сандинисти.
  • 4. 11. - Покренут француски Цанал+.
  • 5. 11. - Почетак суђења Београдској шесторици (оптужени у августу, "једно од највећих (политичких) суђења у Источној Европи после Стаљинове ере". Суђење изазива покрет петиција међу интелектуалцима и студентима широм Југославије.
  • 6. 11. - Роналд Реаган увјерљиво реизабран за предсједника САД - осваја 49 држава у дуелу са Цартеровим бившим потпредседником Мондалеом.
  • 6. 11. - Чилеански диктатор Аугусто Пиноцхет поново увео ванредно стање, услед протеста и бомбашког напада на карабињере у Валпараису пре четири дана са 4 мртвих.
  • 8. 11. - Делегација Срба са Косова на челу са Костом Булатовићем одлази код председника СР Србије Душана Чкребића и добија "зелено светло" за формирање Покрета[43]
  • 10. 11. - У Београду потписан оснивачки документ Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања (скуп српских интелектуалаца на иницијативу Добрице Ћосића, словеначки и хрватски интелектуалци се нису одазвали).
  • 12. 11. - Западна Сахара први пут учествује на конференцији Организације афричког јединства, у Адис Абеби, због чега Мароко објављује да напушта организацију - вратиће се 2017, тада у Афричку унију.
  • 14. 11. - Ратни злочинац Андрија Артуковић ухапшен у Лос Ангелесу, после 30 година борбе против депортације у Југославију.
  • 16. 11. - У Муртерском мору потонуо талијански танкер "Бригитта Монтанари" са 1.300 тона винил-клорид-мономера.
  • 18. 11. - Шведска ТВ новинарка Цатс Фалцк и њена пријатељица нестале док је она истраживала шверц оружја у источну Европу (тела пронађена следећег маја, осумњичен Стаси).
  • 19. 11. - Низ експлозија у Пемеx-овим резервоарима нафте код Меxицо Цитy-ја, гине 500 људи.
  • 20. 11. - Тачеризам: продато преко 50% акција Бритисх Телецома (преостали државни удео продат до 1993).
  • 25. 11. - Формиран Банд Аид који скупља новац за гладне у Етиопији, истог дана снимају песму.
  • 25. 11. - У Уругвају се одржавају први избори од војног удара 1973, побеђује партија Цолорадо (либерали).
  • 27. 11. - Инцидент "Црк'о Маршал. Мислим на појачало." на ријечком концерту Забрањеног пушења.
  • 29. 11. - У Ватикану потписан Уговор о миру и пријатељству између Чилеа и Аргентине, којим је окончан спор око морске границе у Беаглеовом пролазу.
  • 30. 11. - Шриланкански грађански рат: Тамили врше масакр над Синхалезима, након протеривања Тамила од стране владе; наредног месеца војска врши одмазду над Тамилима у Манал Аруу.

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
Бопалска несрећа, остаци фабрике
  • 1. 12. - Цонтроллед Импацт Демонстратион: један Боеинг 720 с даљинским управљањем срушен на полигону у Калифорнији ради добијања података и испитивања технологије.
  • 3. 12. - Бопалска несрећа: више хиљада људи умрло од цурења гаса из фабрике пестицида у Бхопалу, Индија.
  • 3. 12. - Издата песма До Тхеy Кноw Ит'с Цхристмас? (Боб Гелдоф и Мидге Уре) - приход за за помоћ Етиопији.
  • 5. 12. - Приказан филм Беверлy Хиллс Цоп.
  • 8. 12. - Никарагванска сандинистичка влада склопила споразум са Мисурасатом, покретом Индијанаца са атлантске обале, раније у савезништву са контрашима.
  • 8. 12. - Почиње Окупација Хаинбургер Ауа, наплавне равни код Хаинбурга недалеко од Беча, како би се спречила градња хидроцентрале, влада зауставила градњу 21. 12., након сукоба са окупантима - сматра се да је то преломна тачка у политици Аустрије и еколошкој свести средње Европе.
  • 10. 12. - Основана компанија Цисцо Сyстемс.
  • 10. 12. - Генерална скупштина УН усвојила Конвенцију Уједињених нација против тортуре (на снази од 1987).
  • 11. 12. - Аутоубус слетео с пута код Књажевца, девет мртвих.
  • 13. 12. - Југославија оптужује САД за мешање у унутрашње послове након што је Конгресна комисија за европску безбедности и сарадњу затражила дозволу да присуствује суђењу Београдске шесторице - "корак уназад" у односима две земље.
  • децембар - Сомалија и Кенија потписале мировни споразум, Сомалија се одриче територијалних претензија (→ Велика Сомалија).
  • 16. 12. - Михаил Горбачов, тада члан Политбироа, посетио Лондон на челу парламентарне делегације, сусрео се са премијерком Тхатцхер ("Човек с којим се може сарађивати").
  • 17. 12. - На франкфуртском аеродрому украдене две вреће са 2,9 милиона марака, које су истовариване из југословенског авиона из Љубљане.
  • 19. 12. - Потписана Кинеско-британска заједничка декларација: суверенитет над Хонг Конгом ће бити пренет 1. јула 1997, тамошњи систем неће бити мењан 50 година (→ Једна земља, два система).
  • 20. 12. - Умро утицајни совјетски министар одбране маршал Дмитриј Устинов, наслеђује га маршал Сергеј Соколов.
  • 22. 12. - Бернхард Гоетз упуцао четворицу младих црнаца који су покушали да га опљачкају у њујоршком метроу - догађај изазива велику дебату у САД.
  • 23. 12. - Напад на Рапидо 904 или Божићњи масакр: мафија подметнула бомбу на воз Напуљ-Милан, погинуло 12 људи.
  • 24. 12. - Ескалација Процеса препорода у Бугарској: бугарски Турци морају проментити имена у бугарска, до фебруара захваћено 800.000 људи.
  • 31. 12. - САД иступиле из УНЕСЦО-а (вратили се 2003).

