Пређи на садржај

Турска Република Сјеверни Кипар

Извор: Wikipedija
Кузеy Кıбрıс Тüрк Цумхуриyети
Турска Република Сјеверни Кипар
Застава Турске Републике Сјеверног Кипра
Застава
Грб Турске Републике Сјеверног Кипра
Грб
Химна: "İстиклал Марşı
"
Локација Турске Републике Сјеверног Кипра
Главни градЛефкоша (Лефкоşа)
Службени језицитурски
Леадерс
Ерсин Татар
Ерсан Санер
УтемељењеЈеднострано проглашена независност 15. новембра 1983. призната једино од Турске
Површина
• Воде (%)
2.7
Становништво
• Попис из 2014
313,626 (286,257 по попису из 2011)
• Густоћа
93 /км2
БДП (ППП)процјена за 2014. 
• Укупно
4.032 милијарди $
• Пер цапита
15,109 $
ВалутаТурска лира ₺
Временска зона+2
Позивни број+90 392
ИСО 3166 код[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]

Северни Кипар (турски: Кузеy Кıбрıс [куˈзеј ˈкɯбɾɯс]; службено Турска Република Северни Кипар, турски: Кузеy Кıбрıс Тüрк Цумхуриyети), самопроглашена држава која заузима 1/3 медитеранског острва Кипар. Копнено се "граничи" само са међународно признатом државом на Кипру, односно Републиком Кипар. Главни град је службено Никозија, али врло често и Киренија врши ту улогу.

Једина држава која је званично признала Северни Кипар за државу јесте Турска. Проблем статуса ове територије је главни камен спотицања Европске уније, Грчке и Кипра са једне и Турске са друге стране.

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Кипра
Сателитски снимак острва

Кипар је најисточније острво у Средоземном мору, а са површином од 9251 км² треће је по величини у истом (након Сицилије и Сардиније). Што се тиче држава, по површини је 161. на свету и по томе је најсличнији Либану и Пуерорику.

ТРСК заузима север, те већи део истока острва. Површина коју заузима износи 3.355 км² или нешто око 37% целокупне површине острва. Но, због УН-ове неутралне зоне та површина је нешто мања. Као и јужни тако и Северни Кипар има једну своју ексклаву, истина многу мању, али много више изолирану него што је то случај код јужњака. То је село Еренкој (Кокина), које лежи у Морфу заливу и од матичне територије одвојено је неких 5-10 км грчке плаже.

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Кипра

Објашњавање друштвених и политичких одлика Кипра немогуће је без претходног упознавања историје овог отока. Кипар заузима врло повољан географски положај те је због тога имао врло бурну прошлост. Наиме, увек је био занимљив већим цивилизацијама и државама због стратешке важности на Медитерану. Тако је било и у давној прошлости, али такође је тако и данас, па је тако Кипар кроз историју прелазио из руку једних освајача у руке других.

Политика

[уреди | уреди извор]
Рауф Денктаş, (1924-2012), први председник ТРСК-а
Мапа Северног Кипра
Главни чланак: Политика Кипра

Садашњи председник је Мехмет Али Талат. Поред њега владу чини премијер Ферди Сабит Сојер, те парламент од 50 чланова, у ком већину има Турска Републиканска Странка. Избори су сваких 5 година, а садашњи председник је прошле године на изборима победио Рауфа Денктаşа који је био председник од самопроглашавања независности 1983. године.

Војска ТРСК је уствари војска Републике Турске, која се налази на острву од 1974. до данас. Броји око 30.000 војника, који чувају суверенитет ове самопроглашене републике. Један од основних захтева кипарских Грка је тај да се ова војска повуче, међутим то Турци не желе.

Службени језик је Турски. Грчки овде баш и није пожељно чути, а наравно исто се односи и на Турски језик са друге стране границе.

Међународни односи

[уреди | уреди извор]

Ова држава није призната ни од кога у свету, осим од Турске. А занмивљиво је и то да је Аутономна Република Нахичеван, која је под суверенитетом Азербејџана, такође признала ову републику, док сам Азербејџан није. Иначе, Северни Кипар има међународни ембарго у сваком погледу: политичком, економском, трговинском, саобраћајном, војном, спортском, културном и др. Ово је условљено тиме што се он сматра окупатором и аргресором на Републику Кипар, те се сматра њеним делом. Тако Северни Кипар увелико зависи од Републике Турске, без које практично не би опстао. Све своје спољне послове мора извршавати преко ње. Ипак, у последњих неколико година, ова изолација полако почиње попуштати, те ова република све више почиње да самостално делује, иако то још није ни близу правих самосталних земаља.

Подлога заставе ТРСК је бела. На подлози се налазе две водоравне црвене пруге, које су одвојене од горњег, односно доњег руба. Између ових пруга се налази црвени полумесец и звезда, симбол ислама, који је службено државна религија, иако се ТРСК декларише као секуларна држава.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Демографија Кипра

Етничка структура становништва је следећа: 78% Грци, 18% Турци и 4% остале етничке групе. Готово сви и Турци и Грци живе на свом делу острва, уз случајне изузетке. Тако 0,5% Грка живи у Северном Кипру и то на полуострву Карпас. Треба рећи да 40% овог народа је избеглица у својој држави. Са друге стране 1.3% Турака живи у јужном делу и њих је много мање избеглица.

Религијска структура се готово поклапа са етничком. Дакле, Грци су православци, а Турци сунитски муслимани, уз један мањи број атеиста у оба народа. Остатак су Јерменски православци, Маронитски хришћани, римокатолици, протестанти, јевреји и остали православци.

Слична је ситуација и са језичком структуром. Грци говоре Грчки, а Турци Турски језик. Ове мањине практицирају у својим заједницама своје језике, а око 90% становништва говори и Енглески језик.

Економија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Економија Кипра

БДП по глави становника износи 8,095 $. То јесте мање од половине БДП-а грчког Кипра, али када се узме у обзир да је ово земља у изолацији, те да готово скроз зависи од Турске, ово је више него солидна цифра. Ово је већи БДП по глави становника, чак и од БДП-а саме Турске. Ипак, ова нелогичност у погледу БДП-а ТРСК и БДП-а њеног заштитника и могу тако рећи финансијера, добија смисао када се зна да Северни Кипар има становника као просечно насеље Истанбула, те да Турци из свог буџета издвајају добар део новца за своју браћу са Кипра.

Валута је Нова Турска Лира, која је заменила стару Турску Лиру 1. јануара 2005. године.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]