Pređi na sadržaj

Ali Hamnej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ali Hamnej
Sajid Ali Hoseini Kameneh[1]
Hamnej 2023.
Lični podaci
Datum rođenjaprema matičnoj knjizi:
(1939-07-17)17. jul 1939. (85 god.)[2][1]
prema ličnoj karti:
(1939-04-19)19. april 1939.[3]
Mesto rođenjaMešhed, Iran
ReligijaŠiitski islam (dvanaestoimamski)
Porodica
SupružnikHodžaste Hamnej
Deca6
Politička karijera
Politička
stranka		Udruženje svešteničkih boraca[4]
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 4. juna 1989
Predsednik
PrethodnikRuholah Homeini
13. oktobar 1981 — 3. avgust 1989.
PrethodnikMuhamed-Ali Radžai
NaslednikAkbar Hašemi Rafsanžani
Potpis

Ajatolah Ali Hamnej[1] (pers. سید علی خامنه ای; Mešhed, 17. jul 1939)[5][6] je vrhovni vođa Irana od juna 1989. godine.[7][8] On je drugi vođa, nasledio je Ruholaha Homeinija.[9] Ranije je bio predsednik Irana od 1981. do 1989. godine. Po nacionalnosti je Azer. Oženjen je i ima šestoro dece.[10]

Prema njegovoj zvaničnoj veb stranici, Hamnej je uhapšen šest puta pre nego što je poslan u izgnanstvo na tri godine tokom vladavine Mohamada Reze Pahlavija.[11] Nakon Iranske revolucije i zbacivanja šaha, bio je meta pokušaja atentata u junu 1981. godine koji mu je paralizovao desnu šaku, pa je od tada prinuđen da piše i da se rukuje levom šakom. Mediji često pogrešno prenose da mu je paralizovana cela desna ruka, ali on može da je koristi.[12] Hamnej je bio jedan od iranskih lidera tokom Iransko-iračkog rata 1980-ih godina i razvio je bliske veze sa sada moćnom Revolucionarnom gardom koju on kontroliše i čije komandante on bira i razrešava. Revolucionarna garda je bila raspoređena da suzbije njegovu opoziciju.[13][14] Hamnej je bio treći iranski predsednik od 1981. do 1989. godine, dok je postao bliski saveznik prvog vrhovnog vođe Ruholaha Homeinija. Neposredno pre smrti, Homeini je imao neslaganja sa naslednikom kojeg je izabrao - Huseinom Ali Montazerijem - tako da nije bilo dogovora o nasledniku kada je Homeini umro. Skupština stručnjaka izabrala je Hamneja za sledećeg vrhovnog vođu 4. juna 1989. godine, kada je imao 50 godina. Prema Akbaru Hašemi Rafsanžaniju, Hamnej je bio čovek koga je Homeini izabrao za svog naslednika pre smrti. Hamnej je na čelu službenika Astan Kuds Razavija od 14. aprila 1979.[15]

Kao vrhovni vođa, Hamnej je najmoćniji politički autoritet u Islamskoj Republici.[16][17] On je šef države Irana, vrhovni zapovednik njegovih oružanih snaga, i može izdavati uredbe i donositi konačne odluke o glavnim vladinim politikama u mnogim oblastima kao što su ekonomija, životna sredina, spoljna politika i nacionalno planiranje u Iranu.[18][19][20][21][22][23] Hamnej ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad izvršnom, zakonodavnom i sudskom granom vlasti, kao i nad vojskom i medijima, prema Karimu Sadjadpuru.[9] Sve kandidate za Skupštinu stručnjaka, Predsedništvo i Medžlis (Parlament) proverava Savet čuvara, čije članove direktno ili indirektno bira vrhovni vođa Irana.[24] Bilo je i slučajeva kada je Savet čuvara ukinuo zabranu određenim ljudima nakon što mu je Hamnej naložio.[25]

