UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA KATEDRA ZA ENERGETSKU ELEKTRONIKU I EL.

PRETVARAE

Mladen Petronijevi

PROJEKTOVANJE FOTONAPONSKE ELEKTRANE PREGLED SOFTVERSKIH ALATA

MASTER RAD

Mentor: Prof. dr Vladimir Kati Novi Sad, 2012

KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj, RBR: Identifikacioni broj, IBR: Tip dokumentacije, TD: Tip zapisa, TZ: Vrsta rada, VR: Autor, AU: Mentor, MN: Naslov rada, NR: Jezik publikacije, P: Jezik izvoda, I: Zemlja publikovanja, ZP: Ue geografsko podruje, UGP: Godina, GO: Izdava, IZ: Mesto i adresa, MA: Monografska publikacija Tekstualni tampani materijal Zavrni-Master rad Mladen Petronijevi Prof. dr Vladimir Kati Projektovanje fotonaponske elektrane-Pregled softverskih alata Srpski Srpski Srbija Vojvodina 2012. Autorski reprint 21000 Novi Sad, Fakultet tehnikih nauka, Trg Dositeja Obradovia 6 11/70/0/11/49/0/0 Elektrotehnika i raunarstvo Obnovljivi i distribuirani izvori elektrine energije Fotonaponske elektrane, softverski alati za projektovanje fotonaponskih elektrana, obnovljivi izvori energije

Fiziki opis rada, FO:

(poglavlja/strana/ citata/tabela/slika/grafika/priloga)

Nauna oblast, NO: Nauna disciplina, ND: Predmetne odrednice / kljune rei, PO: UDK uva se, U: Vana napomena, VN: Izvod, IZ:

Biblioteka Fakulteta tehnikih nauka, Trg Dositeja Obradovia 6

Uvodni deo rada objanjava pojam fotonaponske elektrane i modela solarnog panela. U nastavku su predstavljeni tipovi fotonaponskih elektrana, naini unutranjeg povezivanja kao i uslovi prikljuenja fotonaponskih elektrana na javnu mreu.Kljuni deo rada prikazuje izbor dostupnih, praktinih i najvanijih softverskih alata za projektovanje fotonaponskih elektrana. Dalje je prikazana podela softvera na osnovu definisanih kriterijuma, kao i primer projektovanja fotonaponske elektrane u odabranom softveru.

Datum prihvatanja teme, DP: Datum odbrane, DO: lanovi komisije, KO: Predsednik: lan: lan, mentor: Prof. Dr Vladimir Kati Potpis mentora

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: Type of record, TR: Contents code, CC: Author, AU: Mentor, MN: Title, TI: Language of text, LT: Language of abstract, LA: Country of publication, CP: Locality of publication, LP: Publication year, PY: Publisher, PB: Publication place, PP: Physical description, PD:
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

Monographic publication Textual printed material Final aster thesis Mladen Petronijevi Ph.D.E.E. Vladimir Kati Rewiev of software packages for designing of a photovoltaic plants Serbian Serbian Serbia Vojvodina 2012. Authors reprint 21000 Novi Sad, Faculty of technical sciences, Trg Dositeja Obradovia 6 11/70/0/11/49/0/0 Electrical and computer engineering Renewable and distributed sources of electric energy Photovoltaic plants, software packages for designing of a photovoltaic plants, renewable energy sources

Scientific field, SF: Scientific discipline, SD: Subject/Key words, S/KW:

UC Holding data, HD: Note, N: Abstract, AB: The introductory part of the paper explains the notion of photovoltaic power plants and a model of a solar panel. The following chapter features types of photovoltaic power plants, methods of interconnection, as well as conditions of connecting photovoltaic power plants to the power grid. The key part of the paper presents varieties of available, practical and essential software for designing photovoltaic power plants. The next chapter presents the typology of software according to predefined criteria, as well as an example of designing photovoltaic power plants in one of the programs. . The Library of Faculty of technical sciences, Trg Dositeja Obradovia 6

Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Member: Member, Mentor:

Menthor's sign Vladimir Katic, Ph.D.E.E.

