Пређи на садржај

Али Хамнеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Али Хамнеј
Сајид Али Хосеини Каменех[1]
Хамнеј 2023.
Лични подаци
Датум рођењапрема матичној књизи:
(1939-07-17)17. јул 1939. (85 год.)[2][1]
према личној карти:
(1939-04-19)19. април 1939.[3]
Место рођењаМешхед, Иран
РелигијаШиитски ислам (дванаестоимамски)
Породица
СупружникХоџасте Хамнеј
Деца6
Политичка каријера
Политичка
странка		Удружење свештеничких бораца[4]
Тренутна функција
Функцију обавља од 4. јуна 1989
Председник
ПретходникРухолах Хомеини
13. октобар 1981 — 3. август 1989.
ПретходникМухамед-Али Раджаи
НаследникАкбар Хашеми Рафсанжани
Потпис

Ајатолах Али Хамнеј[1] (перс. سید علی خامنه ای; Мешхед, 17. јул 1939)[5][6] је врховни вођа Ирана од јуна 1989. године.[7][8] Он је други вођа, наследио је Рухолаха Хомеинија.[9] Раније је био председник Ирана од 1981. до 1989. године. По националности је Азер. Ожењен је и има шесторо деце.[10]

Према његовој званичној веб страници, Хамнеј је ухапшен шест пута пре него што је послан у изгнанство на три године током владавине Мохамада Резе Пахлавија.[11] Након Иранске револуције и збацивања шаха, био је мета покушаја атентата у јуну 1981. године који му је парализовао десну шаку, па је од тада принуђен да пише и да се рукује левом шаком. Медији често погрешно преносе да му је парализована цела десна рука, али он може да је користи.[12] Хамнеј је био један од иранских лидера током Иранско-ирачког рата 1980-их година и развио је блиске везе са сада моћном Револуционарном гардом коју он контролише и чије команданте он бира и разрешава. Револуционарна гарда је била распоређена да сузбије његову опозицију.[13][14] Хамнеј је био трећи ирански председник од 1981. до 1989. године, док је постао блиски савезник првог врховног вође Рухолаха Хомеинија. Непосредно пре смрти, Хомеини је имао неслагања са наследником којег је изабрао - Хусеином Али Монтазеријем - тако да није било договора о наследнику када је Хомеини умро. Скупштина стручњака изабрала је Хамнеја за следећег врховног вођу 4. јуна 1989. године, када је имао 50 година. Према Акбару Хашеми Рафсанжанију, Хамнеј је био човек кога је Хомеини изабрао за свог наследника пре смрти. Хамнеј је на челу службеника Астан Кудс Разавија од 14. априла 1979.[15]

Као врховни вођа, Хамнеј је најмоћнији политички ауторитет у Исламској Републици.[16][17] Он је шеф државе Ирана, врховни заповедник његових оружаних снага, и може издавати уредбе и доносити коначне одлуке о главним владиним политикама у многим областима као што су економија, животна средина, спољна политика и национално планирање у Ирану.[18][19][20][21][22][23] Хамнеј има директну или индиректну контролу над извршном, законодавном и судском граном власти, као и над војском и медијима, према Кариму Садјадпуру.[9] Све кандидате за Скупштину стручњака, Председништво и Меџлис (Парламент) проверава Савет чувара, чије чланове директно или индиректно бира врховни вођа Ирана.[24] Било је и случајева када је Савет чувара укинуо забрану одређеним људима након што му је Хамнеј наложио.[25]

Током Хамнејеве владавине било је великих протеста, укључујући протесте Казвин из 1994. године,[26] иранске студентске протесте 1999, протесте због иранских председничких избора 2009,[27][28][29] иранске протесте 2011–2012, иранске протесте 2017–2018, иранске генералне штрајкове и протесте 2018–2019 и иранске протесте 2019–2020. Новинарима, блогерима и другим појединцима суђено је у Ирану због оптужби за вређање врховног вође Хамнеја, често у вези са оптужбама за богохуљење. Њихове казне укључивале су шибање и затвор, а неки од њих су умрли у притвору.[30][31] Што се тиче нуклеарног програма Ирана, Хамнеј је 2003. године издао фетву забрањујући производњу, залихе и употребу свих врста оружја за масовно уништавање, али не и за употребу горива попут уранијума у цивилне сврхе.

Посета Југославији 1989.

[уреди | уреди извор]
Али Хамнеј (лево) и Раиф Диздаревић (десно) су се званично срели у Југославији 20. фебруара 1989, док је Хамнеј био председник. Много година касније је Хамнеј рекао да, иако несврстана, ни Југославија није хтела да Ирану продаје оружје.