Tokom Hamnejeve vladavine bilo je velikih protesta, uključujući proteste Kazvin iz 1994. godine,[26] iranske studentske proteste 1999, proteste zbog iranskih predsedničkih izbora 2009,[27][28][29] iranske proteste 2011–2012, iranske proteste 2017–2018, iranske generalne štrajkove i proteste 2018–2019 i iranske proteste 2019–2020. Novinarima, blogerima i drugim pojedincima suđeno je u Iranu zbog optužbi za vređanje vrhovnog vođe Hamneja, često u vezi sa optužbama za bogohuljenje. Njihove kazne uključivale su šibanje i zatvor, a neki od njih su umrli u pritvoru.[30][31] Što se tiče nuklearnog programa Irana, Hamnej je 2003. godine izdao fetvu zabranjujući proizvodnju, zalihe i upotrebu svih vrsta oružja za masovno uništavanje, ali ne i za upotrebu goriva poput uranijuma u civilne svrhe.

Poseta Jugoslaviji 1989.

[uredi | uredi izvor]
Ali Hamnej (levo) i Raif Dizdarević (desno) su se zvanično sreli u Jugoslaviji 20. februara 1989, dok je Hamnej bio predsednik. Mnogo godina kasnije je Hamnej rekao da, iako nesvrstana, ni Jugoslavija nije htela da Iranu prodaje oružje.

Na poziv predsedništva SFRJ je kao predsednik Irana od 20. do 22. februara 1989. bio u zvaničnoj poseti Jugoslaviji, zajedno sa ministrom spoljašnjih poslova Alijem Akbarom Velajetijem, i ministrom za ekonomske poslove Mohamedom Džavadom Irvanijem. Na beogradskom aerodromu ga je, uz najviše vojne i državne počasti, dočekao državni vrh Jugoslavije na čelu sa predsednikom predsedništva Raifom Dizdarevićem. U Beogradu je položio venac na Spomenik Neznanom junaku, i kasnije je položio cveće na Titov grob, prilikom čega se upisao u spomen-knjigu posetilaca.[32] Pred odlazak u Sarajevo je 21. februara od gradonačelnika Aleksandra Bakočevića dobio zlatnu spomen-plaketu Beograda, i prema tradiciji je zasadio drvo mira u Parku prijateljstva. U Sarajevu su ga dočekali zvaničnici SR BiH na čelu sa predsednikom Nikolom Filipovićem, a tokom boravka tamo je posetio Gazi Husrev-begovu džamiju, gde je prisustvovao molitvi posle koje se obratio okupljenim vernicima, biblioteku neposredno blizu džamijie, i kasnije se uputio ka Energoinvestu. Hamnei se sreo i sa efendijama i muftijama ostalih jugoslovenskih republika.[33]

Trećeg i poslednjeg dana posete se vratio u Beograd, gde je pred oko 50 novinara održao konferenciju. Velika većina vremena je protekla u pitanjima i odgovorima vezanim za Satanske stihove pisca Salmana Rušdija, koji su izašli godinu dana ranije. Tadašnji vrhovni vođa Irana Ruholah Homeini je snažno i javno osudio to delo. Hamnei je tokom konferencije Rušdija uglavnom nazivao "osobom koja tvrdi da je pisac", a za delo je rekao da je to knjiga u kojoj se vređaju osećanja jedne milijarde muslimana, i da njoj pružaju podršku izvesne politike i izvesne vlade, što je činjenica koja je veoma loša, neprihvatljiva i koja se ne može braniti. Hamneiju su postavljena i dva pitanja o tome da li su oni koji su ga osudili uopšte pročitali knjigu, i kakvi su izgledi sa slučaj bude raspleten. Na prvo pitanje je rekao da, ako neko shvati da je Rušdi uvredio osećanja miliona muslimana, time što je na gadan i veoma ružan način vređao proroka Muhameda, njegove žene i pratioce, onda ne mora ni da je čita reč po reč. Dodao je i da su već svi i pročitali tu knjigu. Na drugo pitanje vezano za rasplet slučaja je rekao da on nema rešenja, i tom prilikom izjavio: "Strela je odapeta. Veoma je brižljivo nanišanjena i putuje ka svom cilju. Stoga arogantni ljudi treba da nauče šta im se može desiti ako vređaju i ponižavaju druge".[34]

