Фенилацетатна киселина
| Фенилацетатна киселина | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| ИУПАЦ име |
| ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 103-82-2 
| ||
| ЦхемСпидер[1] | 10181341
| ||
| УНИИ | ЕР5И1W795А
| ||
| ЦхЕБИ | 30745 | ||
| ЦхЕМБЛ[2] | ЦХЕМБЛ1044
| ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | C8Х8О2 | ||
| Моларна маса | 136,15 г/мол | ||
| Густина | 1,0809 г/цм3 | ||
| Тачка топљења |
76–77 °Ц | ||
| Тачка кључања |
265.5 °Ц | ||
| пКа | 4,31[3] | ||
| Опасност | |||
| Подаци о безбедности приликом руковања (МСДС) | Еxтернал МСДС | ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Фенилацетатна киселина (ПАА, α-толуинска киселина, бензенсирћетна киселина, алфа толилна киселина, 2-фенилацетатна киселина) је органско једињење, које садржи фенилну функционалну групу и карбоксилну функционалну групу. Она је бела чврста материја непријатног мириса. Зато што налази примену у недозвољеној производњи фенилацетона (који се користи за производњу мет/амфетамина), она је класификована као контролисана супстанца.
Припрема
[уреди | уреди извор]Ово једињење се може припремити хидролизом бензил цијанида:[4][5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Диппy, Ј. Ф. Ј.; Хугхес, С. Р. C.; Розански, А. (1959). „Тхе диссоциатион цонстантс оф соме сyмметрицаллy дисубститутед суцциниц ацидс”. Јоурнал оф тхе Цхемицал Социетy 1959: 2492–2498. ДОИ:10.1039/JR9590002492.
- ↑ Адамс Р.; Тхал, А. Ф. (1922), „Пхенyлацетиц ацид”, Органиц Сyнтхесес 2: 59; Цолл. Вол. 1: 436
- ↑ Wеннер, W. (1952), „Пхенyлацетамиде”, Органиц Сyнтхесес 32: 92; Цолл. Вол. 4: 760
