Проблем баштињења споменичког наслеђа: Правни аспекти појмовног одређења вредности

Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији: идентитет, значај, угроженост (ур. Миодраг Марковић, Драган Војводић), САНУ, Београд, 2017, 80–82.

РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 63, 2021

У раду се разматрају разлози за етичку дилему конзерватора који спроводе третмане конзервације и рестаурације на археолошкој керамици, као и потенцијална решења овог проблема. Често се догађа да се конзерватори у свом послу, при захтеву кустоса за конзервацијом и рестаурацијом одређеног предмета, сукобљавају са начелима своје професије, што смо у прилици да видимо у радовима у којима се на неки начин тражи оправдање за упуштање у конзерваторски третман и поставља питање да ли је за тим поступком уопште било потребе. Кључне речи: конзервација и рестаурација, етика, археолошка керамика

Kulturna bastina i kriza. Heritoloski i arhitektonski aspekt, 2021

SITES OF SUFFERING AS SPACES OF REMEMBRANCE.FROM RECOGNIZING INHERITANCE TO CREATING A COMMON HERITAGE After five decades of the conditional (or perhaps conditioned) brotherhood andunity, the transition from the 20th to the 21st century will be remembered asan era of numerous sociological, political and ideological changes. Such trans-formations in society have brought a re-contextualization of the values inheritedfrom the past. The devastation of memory was supported by the devastation ofsymbolic content, which resulted in changes in the visual culture and culturallandscapes. In other words, something that was our common denominator until yesterday has ceased to be valid, and some new, still incomprehensible and unrecognizable initiatives have been imposed as the dominant discourse. This is not happening for the first time in our recent history. After 1945, the notion ofthe past had a conceived and culturally justified form; in the 1980s, communistideas were replaced by nationalist ones; since 2000, the achievements of the Sec-ond World War have been reinterpreted. Shifting from one to anther ideologyhas done a huge injustice to the public spaces of Belgrade. Namely, the monu-ments that are being erected, often without adequate legal procedures, mostly fol-low the long-outdated nineteenth-century tradition of figural sculpture. When wetalk about (un)marked places of suffering, the situation is further complicated.Although the culture of remembrance and activation of the city’s memory hasbeen in the focus since the 1980s, the result of increased interest did not bring theexpected results. Decent marking of the places of suffering was missing, which is why today we have a situation where memorials in the city and suburban munici-palities are mostly neglected. The lack of a clear state strategy, non-compliancewith existing legal regulations in the field of organized heritage protection, as wellas the lack of cooperation between institutions are just some of the reasons whywe have this kind of situation. Additional problems are inadequate education,presentation of heritage that does not follow modern trends in communication,interpretation based on questionable ideological connotations, dehumanizationof victims, underdeveloped social awareness and, in general, disinterest and care-lessness. However, is there a way to approach or accept the unwanted heritage ofthe past and how can we work on forming a common heritage? These questionsare the backbone of this research. In this regard, the paper will, above all, deal with the recognition of dissonance in the heritage of Staro Sajmište, models of its interpretation and, finally, visions of its transformation into a heritage that belongs to all of us. Key words: Belgrade, unwanted heritage, dissonance, places of suffering, placesof memory, Staro Sajmište

Заштита градитељског наслеђа у 21. веку: изазови и могућности, 2023

У складу са савременим перципирањем заштите материјалног наслеђа, све је већи број заштићених историјских целина у Београду. У последњих пет година проглашено је чак девет просторних културно-историјских целина. Поједине целине заштићене су захваљујући иницијативи и ангажману станара у жељи да се очува аутентичан амбијент урбаног простора и његове вредности. Ипак, проглашење одређених подручја града за заштићена културна добра често дочека грађанство недовољно информисано и неспремно да се суочи са својим правима и обавезама. Управо се из тог разлога намеће питање са којим се све проблемима и изазовима суочавају станари, али и службе заштите при покушају очувања и одржавања стамбених зграда у заштићеним подручјима града. Кроз разговор са станарима Историјског језгра Београда, Церак Винограда, Централне зоне Новог Београда, Професорске колоније, Крунског венца, подручја Улице Кнеза Милоша и Смиљанићеве улице анализираће се њихова информисаност, освешћеност и однос према насељу у којем живе. Рад има за циљ да уочи, анализира и проблематизује однос грађана према заштићеној целини у којој живе.

International Symposium of Byzantologists NIŠ AND BYZANTIUM XVI “Restoration of Byzantium in the Balkans in 1018 “, 2017

Горизонты гуманитарного знания

Kњига апстраката са међународног научног скупа "Савремена српска фолклористика XIII", 2023

савременој гусларској пракси примјетан је модел фолклоризованог облика традиције пјевања уз гусле – сабор/ревија „Романијо, горо од јунака”, уједно и најстарија манифестација овог типа која представља један од два (доминантна) регионална сабора у оквиру Савеза гуслара Републике Српске. Овакав сабор заузима посебно мјесто и значај у (музичком) раду, дјеловању и манифестовању праксе, на основу чега је могуће ишчитати актуелну музичко-фолклорну грађу и различите идентитете (локални, регионални, етнички) и саодносе ове културне праксе. Као прилог за могуће сагледавање и питање одрживости нематеријалног културног насљеђа послужиће поменути сабор/ревија који се више од четврт вијека одржава у средишту Романије (Соколац), препознате као изразито „епске” средине. У раду ће се на основу виђења изнутра („одоздо”) и споља („одозго”) како носилаца/извођача, организатора, тако и заједнице, публике, покушати дати преглед и виђење елемента опстанка традиције – питања одрживости савременог проучавања пјевања уз гусле као елемента нематеријалног културног насљеђа Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, те погледа на његову презентацију, промоцију и сарадњу.

2019

Zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa predstavlja značajan aspekt zaštite prava nacionalnih manjina, a u našem kontekstu dobija poseban značaj s obzirom na osetljivo nasleđe međuetničkih konflikata i potrebu za prevencijom bilateralne kondicionalnosti pri pristupanju Republike Srbije Evropskoj Uniji. Iako se na nju obično ne gleda na taj način, pristupanjem Konvenciji o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO Republika Srbija je dobila još jedan značajan instrument za unapređenje položaja pripadnika nacionalnih manjina. U prethodnim godinama, uprkos nepostojanju adekvatnog zakonskog okvira, uspostavljen je originalan i uspešan institucionalni mehanizam za realizaciju ovog režima u nacionalnim okvirima, čiji su značajni rezultati već primetni. U članku se analizira aktuelni pravni okvir zaštite manjinskih prava iz perspektive zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa i razmatraju dosadašnji pravno relevantni rezultati zajedničkog pravno-etnoantropološkog istraživanja. Anali...