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Економска криза и растуће напетости у СФРЈ[44][45][46].
  • Јован Мирић: "Систем и криза".[47]
  • Југославија, Пољска и Мађарска су укључени у западне музичке токове[48].
  • Почиње производња тенка M-84.
  • СССР ове године увезао 28,1 милиона тона пшенице[49].
  • Три од четири милиона пужева поједених у Француској увезено из Југославије[50].
  • У САД се нагло увећала потрошња црацка, врсте кокаина, говори се о епидемији која траје до краја деценије.
  • Изграђени агрегати А и Б у РХЕ Велебит. [1][мртав линк]

1984. у темама

[уреди | уреди извор]

Рођења

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1984.

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]

Март/Ожујак – Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Август/Коловоз

[уреди | уреди извор]

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

Смрти

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1984.

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]

Март/Ожујак – Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Август/Коловоз

[уреди | уреди извор]

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

Фикција

[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за 1984. годину

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Фореигн Неwс Бриефс. упи.цом Арцхивес Јан. 6, 1984
  2. ↑ Биндер, Давид (Јануарy 12, 1984). Другс Дуллинг Голден Yоутх ин Yугославиа. Неw Yорк Тимес
  3. ↑ Јеwс ин Yугославиа[мртав линк], Станковић, РФЕ Ресеарцх
  4. ↑ Ит сноwед wхен Маyор Угљеса Узелац Wеднесдаy формаллy опенед.... упи.цом Арцхивес Јан. 25, 1984
  5. ↑ Тхе Олyмпиц фламе wас флоwн фром Грееце то Yугославиа.... упи.цом Арцхивес Јан. 29, 1984
  6. ↑ „Изјаве за штампу (енглески)”. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-28. Приступљено 2010-04-20. 
  7. ↑ Yугославс аре цоунтинг он тхе фун, фриендсхип анд фролицс.... упи.цом Арцхивес Јан. 28, 1984
  8. ↑ Сарајево реадиес фор Wинтер Олyмпицс. упи.цом Арцхивес Феб. 3, 1984
  9. ↑ Организерс оф тхе Олyмпиц Wинтер Гамес хопе то рецовер.... упи.цом Арцхивес Феб. 11, 1984
  10. ↑ Олyмпиц Бриефс. упи.цом Арцхивес Феб. 4, 1984
  11. ↑ Цолд цереал анд плум брандy фор бреакфаст?. упи.цом Арцхивес Феб. 9, 1984
  12. ↑ Тхе XIV Wинтер Гамес цлосед Сундаy нигхт, wитх тхе.... упи.цом Арцхивес Феб. 19, 1984
  13. ↑ НЕWС АТ А ГЛАНЦЕ. упи.цом Арцхивес Феб. 12, 1984
  14. ↑ Ресцуерс дуг тхроугх сноwдрифтс 17 феет хигх оутсиде тхе.... упи.цом Арцхивес Феб. 12, 1984
  15. ↑ Хундредс оф троопс тодаy фреед мост оф тхе 1,500.... упи.цом Арцхивес Феб. 13, 1984
  16. ↑ А фанцy рестаурант wас цлосед фор оверцхаргинг Америцан ацтор.... упи.цом Арцхивес Феб. 14, 1984
  17. ↑ Тоуристс гет баргаинс ат Олyмпицс. упи.цом Арцхивес Феб. 15, 1984
  18. ↑ Цонтроверсy Сурроундинг Yугослав Армy[мртав линк], С.Станковић, РФЕ Ресеарцх
  19. ↑ Yугославиа'с сецонд тест тубе бабy, а боy wеигхинг неарлy.... упи.цом Арцхивес Април 2, 1984
  20. ↑ Детентион оф Дјилас Сеен ас а Wарнинг то тхе Оппоситион[мртав линк], Станковић, РФЕ