Sadraj

KRATAK PREGLED I ORGANIZACIJA RADA ......................................................................... 6 1.UVOD ................................................................................................................................................. 7 1.1 Globalni potencijal suneve energije..7 1.2 Sunevo zraenje u Srbiji.....................................................................................................8 2.SOLARNA ELEKTRANA ............................................................................................................... 9 3.ANALIZA I MODELOVANJE FOTONAPONSKIH ELIJA...11 3.1 Princip rada fotonaponske elije ....................................................................................... 11 3.2 Izlazni parametri fotonaponske elije............................................................................... 14 3.2.1 Snaga fotonaponske elije...................................................................................... 16 3.2.2 Efikasnost fotonaponske elije .............................................................................. 18 3.2.3 Zavisnost parametara FN elije od temperature ................................................ 18 3.3 Povezivanje fotonaponskih elija ...................................................................................... 20 3.4 Povezivanje fotonaponskih panela(modula) ..................................................................... 21 4.MODEL SOLARNE ELEKTRANE ............................................................................................. 23 4.1 Dostupnost podataka o energiji sunevog zraenja ........................................................ 23 4.2 Optimalan poloaj prijemnika .......................................................................................... 24 4.2.1 Fiksni fotonaponski paneli .................................................................................... 24 4.2.2 Fotonaponski paneli sa mogunou praenja pozicije Sunca .......................... 26 5.POVEZIVANJE U SOLARNU ELEKTRANU ........................................................................... 29 5.1 Single-inverter plant............................................................................................................29 5.2 Invertor za niz modula.........................................................................................................30 5.3 Multi-inverter plant.............................................................................................................30 5.4 Izbor invertora i povezivanje............................................................................................. 31 4

6.POVEZIVANJE FN ELEKTRANE NA JAVNU MREU ........................................................ 32 6.1 Uticaj prikljuenja FN elektrane na pogonske prilike u mrei ...................................... 33 7.PREGLED I OPIS SOFTVERSKIH ALATA.............................................................................. 36 7.1 Pregled trita i klasifikacija.............................................................................................36 7.2 Sunny Design......................................................................................................................37 7.3 Profotonapsis......................................................................................................................43 7.4 Pvsyst...................................................................................................................................46 7.5 Homer..................................................................................................................................51 7.6 Pvsol....................................................................................................................................55 7.7 Solar advisor model...........................................................................................................58 8.POSTAVLJANJE KRITERIJUMA I IZBOR NAJPOVOLJNIJEG.......................................59 9.PRIMER PRIMENE ODABRANOG SOFTVERA...................................................................64 10.ZAKLJUAK..68

11.LITERATURA.............................................................................................................................69

KRATAK PREGLED I ORGANIZACIJA RADA

Ovaj rad se sastoji od 11 poglavlja. Prvo poglavlje je uvodno i odnosi se, pre svega, na neke opte informacije vezane za solarnu energiju, kao i njene potencijale u naoj zemlji. Drugo poglavlje definie fotonaponsku elektranu i daje neke opte informacije o istoj. U treem poglavlju panja je posveena solarnoj eliji kao gradivnoj materiji svih fotonaponskih sistema. etvrto poglavlje opisuje solarnu elektranu u pogledu toga da li se sastoji od fiksnih fotonaponskih panela ili od panela sa mogunou praenja poloaja Sunca. Peto poglavlje prikazuje naine povezivanja u solarnu elektranu kao i opis invertora i kablova potrebnih za ovo povezivanje. esta glava donosi pregled mogunosti i naina povezivanja FN elektrane na javnu mreu, kao i njen uticaj na istu. U sedmoj glavi je izvren pregled i opis softverkih alata za projektovanje fotonaponskih elektrana. U osmoj glavi su uvedeni kriterijumi za klasifikaciju softvera kao i izbor najpovoljnijeg na osnovu tih kriterijuma. U devetoj glavi je prikazan primer primene odabranog softvera. Deseta glava je zakljuak. Jedanaesta glava donosi prikaz literature koja je koriena u izradi ovog rada.