Hamnej se 2009, skoro 21 godinu kasnije, u jednoj objavi osvrnuo na ovu posetu. Naveo je da je bio dočekan toplo i sa velikim poštovanjem, ali da uprkos tome što je Jugoslavija bila nesvrstana, ni usled njegovog velikog insistiranja nije htela da islamskoj republici Iranu proda konvencionalno oružje, poput pušaka i tenkova.[35]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v „A photo of Identity document of Ayatollah Khamenei” (na jeziku: persijski). Khamenei.ir. 1. 2. 2010. Arhivirano iz originala 14. 8. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2018. 
  2. ^ تصویری از شناسنامه حضرت آیت‌الله خامنه‌ای
  3. ^ روایتی از تاریخ دقیق تولد رهبر انقلاب از زبان معظم‌له+عکس
  4. ^ „جامعه روحانيت مبارز جوان مي‌شود” [Combatant Clergy Association gets younger] (na jeziku: persijski). Fararu. 8. 7. 2012. 118101. Arhivirano iz originala 2. 9. 2016. g. Pristupljeno 25. 6. 2016. 
  5. ^ „Ali Khamenei”. CGIE (fa). 
  6. ^ „taking look at the biography of Ali Khamenei”. khamenei (fa). Pristupljeno 21. 3. 2014. 
  7. ^ „Iran”. State. 23. 7. 2010. Pristupljeno 21. 8. 2010. „The government monitored meetings, movements, and communications of its citizens and often charged persons with crimes against national security and insulting the regime based on letters, e-mails, and other public and private communications.” 
  8. ^ „Profile: Ayatollah Seyed Ali Khamenei”. BBC News. 17. 6. 2009. Arhivirano iz originala 26. 3. 2009. g. Pristupljeno 28. 7. 2009. 
  9. ^ a b „The Supreme Leader – The Iran Primer”. Arhivirano iz originala 30. 6. 2016. g. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  10. ^ Kazemzadeh, Masoud (n.d). „Ayatollah Khamenei's Foreign Policy Orientation”. Comparative Strategy. 32 (5): 443—458. ISSN 0149-5933. S2CID 153558136. doi:10.1080/01495933.2013.840208. eISSN 1521-0448. 
  11. ^ „Khamenei.ir”. Arhivirano iz originala 12. 11. 2013. g. 
  12. ^ „The story behind Ayatollah Khamenei becoming a left-hander” [Priča o tome kako je ajatolah Hamnej postao levoruk]. Zvanični sajt Alija Hamneja na engleskom (na jeziku: engleski). 13. avgust 2016. Pristupljeno 19. maj 2024. 
  13. ^ „Khamenei Will Be Iran's Last Supreme Leader”. Newsweek. 17. 11. 2009. Arhivirano iz originala 16. 9. 2017. g. „referring to the enormous power Khamenei has given Iran's Islamic Revolutionary Guards Corps, which, under Khamenei's direct control, has brutally repressed demonstrators, human rights activists, and opposition journalists.” 
  14. ^ Jamsheed K. Choksy. „Tehran Politics: Are the Mullahs Losing Their Grip?”. World Affairs Journal. Arhivirano iz originala 22. 7. 2017. g. „Khamenei has strengthened alliances with militant commanders, especially within the Islamic Revolutionary Guard Corps (IRGC), in the hope that all opposition to his authority will continue to be suppressed—as it was during the protests of 2009.” 
  15. ^ „انتصاب آیت‌الله خامنه‌ای به عنوان رئیس خدمه‌ی آستان قدس رضوی”. farsi.khamenei.ir. khamenei.ir. Arhivirano iz originala 19. 8. 2017. g. Pristupljeno 19. 8. 2017. 
  16. ^ „Profile: Iran's 'unremarkable' supreme leader Khamenei”. BBC News. 4. 8. 2011. Arhivirano iz originala 18. 2. 2012. g. 