На позив председништва СФРЈ је као председник Ирана од 20. до 22. фебруара 1989. био у званичној посети Југославији, заједно са министром спољашњих послова Алијем Акбаром Велајетијем, и министром за економске послове Мохамедом Џавадом Ирванијем. На београдском аеродрому га је, уз највише војне и државне почасти, дочекао државни врх Југославије на челу са председником председништва Раифом Диздаревићем. У Београду је положио венац на Споменик Незнаном јунаку, и касније је положио цвеће на Титов гроб, приликом чега се уписао у спомен-књигу посетилаца.[32] Пред одлазак у Сарајево је 21. фебруара од градоначелника Александра Бакочевића добио златну спомен-плакету Београда, и према традицији је засадио дрво мира у Парку пријатељства. У Сарајеву су га дочекали званичници СР БиХ на челу са председником Николом Филиповићем, а током боравка тамо је посетио Гази Хусрев-бегову џамију, где је присуствовао молитви после које се обратио окупљеним верницима, библиотеку непосредно близу џамијие, и касније се упутио ка Енергоинвесту. Хамнеи се срео и са ефендијама и муфтијама осталих југословенских република.[33]

Трећег и последњег дана посете се вратио у Београд, где је пред око 50 новинара одржао конференцију. Велика већина времена је протекла у питањима и одговорима везаним за Сатанске стихове писца Салмана Рушдија, који су изашли годину дана раније. Тадашњи врховни вођа Ирана Рухолах Хомеини је снажно и јавно осудио то дело. Хамнеи је током конференције Рушдија углавном називао "особом која тврди да је писац", а за дело је рекао да је то књига у којој се вређају осећања једне милијарде муслимана, и да њој пружају подршку извесне политике и извесне владе, што је чињеница која је веома лоша, неприхватљива и која се не може бранити. Хамнеију су постављена и два питања о томе да ли су они који су га осудили уопште прочитали књигу, и какви су изгледи са случај буде расплетен. На прво питање је рекао да, ако неко схвати да је Рушди увредио осећања милиона муслимана, тиме што је на гадан и веома ружан начин вређао пророка Мухамеда, његове жене и пратиоце, онда не мора ни да је чита реч по реч. Додао је и да су већ сви и прочитали ту књигу. На друго питање везано за расплет случаја је рекао да он нема решења, и том приликом изјавио: "Стрела је одапета. Веома је брижљиво нанишањена и путује ка свом циљу. Стога арогантни људи треба да науче шта им се може десити ако вређају и понижавају друге".[34]

