Пређи на садржај

Папагаји

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Папагаји
Временски распон: рани еоцен - данас 50–0 Ma
KakapoAustralian ringneckBlue-and-yellow macawKeaLesser vasa parrotPalm cockatoo
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Кладус: Psittacopasserae
Ред: Psittaciformes
Wagler, 1830.
Надпородице

Cacatuidae (какадуи)
Psittacidae (прави папагаји)
Strigopidae (новозеландски папагаји)

Распон папагаја, све врсте (црвене)
Светлоцрвена ара (Ara macao)

Папагаји (лат. Psittaciformes)[1][2] су ред птица коме припадају 372 врсте[3] у 86 родова.[4] Овај ред се дели у три породице: Psittacidae (прави папагаји), Cacatuidae (какадуи) и Strigopidae (новозеландски папагаји).[5][6]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Папагаји живе у свим тропским и суптропским подручјима, као што су: Аустралија, Океанија, јужна и Југоисточна Азија, јужни делови Северне Америке, Јужна Америка и Африка. Неке врсте обитавају у умереном подручју јужне хемисфере. Највећа биолошка разноврсност присутна је у Јужној Америци, Новој Гвинеји и Аустралији.

Особине

[уреди | уреди извор]

За овај животињски ред карактеристични су јак закривљен кљун прилагођен великом броју активности, усправан став и јаке ноге са зигодактилним стопалима. Велики број врста приноси храну стопалом до кљуна, што је код других птица редак изузетак. Већина папагаја су углавном зелени, док су неке врсте шарене. Какадуи имају покретну кресту од перја на врху главе и по боји варирају од претежно беле до претежно црне. Код већине папагаја није видљива разлика између женки и мужјака, или је она минимална.

Што се тиче величине, ово је најразноврснија класа птица. Једна врста пигмејског папагаја је типично дуга око 8 сантиметара и тежи мање од 10 грама. Хијацинтна ара дуга је око 1 метар и тежи 4 килограма.

Папагаји се хране семеном, орасима, воћем, изданцима и другом биљном храном. Неке врсте се хране инсектима и малим животињама. Лорији су потпородица папагаја који су специјализовани за исхрану цветним нектаром и меким воћем. Скоро сви папагаји се гнезде у шупљинама стабала, полажу бела јаја из којих се легу птићи којима је неопходна нега.

Папагаји спадају у најинтелигентније врсте птица. Неке врсте имају способност да имитирају људски глас, што их чини популарним кућним љубимцима. Трговина папагајима, губитак природног станишта, конкуренција других врста и лов угрожавају популације папагаја у дивљини. Сматра се да је ова класа птица најексплоатисанија од свих класа птица.[7]

Систематика

[уреди | уреди извор]

Родови

[уреди | уреди извор]

Врсте

[уреди | уреди извор]

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Psittacine”. American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company. 2000. Архивирано из оригинала 2007-08-27. г. Приступљено 2007-09-09. 
  2. ^ „Psittacine”. Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster, Inc. Приступљено 2007-09-09. 
  3. ^ Gill, F.; Donsker, D.; Rasmussen, P. (ур.). „Order Psittaciformes”. IOC World Bird List. International Ornithological Congress. Приступљено 19. 11. 2020. 
  4. ^ „Zoological Nomenclature Resource: Psittaciformes (Version 9.013)”. www.zoonomen.net. 29. 12. 2008. 
  5. ^ Christidis L, Boles WE (2008). Systematics and Taxonomy of Australian Birds. Canberra: CSIRO Publishing. стр. 200. ISBN 9780643065116. 
  6. ^ Olah, George; Butchart, Stuart H. M.; Symes, Andy; Guzmán, Iliana Medina; Cunningham, Ross; Brightsmith, Donald J.; Heinsohn, Robert (2016). „Ecological and socio-economic factors affecting extinction risk in parrots”. Biodiversity and Conservation (на језику: енглески). 25 (2): 205—223. ISSN 0960-3115. S2CID 17282072. doi:10.1007/s10531-015-1036-z. 
  7. ^ Snyder, N; McGowan, P; Gilardi, J; & A Grajal (2000), Parrots: Status Survey and Conservation Action Plan, 2000-2004. Chapter 1. vii. IUCN. ISBN 978-2-8317-0504-0.. Chapter 1. vii.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папагаји&oldid=27935056”