  17. ^ Ganji, Akbar, "The Latter-Day Sultan: Power and Politics in Iran", Foreign Affairs, November December 2008
  18. ^ „Iran's Khamenei hits out at Rafsanjani in rare public rebuke”. Middle East Eye. Arhivirano iz originala 4. 4. 2016. g. 
  19. ^ „Khamenei says Iran must go green – Al-Monitor: the Pulse of the Middle East”. Al-Monitor. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 31. 3. 2016. 
  20. ^ Louis Charbonneau and Parisa Hafezi (16. 5. 2014). „Exclusive: Iran pursues ballistic missile work, complicating nuclear talks”. Reuters. Arhivirano iz originala 31. 7. 2017. g. 
  21. ^ „IranWire – Asking for a Miracle: Khamenei's Economic Plan”. Arhivirano iz originala 7. 3. 2016. g. 
  22. ^ „Khamenei outlines 14-point plan to increase population”. 22. 5. 2014. Arhivirano iz originala 1. 8. 2017. g. Pristupljeno 21. 5. 2017. 
  23. ^ „Iran: Executive, legislative branch officials endorse privatization plan”. Arhivirano iz originala 5. 1. 2017. g. 
  24. ^ „Rafsanjani breaks taboo over selection of Iran's next supreme leader”. The Guardian. Arhivirano iz originala 18. 12. 2016. g. 
  25. ^ „Iran reverses ban on reformist candidates”. The Guardian. Arhivirano iz originala 21. 12. 2016. g. 
  26. ^ „The Basij Mostazafan – A culture of martyrdom and death”. Al Arabiya. Arhivirano iz originala 7. 12. 2016. g. 
  27. ^ „Khamenei was the victim of an attempted assassination”. LinkDay. Arhivirano iz originala 11. 10. 2016. g. 
  28. ^ „Police Are Said to Have Killed 10 in Iran Protests”. The New York Times. 28. 12. 2009. Arhivirano iz originala 5. 2. 2010. g. 
  29. ^ „Several killed, 300 arrested in Tehran protests”. Arhivirano iz originala 31. 12. 2009. g. 
  30. ^ „IRAN 2015 HUMAN RIGHTS REPORT” (PDF). US State Department. „During the year the government arrested students, journalists, lawyers, political activists, women's activists, artists, and members of religious minorities; charged many with crimes such as "propaganda against the system" and "insulting the supreme leader;" and treated such cases as national security trials (see sections 1.a. through 1.e.; section 6, Women; and section 7.a.).” 
  31. ^ „IRAN 2016 HUMAN RIGHTS REPORT” (PDF). US State Department. 
  32. ^ „Ali Hamnei u Beogradu”. Borba. Beograd. 21. februar 1989. Pristupljeno 22. avgust 2024. „Vest na levoj strani” 
  33. ^ „Posjeta Sarajevu - Iranski predsednik u Jugoslaviji”. Borbv. Sarajevo. 21. februar 1989. Pristupljeno 22. avgust 2024. 
  34. ^ Ličina, Radomir (23. februar 1989). „Strela ide ka cilju”. Borba. „Vest na levoj strani” 
  35. ^ Hamnej, Ali (16. septembar 2010). „When facing Iran, the enemy acts like a hyperactive kid: Imam Khamenei” [Imam Hamnej: Protivnik se ponaša kao hiperaktivno dete kada se sretne sa Iranom]. Sajt Alija Hamneja na engleskom jeziku (na jeziku: engleski) (objavljeno 19. decembar 2019). Pristupljeno 29. avgust 2024.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |publication-date= (pomoć)

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Ali Hamnej na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Али_Хамнеј&oldid=28539463”