1. UVOD
1.1 GLOBALNI POTENCIJAL SUNEVE ENERGIJE Energija zraenja Sunca koja dolazi do zemljine povrine, dakle potencijalno iskoristivo zraenje Sunca, iznosi oko 1.9 x 108 TWh (190 miliona teravat asova) godinje. Ta je energija oko 170 puta vea od energije ukupnih rezervi uglja u svetu i kada se uporedi sa energetskim potrebama oveanstva, koja iznose 1.3 x 105 TWh (130 hiljada teravat asova) godinje, dobija se podatak da je suneva energija koja stie na povrinu Zemlje u toku samo 6 asova dovoljna da zadovolji sve svetske potrebe na godinjem nivou. Da bi se dobio bolji uvid u ove veliine proseno domainstvo u nekim od najrazvijenijih zemalja sveta troi godinje oko 10 000 kWh elektrine energije i bilo bi potrebno oko 100 000 godina da se potroi 1 TWh. Oko 37% svetske energetske potranje zadovoljava se proizvodnjom elektrine energije koja je u toku 2008. godine iznosila 17 000 TWh. Ako bi se ova energija generisala fotonaponskim (FN) sistemima (sistemi koji direktno pretvaraju solarnu energiju u elektrinu) skromne godinje izlazne snage od 100 kWh po kvadratnom metru, neophodna bi bila povrina od 150 x 150 km2 za akumulaciju suneve energije. Veliki deo ove apsorpcione povrine mogao bi se smestiti na krovovima i zidovima zgrada, te ne bi zahtevao dodatne povrine na tlu. Energija suneve radijacije dovoljna je da proizvede proseno 1 700 kWh elektrine energije godinje po kvadratnom metru tla, a to je radijacija vea na nekoj lokaciji, vea je i generisana energija. Tropski regioni su u ovom pogledu povoljniji od ostalih regiona sa umerenijom klimom (slika 1.1). Srednja ozraenost u Evropi iznosi oko 1 000 kWh po kvadratnom metru dok, poreenja radi, ona iznosi 1 800 kWh na Bliskom Istoku.

Slika 1.1 Globalne varijacije ozraenosti Na slici 1.1 prikazana je razliitost u ozraenosti sunevom energijom na svim kontinentima; a na slici 1.2 potencijalna energetska slika sveta na osnovu prorauna energije dobijene iz FN ureaja uz pretpostavku srednjih statistikih podataka o sunevom zraenju i idealnih uslova instalacije ovih ureaja.

Slika 1.2 Energetski potencijal iz FN ureaja 1.2 SUNEVO ZRAENJE U SRBIJI Potencijal suneve energije predstavlja 16,7% od ukupno iskoristivog potencijala OIE u Srbiji. Energetski potencijal sunevog zraenja je za oko 30% vii u Srbiji nego u Srednjoj Evropi i intenzitet suneve radijacije je meu najveima u Evropi. Prosena dnevna energija globalnog zraenja za ravnu povrinu u toku zimskog perioda kree se izmeu 1,1 kWh/m2 na severu i 1.7 kWh/m2 na jugu, a u toku letnjeg perioda izmeu 5,4 kWh/m2 na severu i 6.9 kWh/m2 na jugu . U cilju poreenja, prosena vrednost globalnog zraenja za teritoriju Nemake iznosi oko 1000 kWh/m2 , dok je za Srbiju ta vrednost oko 1400 kWh/m2. Najpovoljnije oblasti u Srbiji belee veliki broj sunanih sati, a godinji odnos stvarne ozraenosti i ukupne mogue ozraenosti je priblino 50%. Svi ovi podaci jasno pokazuju da Srbija raspolae resursima energije sunevog zraenja znatno iznad evropskog proseka uz izuzetno povoljan sezonski raspored i da je njeno efikasno i dugorono korienje neophodno osmisliti u najskorijem vremenskom periodu, izmeu ostalog, i zbog usklaivanja sa evropskim merama i planovima u vezi obnovljivih izvora energije.

