Википедија

Генеалогија

Аспект историје; проучавање породица и праћење њихових лоза и историје.

Генеалогија, од грчких речи γενεα (род, племе, колено) и λόγος (реч, говор, мисао)[1] је наука о постанку, односима и коренима имена и презимена људи (родословље), животиња и биљака. У циљу проучавања историје породица и утврђивање њиховог порекла генеалози користе усмено предање, историјска документа, генетичке анализе и друге методе. Резултати се обично приказују путем породичних стабала али могу бити представљени и у виду приче. Тежња за истраживањем породичне историје и корена може имати разне мотиве, укључујући жељу за проналажењем и учвршћивањем места породице у историји света или свог народа али и осећај одговорности за очување наслеђа за будуће генерације.[2]

Родослов Вука Караџића
Породично стабло Лудвига Побожног, војводе од Виртемберга (владао 1568–1593)
Породично стабло „Ландаса”, једне породице из 17. века[3]

Запис о генеалошком раду може се представити као „родослов“, „породична историја“ или „породично стабло“. У ужем смислу, „генеалогија“ или „породично стабло“ прати потомке једне особе, док „породична историја“ прати претке једне особе,[4][5][6] мада се термини често користе наизменично.[7] Породична историја може укључивати додатне биографске податке, породичне традиције и слично.[2]

Потрага за породичном историјом и пореклом има тенденцију да се обликује из неколико мотива, укључујући жељу да се за дату породицу издвоји место у широј историјској слици, осећај одговорности за очување прошлости за будуће генерације и зарад самозадовољства прецизног приповедање.[8] Генеалошка истраживања се такође изводе у научне или форензичке сврхе.

Преглед

уреди

Атерски генеалози типично следе своје порекло и порекло својих супружника. Професионални родословци исто тако могу спроводити истраживања за друге, објављивати књиге о генеалошким методама, подучавати или стварати сопствене базе података. Они могу радити за компаније које пружају софтвер или производе материјале за употребу других професионалаца и аматера. Сви они покушавају да разумеју не само где и када су људи живели већ и њихов начин живота, биографије и мотивације. Ово често захтева - или води до - познавања застарелих закона, старих политичких граница, миграцијских трендова и историјских друштвено-економских или верских услова.

Генеалози се понекад специјализују за одређену групу, на пример, шкотски клан; одређено презиме, на пример у једноименској студији; малу заједницу, на пример, једно село или жупа, на пример у студији на једном месту; или на одређену, често познату особу. Крвне лозе Сејлема су пример специјализоване групе за породичну историју, која обухвата чланове за које се може доказати да воде порекло од учесника суђења вештицама у Сејлему.

Генеалози и породични историчари често се придружују друштвима породичне историје, где почетници могу учити од искуснијих истраживача. Таква друштва углавном служе одређеном географском подручју. Њихови чланови могу такође индексирати записе како би им били приступачнији или се бавити заговарањем и другим напорима ради очувања јавних евиденција и гробља. Неке школе ангажују ученике на таквим пројектима као средство за јачање лекција о имиграцији и историји.[9] Друге бенефиције укључују породичне историје болести за породице са озбиљним медицинским стањима која су наследна.

Изрази „генеалогија” и „породична историја” често се користе синонимно, мада неки ентитети нуде извесне разлике у дефиницијама. Друштво родословаца, иако такође користи изразе синонимно, описује генеалогију као „успостављање педигреа екстраховањем доказа из ваљаних извора о томе како је једна генерација повезана са следећом“ и породичне историје као „биографске студије генеалошки доказане породице и заједнице и земље у којој су живели“.[2]

Мотивација

уреди

Појединци спроводе родословна истраживања из више разлога.

