Vajrayana
Vađrajana ("dijamantsko vozilo") ili tantrički budizam je ogranak budizma koji se pojavio u Indiji u 6. i 7. veku. Razvijao se pod uticajem uticajem hinduizma, što se ogleda u služenju božanstvima i upotrebi složenih rituala. U 11. veku je vađrajana postala sasvim ustaljena na Tibetu, gde je prolazila kroz dalji razvoj.
Naziv “dijamantski put” se navodno odnosi na “nesalomivu” logiku koju vađnajanisti koriste da opravdaju i odbrane svoje učenje. Vađrajana se više oslanja na tantričku literaturu nego na tradicionalne budističke spise, pa je zbog toga takođe poznata i pod imenom tantrajana. Vađnajana danas preovlađuje u Mongoliji, Tibetu, Ladaku, Nepalu, Butanu i među Tibetancima koji žive u Indiji.
Suštinu vađrajane predstavljaju simbolička upotreba zamišljenih božanskih oblika (mandala), koji u isto vreme predstavljaju pet sastojaka (skandhi) ljudske ličnosti, pet tačaka u prostoru (centar i četiri ugla), pet zala (glupost, srdžbu, žudnju, zlobu i zavist) i pet mudrosti (čisti apsolut, nalik ogledalu, onu koja razlikuje, bez ustanovljenih razlika i aktivnu), koje obično predstavlja petorica buda prozvanih Iluminator, Nepokolebljiv, Rođen kao dragulj, Bezgranična Svetlost i Nepogrešiv Uspeh. Petostruki nizovi, koji personifikuju ljudsku ličnost i beskrajni svemir s jedne, i izopačenost pojavne egzistencije i čistotu budastva s druge strane, predstavljaju glavne pretpostavke oko kojih se razvija svaka tantrička praksa[1].
Tantristi veruju da se dosezanje budastva, pored ostalih načina, može postići i putem seksualnog sjedinjenja[2]. Stoga, tantrizam često sadrži i "skrivena značenja", od kojih neki može uključivati i seksualni smisao. Na primer, prađna je centralni protok energije u skladu sa joga fiziologijom, a u isto vreme i partner (konkretni ili imaginarni) u ritualnom seksualnom činu.[3]