2. Solarna elektrana
Fotonaponske elektrane omoguuju direktno pretvaranje Suneve energije u elektrinu i predstavljaju jedan od najelegantnijih naina korienja energije Sunca. Princip rada fotonaponske (FN) elektrane zasniva se na fotonaponskom efektu. Osnovni elektronski elementi u kojima se dogaa fotonaponska konverzija nazivaju se solarne elije. U praktinim su primenama solarne elije meusobno povezane u vee celine koje se zovu fotonaponski moduli. Fotonaponski moduli osiguravaju mehaniku vrstou te tite solarne elije i kontakte od korozije i spoljnih uticaja. Osim fotonaponskih modula, FN sistem sastoji se od pretvaraa, baterija za skladitenje elektrine energije, regulatora punjenja baterija i dovoda energije potroaima, zatitnih ureaja, nosaa modula i potrebnih elektrinih instalacija. Solarne fotonaponske elektrane se mogu podeliti na dve osnovne grupe: Fotonaponske elektrane prikljuene na javnu elektroenergetsku mreu (grid-connected) Samostalni sistemi koji nisu prikljueni na javnu elektroenergetsku mreu(stand-alone,offgrid) Samostalne elektrane nisu spojene na elektroenergetsku mreu i sastoje se od fotonaponskih panela i sistema za skladitenje koji obezbeuje snabdevanje elektrinom energijom pri smanjenom sunevom zraenju ili nou. Struja proizvedena na ovaj nain je jednosmerna (DC) te ukoliko korisnik zahteva naizmeninu (AC) mora postojati i invertor. Ove elektrane su najpovoljnije, sa tehnike i finansijske take gledita, za korienje na mestima gde ne postoji elektroenergetska mrea ili do nje nije lako doi. Pored toga, samostalni sistemi se obino predimenzioniu pri projektovanju tako da se pored snabdevanja korisnika viak energije skladiti u baterijama i predstavlja rezervu za dane sa smanjenom insolacijom. Najee primene su kod:pumpi za vodu, radio repetitora, meteorolokih i seizmolokih stanica, sistema za osvetljenje, kampova na velikim visinama

Solarne fotonaponske elektrane koje su trajno povezane na elektroenergetsku mreu vuku energiju iz mree tokom sati kada fotonaponski generator ne moe proizvoditi energiju potrebnu da zadovolji potrebe potroaa. Kada sistem radi i proizvodi energiju on je predaje mrei te mrea u ovoj situaciji predstavlja veliki akumulator pa kod ovih sistema nije potrebna ugradnja baterije. Prednosti kod ove proizvodnje su to je ona distribuirana i moe biti smetena blizu potroakog podruja ime se smanjuju prenosni gubici kao i trokovi prenosa. Softveri koji se koriste za projektovanje ovih elektrana su glavni zadatak obrade u ovom radu.

1. FN generatori 2. Zatitni prekidaki el. na DC strani 3. DC/AC statiki konverktor (invertor) 4. Zatitni prekidaki el. na AC strani 5. Distributivna mrea DC veze AC veze