Лични или медицински интерес

уреди

Физичка лица истражују генеалогију из знатижеље о свом наслеђу. Ова знатижеља може бити посебно јака међу онима чија је породична историја изгубљена или непозната због, на пример, усвајања или одвајања од породице разводом, смрћу или другим ситуацијама.[10] Осим што једноставно желе да сазнају више о томе ко су и одакле потичу, појединци могу истражити своју генеалогију како би сазнали о могућим наследним болестима у својој породичној историји.[11]

У медијима расте интересовање за породичну историју као резултат оглашавања и телевизијских емисија које спонзоришу велике генеалошке компаније, попут Ancestry.com. Ово, заједно са лакшим приступом онлајн записима и приступачношћу ДНК тестова, подстакло је радозналост и омогућило онима који су знатижељни да лако почну да истражују своје порекло.[12][13]

Заједница или верска обавеза

уреди

У комунитарним друштвима, нечији идентитет је дефинисан колико нечијим сродничком мрежом, толико и индивидуалним достигнућима, а питање „Ко си ти?” би се одговорило описом оца, мајке и племена. Новозеландски Маори, на пример, уче хакапапа (генеалогије) да би открили ко су они.[14][15][16][17]

Породична историја игра улогу у пракси неких религијских система веровања. На пример, Црква Исуса Христа светаца последњих дана (ЛДС црква) има доктрину крштења за мртве, што захтева да се припадници те вере ангажују у истраживању породичне историје.[18][19][20]

У источноазијским земљама које су историјски обликоване конфучијанизмом, многи људи прате праксу поштовања предака, као и вођење генеалошких записа. Имена предака су исписана на плочама и смештена у светилишта, где се обављају ритуали. Родослови се такође бележе у родословним књигама. Ова пракса је укорењена у уверењу да је поштовање породице темељ здравог друштва.[21]

Утврђивање идентитета

уреди

Краљевске породице, како историјски тако и у модерно доба, воде евиденцију о својим родословима како би утврдиле своје право да владају и одредиле ко ће бити следећи суверен. Вековима у различитим културама, нечија генеалогија је била извор политичког и друштвеног статуса.[22][23]

Неке земље и домородачка племена дозвољавају појединцима да добију држављанство на основу њихове генеалогије. У Ирској и Грчкој, на пример, појединац може да постане држављанин ако је неко од њихових бака и дедова рођен у тој земљи, без обзира на њихово сопствено или родно место родитеља. У друштвима као што су Аустралија или Сједињене Државе, до 20. века, постојао је све већи понос на пионире и градитеље нација. Утврђивање порекла од њих је било, и јесте, важно за друштва лозе, као што су Кћери америчке револуције и Опште друштво Мејфлауерских потомака.[24] Модерна породична историја истражује нове изворе статуса, као што је слављење отпорности породица које су преживеле генерације сиромаштва или ропства, или успеха породица у интеграцији преко расних или националних граница. Неке породичне историје чак наглашавају везе са славним криминалцима, као што је бушрејнгер Нед Кели у Аустралији.[25]

Правна и форензичка истраживања

уреди
Главни чланак: Истраживачка генетичка генеалогија

Адвокати укључени у оставинске предмете раде генеалогију да би лоцирали наследнике имовине.[26][27]

Детективи могу да врше генеалошка истраживања користећи ДНК доказе да идентификују жртве убистава или починиоце злочина.[28][29][30][31][32]

Научно истраживање

уреди

Историчари и генетичари могу да спроводе генеалошка истраживања да би стекли боље разумевање специфичних тема у својим областима, а неки могу да ангажују професионалне генеалоге у вези са специфичним аспектима свог истраживања. Они такође објављују своја истраживања у рецензираним часописима.[33]

Увођење постдипломских курсева из генеалогије последњих година дало је генеалогији више академски фокус, са појавом часописа који се рецензирају у овој области. Научна генеалогија почиње да се појављује као самостална дисциплина, са све већим бројем појединаца који су стекли генеалошке квалификације и спроводе истраживања о различитим темама везаним за генеалогију, како у оквиру академских институција тако и независно.[34]

Дискриминација и прогон

уреди

У САД, „правило једне капи“ тврдило је да се свака особа са макар једним претком црног порекла („једна кап“ „црне крви“) сматра црнцем. То је било Кодификовано у законима неких држава (нпр. Закон о расном интегритету из 1924. године) да би се појачала расна сегрегација.

