Ластин репак
Ластин репак | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Натпородица: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Племе: | |
Род: | |
Врста: | P. machaon
|
Биномно име | |
Papilio machaon | |
Синоними | |
Листа
|
Ластин репак[1][2] (лат. Papilio machaon) врста је лептира из породице једрилаца.
Опис инсекта
[уреди | уреди извор]Попут многих својих сродника, има карактеристичне продужетке на задњим крилима, по чему је читава породица иначе и добила назив. Задња крила су одмакнута од тела. Тело одрасле јединке је дуго око 35 mm, а распон крила је од 80 до 90 mm. Изванредан је и брз летач.[3] Предња крила су му жута са више пега и црним широким рубом у коме је осам полумесечастих жутих тачака. Ово је један од најкрупнијих лептира, како код нас тако и у Европи.[4]
Циклус развића
[уреди | уреди извор]Женка полаже јаја на дивљу мркву, першун, паштрнак и друге биљке из којих се легу гусенице које у првом ларвеном ступњу вретенасте, црне главене капсуле и сивог интегумента. Скривају се на гранчицама биљке хранитељке. Наредни ступањ одликује тамно смеђи интегумент, наранџаста латерална линија, а видљиве су и наранџасте основе сколуса са минутним сетама. Већ у овом ступњу торакални сегменти изгледају крупније од абдоминалних. У нивоу првог и другог пара лажних ножица налази се бела мрља на дорзуму. Након ове фазе, следи добијање финалног апосематског обојења. Зреле гусенице су светло зеленог интегумента, а он је прошаран црним и наранџастим маркацијама. Главена капсула је маркирана на исти начин и заштићена благо отеченим торакалним сегментима, и заузима погнут положај. У пределу првог торакалног сегмента налази се и ретрактибилни, наранџасти осметеријум: жлездана, виљушкаста творевина из које се ослобађа течност за одбрану. Гусенице активира осметеријум на спољашњи стимулус и када је угрожена.[5] Дуга је око 50 -{mm}-. Гусеница је полифагна, а хране се углавном биљкама из породице Apiaceae.[6]Презимљује у стадијуму лутке. Годишње се излеже две или три генерације. У Србији и региону се среће од априла до краја септембра.[3]
Станиште и ареал
[уреди | уреди извор]Широко је распрострањена на простору западног Палеарктика. Зоогеографска припадност: субмедитеранска врста.[6] Насељава ливаде, мочваре, али и паркове и агроекосистеме Африке, Европе и Азије, а има га и у северним деловима Америке.[3] Због релативно малих популација, мужјаци и женке скупљају се за парење у већем броју на сунчаним местима, углавном на ливадама или чистинама на врховима брежуљака.[6]
-
присутан
Угроженост
[уреди | уреди извор]Ова врста је угрожена због уништавања станишта и употребе пестицида.[3] Статус угрожености према IUCN категоризацији, врста у Европи није угрожена. Према националној категоризацији, врста је угрожена.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Popović, M. & Đurić, M. 2011. Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt, 198 str. ISBN 978-96-912033-1-3 неважећи ISBN.
- ^ Jakšić, P., Đurić, M. (2008) Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). in: Ranđelović V. (ed.) Symposium of flora of Southeastern Serbia and neighbourning regions (9th), Niš, Niš: Prirodno-matematički fakultet, pp. 231-237
- ^ а б в г Павковић, В. Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. 2007. ISBN 978-86-17-14865-0.
- ^ Stanković, M. (2006): Vodič kroz prirodu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Pokret Gorana Sremska Mitrovica
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Papilio Machaon”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-13.
- ^ а б в г Јакшић, П & Нахирнић А. (2011): Дневни лептири Засавице. Београд
Литература
[уреди | уреди извор]- Popović, M.; Đurić, M. (2011). Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt. стр. 198. ISBN 978-96-912033-1-3 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ). - Павковић, В. (2007). Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. ISBN 978-86-17-14865-0.
- Јакшић, П.; Нахирнић, А. (2011). Дневни лептири Засавице. Београд.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=440671 Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)
- БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије (језик: српски) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)
- Fauna Europaea