Academia.eduAcademia.edu

Проблем баштињења споменичког наслеђа: Правни аспекти појмовног одређења вредности

2017, Зборник радова VIII конференције ЗЗСКГБ: Културно добро данас - вредности и значење, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2017, 21–34.

Резиме: Рад се осврће на правне акте од средњег века до данас на територији Србије који се односе на чување онога што данас називамо споменичким наслеђем, посвећујући посебну пажњу проблему разумевања његове вредности и конституисања исте у оквиру датих правних оквира. Разматрају се прва средњовековна интересовања за очување наслеђа која се правно уобличавају ради регулисања правно-имовинских односа, а не ради општег сазнања и заштите наслеђа као сведочанстава прошлости. Након дуге традиције црквених уредби први правни прописи који се односе на заштиту старина зарад сећања на исте, у Србији су настали тек у деветнаестом веку, док се жеља да се оне „упознају, прикупе, обезбеде и чувају“ јавља у Србији тек након Другог српског устанка. Исказује се поштовање старосне вредности споменика уз свест о дуговекости као начину очувањa, што одређује тада примењене мере обнове споменика. Почетком двадесетог века се у Нацрту закона о заштити старина изразом старина означавају предмети „који имају културне, научне, историјске или уметничке вредности за доба у којем су настали и за место у којем су постали“. Тада први пут наилазимо на израз вредности, а запажамо и да је у том, као и у ранијим актима реч о споменику као документу прошлости који може расветлити нека питања из историје, односно објаснити прошлост из које је потекао. Такав значај дефинише вредност споменика, а он се према баштинским теоријама двадесетог века односи и на својство споменика да у данашњем облику и стању може бити извор за разна сазнања и средство за одржавање сећања на значајне догађаје, идеје и људе. То својство упућује и на јавни интерес, који и захтева да споменици буду сачувани. Напор за препознавањем различитих вредности споменика ради што прецизније категоризације целокупне баштине, утицао је на утврђивање бројних правних регулатива од периода након Другог светског рата, а с намером адекватног управљања баштином. Разлика коју примећујемо између правног одређења и каснијег научног дефинисања споменика, а које је настало на трагу развоја споменичког права, јесте она битна разлика коју и у науци о баштини уочавамо у другој половини двадесетог века. Споменик више није окарактерисан само својом старосном вредношћу, па ни историјском, већ информатичким потенцијалом и комуникативношћу. Раније схватан као документ, или сведочанство прошлости, споменик је сада споменик садашњости, па је и питање баштињења проблем савременог друштва. Кључне речи: споменичко наслеђе, правна заштита, вредности, херитологија

Loading...

Loading Preview

Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.