Генеалогија је такође коришћена у нацистичкој Немачкој да би се утврдило да ли се нека особа сматра „Јеврејом“ или „Мишлингом“ (Мишлингов тест), и да ли се особа сматра „Аријевцем“ (Ahnenpaß).

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „genealogy”. www.etymonline.com. Online Etymological Dictionary. Архивирано из оригинала 1. 5. 2019. г. Приступљено 19. 3. 2016. „from Greek genealogia "the making of a pedigree," from genea "generation, descent" ... + -logia (see -logy)... Meaning "study of family trees" is from 1768.” 
  2. ^ а б в „Genealogy or Family History? What's the Difference?”. Society of Genealogists. Архивирано из оригинала 5. 7. 2013. г. Приступљено 10. 8. 2013. 
  3. ^ „Généalogie de la famille de Landas”. lib.ugent.be. Приступљено 2020-08-27. 
  4. ^ „Family tree”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 2021-02-26. 
  5. ^ „Genealogy”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 2019-06-25. 
  6. ^ „Family history”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 2019-06-25. 
  7. ^ „Interested in Family History? Are Genealogy and Family History different?”. National Genealogical Society. Архивирано из оригинала 22. 6. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019. 
  8. ^ Ronald Bishop, "In the Grand Scheme of Things: An Exploration of the Meaning of Genealogical Research," Journal of Popular Culture 2008 41(3): 393–412.
  9. ^ „Teacher's guide for PBS Ancestors series”. BYU. Архивирано из оригинала 2006-10-06. г. Приступљено 2006-09-05. 
  10. ^ Bowen, Alison (19. 4. 2019). „Genealogy sites are helping unite birth parents and adoptees — but not everyone wants to be found”. SCNow Morning News. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019. 
  11. ^ Tappp, Fiona (18. 1. 2019). „What It's Like to Fill in the Gaps in Your Health History When You're Adopted”. Self Magazine. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019. 
  12. ^ Pearl, Diana (30. 10. 2018). „How Ancestry Became a Best-Selling Amazon Product by Highlighting User's Emotional Stories”. Adweek. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019. 
  13. ^ Sokolove, Sofia (30. 6. 2018). „How Did DNA Kits Become so Popular—and What's Next?”. The Alcalde. Ex-Students Association of The University of Texas. Архивирано из оригинала 22. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019. 
  14. ^ „Mihi – Introductions”. Māori ki Te Whare Wānanga o Ōtākou / Māori at the University of Otago. University of Otago. Архивирано из оригинала 30. 1. 2019. г. Приступљено 11. 11. 2018. 
  15. ^ Himona, R.N. (2001). „Whakapapa Maori:Structure, Terminology and Usage”. from Hawaiki to Hawaiki: the Maori people of Aotearoa / New Zealand. Kingston Strategic (NZ) Ltd. Архивирано из оригинала 24. 6. 2019. г. Приступљено 24. 6. 2018. „"Papa" is anything broad, flat and hard such as a flat rock, a slab or a board. "Whakapapa" is to place in layers, lay one upon another. Hence the term Whakapapa is used to describe both the recitation in proper order of genealogies, and also to name the genealogies.” 
  16. ^ Taonui, Rāwiri (1. 7. 2015). „Story: Whakapapa – genealogy”. Te Ara, Encyclopedia of New Zealand. Research & Publishing Group, Manatū Taonga Ministry for Culture and Heritage, Wellington, New Zealand. Архивирано из оригинала 24. 6. 2019. г. Приступљено 24. 6. 2019. 
  17. ^ Te Rito, Joseph. „Whakapapa: A framework for understanding identity”. MAI Review. 2007 (2). Архивирано из оригинала 24. 6. 2019. г. Приступљено 24. 6. 2019. 
