1848
Изглед
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: | |
1848 на Викимедијиној остави. |
1848. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Владимир Јакшић, професор београдског Лицеја, започео прва инструментална метеоролошка мерења и осматрања у Београду и Србији, која су непрекидно трајала пуне 52 године, све до Јакшићеве смрти у 1899. години (1848—1899)
- 12. јануар — У Палерму је почео устанак против бурбонског Краљевства Две Сицилије.
- 24. јануар — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до Калифорнијске златне грознице.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 21. фебруар — Карл Маркс и Фридрих Енгелс су објавили Комунистички манифест.
Март
[уреди | уреди извор]- 13. март — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку.
- 15. март — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.
- 22. март — Побуњена Венеција је прогласила независност од Аустрије и на кратко обновило Млетачку републику.
Април
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Мај
[уреди | уреди извор]- 13. мај — У Сремским Карловцима почело заседање Мајске скупштине на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — У Прагу је почело заседање Првог свесловенског конгреса.
- 11. јун — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију.
- 29. јун — Петровска скупштина у Крагујевцу (1848)
Јул
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Септембар
[уреди | уреди извор]- 12. септембар — Швајцарска је усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 31. октобар — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.
- 31. октобар — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 7. новембар — На председничким изборима у САД, Закари Тејлор је изабран за председника, победивши кандидата Демократске странке, Луиса Кеса.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Христо Ботев, бугарски револуционар
- 27. јануар — Хејхачиро Того, јапански адмирал
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац. (†1917).
Март
[уреди | уреди извор]- 19. март — Вајат Ерп, амерички револвераш
- 24. март — Јован Атанацковић, српски генерал
Април
[уреди | уреди извор]- 27. април — Ото I Баварски, баварски краљ.
Мај
[уреди | уреди извор]- 25. мај — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Аугуст Форел, швајцарски лекар. (†1931)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 9. јануар — Каролина Хершел, британски астроном. (*1750).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 23. фебруар — Џон Квинси Адамс, амерички председник
Септембар
[уреди | уреди извор]- 24. септембар — Бранвел Бронте, енглески књижевник. (* 1817)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 26. децембар — Џорџ Стивенсон, енглески проналазач