Хамнеј се 2009, скоро 21 годину касније, у једној објави осврнуо на ову посету. Навео је да је био дочекан топло и са великим поштовањем, али да упркос томе што је Југославија била несврстана, ни услед његовог великог инсистирања није хтела да исламској републици Ирану прода конвенционално оружје, попут пушака и тенкова.[35]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „A photo of Identity document of Ayatollah Khamenei” (на језику: персијски). Khamenei.ir. 1. 2. 2010. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  2. ^ تصویری از شناسنامه حضرت آیت‌الله خامنه‌ای
  3. ^ روایتی از تاریخ دقیق تولد رهبر انقلاب از زبان معظم‌له+عکس
  4. ^ „جامعه روحانيت مبارز جوان مي‌شود” [Combatant Clergy Association gets younger] (на језику: персијски). Fararu. 8. 7. 2012. 118101. Архивирано из оригинала 2. 9. 2016. г. Приступљено 25. 6. 2016. 
  5. ^ „Ali Khamenei”. CGIE (fa). 
  6. ^ „taking look at the biography of Ali Khamenei”. khamenei (fa). Приступљено 21. 3. 2014. 
  7. ^ „Iran”. State. 23. 7. 2010. Приступљено 21. 8. 2010. „The government monitored meetings, movements, and communications of its citizens and often charged persons with crimes against national security and insulting the regime based on letters, e-mails, and other public and private communications.” 
  8. ^ „Profile: Ayatollah Seyed Ali Khamenei”. BBC News. 17. 6. 2009. Архивирано из оригинала 26. 3. 2009. г. Приступљено 28. 7. 2009. 
  9. ^ а б „The Supreme Leader – The Iran Primer”. Архивирано из оригинала 30. 6. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2016. 
  10. ^ Kazemzadeh, Masoud (n.d). „Ayatollah Khamenei's Foreign Policy Orientation”. Comparative Strategy. 32 (5): 443—458. ISSN 0149-5933. S2CID 153558136. doi:10.1080/01495933.2013.840208. eISSN 1521-0448. 
  11. ^ „Khamenei.ir”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. 
  12. ^ „The story behind Ayatollah Khamenei becoming a left-hander” [Прича о томе како је ајатолах Хамнеј постао леворук]. Званични сајт Алија Хамнеја на енглеском (на језику: енглески). 13. август 2016. Приступљено 19. мај 2024. 
  13. ^ „Khamenei Will Be Iran's Last Supreme Leader”. Newsweek. 17. 11. 2009. Архивирано из оригинала 16. 9. 2017. г. „referring to the enormous power Khamenei has given Iran's Islamic Revolutionary Guards Corps, which, under Khamenei's direct control, has brutally repressed demonstrators, human rights activists, and opposition journalists.” 
  14. ^ Jamsheed K. Choksy. „Tehran Politics: Are the Mullahs Losing Their Grip?”. World Affairs Journal. Архивирано из оригинала 22. 7. 2017. г. „Khamenei has strengthened alliances with militant commanders, especially within the Islamic Revolutionary Guard Corps (IRGC), in the hope that all opposition to his authority will continue to be suppressed—as it was during the protests of 2009.” 
  15. ^ „انتصاب آیت‌الله خامنه‌ای به عنوان رئیس خدمه‌ی آستان قدس رضوی”. farsi.khamenei.ir. khamenei.ir. Архивирано из оригинала 19. 8. 2017. г. Приступљено 19. 8. 2017. 
  16. ^ „Profile: Iran's 'unremarkable' supreme leader Khamenei”. BBC News. 4. 8. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2012. г. 
  17. ^ Ganji, Akbar, "The Latter-Day Sultan: Power and Politics in Iran", Foreign Affairs, November December 2008
  18. ^ „Iran's Khamenei hits out at Rafsanjani in rare public rebuke”. Middle East Eye. Архивирано из оригинала 4. 4. 2016. г. 
  19. ^ „Khamenei says Iran must go green – Al-Monitor: the Pulse of the Middle East”. Al-Monitor. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2016. 
  20. ^ Louis Charbonneau and Parisa Hafezi (16. 5. 2014). „Exclusive: Iran pursues ballistic missile work, complicating nuclear talks”. Reuters. Архивирано из оригинала 31. 7. 2017. г. 
  21. ^ „IranWire – Asking for a Miracle: Khamenei's Economic Plan”. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. 
  22. ^ „Khamenei outlines 14-point plan to increase population”. 22. 5. 2014. Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. Приступљено 21. 5. 2017. 
  23. ^ „Iran: Executive, legislative branch officials endorse privatization plan”. Архивирано из оригинала 5. 1. 2017. г. 
  24. ^ „Rafsanjani breaks taboo over selection of Iran's next supreme leader”. The Guardian. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. 
  25. ^ „Iran reverses ban on reformist candidates”. The Guardian. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. 
  26. ^ „The Basij Mostazafan – A culture of martyrdom and death”. Al Arabiya. Архивирано из оригинала 7. 12. 2016. г. 
  27. ^ „Khamenei was the victim of an attempted assassination”. LinkDay. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. 
  28. ^ „Police Are Said to Have Killed 10 in Iran Protests”. The New York Times. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 5. 2. 2010. г. 
  29. ^ „Several killed, 300 arrested in Tehran protests”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2009. г. 
  30. ^ „IRAN 2015 HUMAN RIGHTS REPORT” (PDF). US State Department. „During the year the government arrested students, journalists, lawyers, political activists, women's activists, artists, and members of religious minorities; charged many with crimes such as "propaganda against the system" and "insulting the supreme leader;" and treated such cases as national security trials (see sections 1.a. through 1.e.; section 6, Women; and section 7.a.).” 
  31. ^ „IRAN 2016 HUMAN RIGHTS REPORT” (PDF). US State Department. 
  32. ^ „Али Хамнеи у Београду”. Борба. Београд. 21. фебруар 1989. Приступљено 22. август 2024. „Вест на левој страни” 
  33. ^ „Посјета Сарајеву - Ирански председник у Југославији”. Борбв. Сарајево. 21. фебруар 1989. Приступљено 22. август 2024. 
  34. ^ Личина, Радомир (23. фебруар 1989). „Стрела иде ка циљу”. Борба. „Вест на левој страни” 
  35. ^ Хамнеј, Али (16. септембар 2010). „When facing Iran, the enemy acts like a hyperactive kid: Imam Khamenei” [Имам Хамнеј: Противник се понаша као хиперактивно дете када се сретне са Ираном]. Сајт Алија Хамнеја на енглеском језику (на језику: енглески) (објављено 19. децембaр 2019). Приступљено 29. август 2024.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |publication-date= (помоћ)

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Али Хамнеј на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Али_Хамнеј&oldid=28539463”