  21. ↑ Дјилас Дисцуссес Хис Детентион[мртав линк]
  22. ↑ Тхе Оффенсиве Агаинст Ригхтист Елементс ин Yугославиа Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, РФЕ
  23. ↑ Сосо, п. 57
  24. ↑ Yугославиа Wеднесдаy сигнед а $1.2 биллион рефинанцинг агреемент wитх.... упи.цом Арцхивес Маy 16, 1984
  25. ↑ Тхе wорлд 'дебт бомб' црисис хеатс уп. упи.цом Арцхивес Јуне 17, 1984
  26. ↑ Тwентy-нине пеопле wере индицтед фор иллегаллy смугглинг тхоусандс оф.... упи.цом Арцхивес Маy 31, 1984
  27. ↑ Савиоурс оф тхе натион: Сербиа'с интеллецтуал оппоситион анд тхе ревивал оф ... Бy Јасна Драговић-Сосо, паге 58, Гоогле Боокс)
  28. ↑ Цроатиан Партy Доцумент Цонфисцатед бy Белграде Полице[мртав линк], Станковић, РФЕ Ресеарцх
  29. ↑ Yугослав Леадерс Дивидед Овер Сесељ'с Триал[мртав линк], Станковић, РФЕ Ресеарцх
  30. ↑ Миддле Еаст Цонтемпорарy Сурвеy, Вол. 8, 1983-84. Тхе Мосхе Даyан Центер. 1986. стр. 188–. ИСБН 978-965-224-006-4. 
  31. ↑ 31. Пулски филмски фестивал[мртав линк]. архив.пулафилмфестивал.хр
  32. ↑ "Борба", 1. септ. 1984, стр. 4. историјскеновине.унилиб.рс
  33. ↑ Од коњске вуче до "шпанаца": Дан када је Нови Београд добио трамваје (ФОТО). телеграф.рс 15. септембар 2017
  34. ↑ Yугославиа лифтс прице цонтролс. упи.цом Арцхивес Септ. 1, 1984
  35. ↑ Тхе манагер анд тwо формер плаyерс оф Будуцност соццер.... упи.цом Арцхивес Септ. 17, 1984
  36. ↑ Спортс Бриефс. упи.цом Арцхивес Септ. 18, 1984
  37. ↑ Цроатиан Цатхолиц Цхурцх Анниверсарy[мртав линк], С.Станковић, РФЕ Ресеарцх
  38. ↑ Yугославиа: Тхе Цзецхословакс' Фреедом Траил?[мртав линк], Станковић, РФЕ Ресеарцх
  39. ↑ Аутхоритиес, феаринг ан оутбреак оф рабиес ин тхе Yугослав.... упи.цом Арцхивес Оцт. 12, 1984
  40. ↑ Комисија за људска права Уједињених нација (19.2. 1985). „Репорт он тхе ситуатион оф хуман ригхтс ин Афгханистан / препаред бy тхе Специал Раппортеур, Фелиx Ермацора, ин аццорданце wитх Цоммиссион он Хуман Ригхтс ресолутион 1984/55”. стр. 30. 
  41. ↑ Аудреy Хелфант Буддинг Еxперт Репорт Сербиан Натионалисм ин тхе Тwентиетх Центурy: Хисторицал Бацкгроунд анд Цонтеxт
  42. ↑ Белграде Студентс Еxпресс Диссатисфацтион анд Суппорт Диссидентс[мртав линк], Антић, РФЕ Ресеарцх
  43. ↑ Човек који је "положио испит" (Наша Борба)
  44. ↑ Драстиц Децлине ин Yугослав Стандард оф Ливинг[мртав линк], Антић
  45. ↑ Црисис анд Диссент ин Yугославиа[мртав линк], З.Антић, РФЕ Ресеарцх
  46. ↑ http://osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/87-1-119.shtml[мртав линк] Гроwинг Дисцониент Ин Yугославиа], Антић
  47. ↑ "Борба", 17. окт. 1984, стр. 5
  48. ↑ Роцк 'н' ролл ис хере то стаy ин цоммунист Еуропе. упи.цом Арцхивес Септ. 9, 1984
  49. ↑ У.С.С.Р. Wхеат Импортс бy Yеар. индеxмунди.цом
  50. ↑ Фоод: Снаилс посе Франце'с неwест цулинарy црисис. упи.цом Арцхивес Оцт. 23, 1984
  51. ↑ Еxплоре Yугославиа ЛП Албум фром 1984 он Дисцогс. дисцогс.цом (приступ. 23. 6. 2016.)

Спољне везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1984&oldid=42233933”