  18. ^ „Topic:Genealogy”. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints: Newsroom. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. 23. 5. 2011. Архивирано из оригинала 24. 6. 2019. г. Приступљено 24. 6. 2018. „Latter-day Saints believe that the eternal joining of families is possible through sacred sealing ceremonies that take place in temples. These temple rites may also be performed by proxy for those who have died. Consequently, for Latter-day Saints, genealogical research or family history is the essential forerunner for temple work for the dead. In Latter-day Saint belief, the dead have the choice to accept or reject the services performed for them.” 
  19. ^ „Why does the Mormon Church want state records? And what do they do with them?”. ABC News Australia. 4. 7. 2018. Архивирано из оригинала 8. 7. 2018. г. Приступљено 24. 6. 2018. „Members of the church use family history records to perform sacred temple ordinances, such as baptisms, eternal marriages and sealings of children to parents, for their kindred dead if the deceased family members were unable to perform the rites themselves. This gives deceased ancestors the opportunity to accept these ordinances in the afterlife.” 
  20. ^ „Religion Library: The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints: Rituals and Worship: Rites and Ceremonies”. Patheos. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019. 
  21. ^ Richey, Jeffrey. „Religion Library: Confucianism: Rituals and Worship: Rites and Ceremonies”. Patheos. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019. 
  22. ^ Alison Weir, Britain's royal families (2008).
  23. ^ Michael Lisle-Williams, "Merchant banking dynasties in the English class structure: ownership, solidarity and kinship in the City of London, 1850–1960." British Journal of Sociology (1984): 333–362.
  24. ^ Carolyn Strange, "Sisterhood of Blood: The Will to Descend and the Formation of the Daughters of the American Revolution." Journal of Women's History 26.3 (2014): 105–128.
  25. ^ Fenella Cannell, "English ancestors: the moral possibilities of popular genealogy." Journal of the Royal Anthropological Institute 17.3 (2011): 462–480.
  26. ^ Brennan, Harry (30. 10. 2018). „Next of kin lose out on inheritances as local authorities outsource heir hunters”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 24. 6. 2019. г. Приступљено 2. 7. 2019. 
  27. ^ Ghert-Zand, Renee. „UK's Jewish 'heir hunter' tracks down missing relatives who now stand to inherit”. The Times of Israel. Архивирано из оригинала 24. 6. 2019. г. Приступљено 2. 7. 2019. 
  28. ^ Nolan, Caitlin (јун 2019). „GEDmatch Helped Give 'Annie Doe' Her Name Back. Some Fear She's Among the Last as Site Revamps Privacy Policy”. Inside Edition. Архивирано из оригинала 24. 6. 2019. г. Приступљено 2. 7. 2019. 
  29. ^ Molteni, Megan. „A Murder Trial Will Allow DNA Evidence From a Genealogy Site”. Wired. Архивирано из оригинала 19. 6. 2019. г. Приступљено 2. 7. 2019. 
  30. ^ Weinman, Sarah. „The Cold Case Factory”. Topic Magazine. Архивирано из оригинала 2. 7. 2019. г. Приступљено 2. 7. 2019. 
  31. ^ Almasy, Steve (8. 5. 2019). „Thanks to DNA sleuths, a Jane Doe killed 37 years ago might finally get a headstone with her name on it”. CNN. Архивирано из оригинала 16. 5. 2019. г. Приступљено 2. 7. 2019. 
  32. ^ Johnson, Lizzie (29. 4. 2018). „Arrest of suspected Golden State Killer through genealogy opens 'Pandora's box'”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала 24. 6. 2019. г. Приступљено 2. 7. 2019. 
  33. ^ Daley, Jason. „Historians Identify 35 Descendants of Leonardo da Vinci”. Smithsonian.com. Архивирано из оригинала 24. 6. 2019. г. Приступљено 2. 7. 2019. 
  34. ^ Mills, Elizabeth Shown. „QuickLesson 18: Genealogy? In the Academic World? Seriously?”. Evidence Explained: Historical Analysis, Citation & Source Usage. Архивирано из оригинала 1. 7. 2019. г. Приступљено 2. 7. 2019. 

Литература

уреди

China

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Генеалогија&oldid=28500404”