Slika 2.1 Prikaz osnovnih elemenata fotonaponskih elektrana

10

3. Analiza i modelovanje fotonaponskih elija

Razvoj fotonaponskih elija poinje 1839. godine kada je Bekerel primetio da se jaina struje izmeu dve elektrode u elektrolitu poveava prilikom osvetljavanja elektroda. Isti efekat na vrstom telu (selenu) prvi su primetili W. G. Adams i R. E. Day 1877. godine. Zahvaljujui ovome, ubrzo je napravljen ureaj za merenje intenziteta svetlosti. Odmah zatim istraivai su se okrenuli reavanju problema korienja fotonaponskih elija kao komercijalnih izvora elektrine energije. Nagli razvoj fotonaponskih elija poinje 1954. godine kada su Pearson, Fuler i apin napravili prvu fotonaponsku eliju od monokristalnog silicijuma. Poev od lansiranja prvog satelita 1958. godine fotonaponske elije predstavljaju nezamenljiv izvor elektrine energije na satelitima, kosmikim brodovima i svemirskim stanicama. U zemaljskim uslovima od samog poetka razvoja fotonaponske elije su nale primenu na objektima kao to su: svetionici, aerodromi, istraivake platforme na moru, stambeni i industrijski objekti i sl.

3.1 Princip rada fotonaponske elije (fotonaponski efekat)

Fotonaponska (FN) elija temeljni je blok fotonaponskog sistema. Ona predstavlja p-n spoj koji pomou fotonaponskog efekta sunevo zraenje pretvara u elektrinu energiju. Sainjena je od poluprovodnikog materijala (najee silicijuma). Usled apsorpcije sunevog zraenja, u p-n spoju se javljaju parovi elektron-upljina. Prilikom sunevog zraenja unutar ili u blizini p-n spoja, unutranje elektrino polje razdvaja elektrone i upljine. Pri tome se elektroni kreu prema n strani, a upljine prema p strani p-n spoja, i kao posledica toga javlja se potencijalna razlika, odnosno napon. Kada se FN elija povee u strujno kolo, kroz potroa e potei struja.

Slika 3.1 Fotoelektrina konverzija u PN spoju

11

Osvetljena FN elija ponaa se dakle kao izvor stalne struje. Njena ekvivalentna ema prikazana je na slici 3.2. Izvor stalne struje paralelno je spojen sa diodom. Serijski otpor Rs predstavlja otpornost p-n spoja, zavisi od materijala od koga je izgraena FN elija i poeljno je da bude to manji. Paralelni otpor Rp potie od mikrodefekata i neistoa unutar FN elije i zavisi od osobina elije i veinom je dovoljno veliki da ga moemo smatrati beskonanim. Tipine vrednosti za Rs i Rp, za silicijumske FN elije iznose Rs<0,1 i Rp>500 .

Slika 3.2 Ekvivalentna ema fotonaponske elije Na osnovu date ekvivalentne eme FN elije, i uz odreena zanemarenja ( Rs=0 i Rp ), moe se napisati jednaina izlazne struje I:

I=If-Id=If-Io(eqU/kT-1)
gde je:

(3.1)

Io inverzna struja zasienja diode, If generisana fotostruja, U,I izlazni napon i struja, respektivno.

12

Slika 3.3 UI karakteristika osvetljene i neosvetljene elije Na slici 3.3 prikazana je UI karakteristika neosvetljene i osvetljene FN elije. Prva (oznaena crvenom bojom) je tzv. tamna karakteristika, to je zapravo karakteristika obine poluprovodnike diode. Najvaniji deo karakteristike se nalazi u etvrtom kvadrantu, jer je to radno podruje elije kada se iz nje dobija elektrina energija. Zbog toga se obino i crta samo to podruje, tj. etvrti kvadrant, uzimajui vrednosti struje pozitivnima (Slika 3.4). Povrina rafiranog pravougaonika, UmIm, odgovara maksimalnoj snazi koju elija moe dati

Slika 3.4 Uobiajeni prikaz UI karakteristike FN elije

13

3.2 Izlazni parametri FN elije

Jedan od najvanijih parametara FN elije jeste njena elektromotorna sila, tj. napon na njenim krajevima u sluaju praznog hoda. Kada se stavi I=0 u jednainu (3.1), dobija se napon praznog hoda:

Uph=kT/q*ln(If/Io +1).

(3.2)

Na osnovu datog izraza (3.2) vidi se da napon praznog hoda Uph raste sa porastom If, a opada sa poveanjem Io. Poto inverzna struja zasienja diode Io raste sa poveanjem temperature, sledi da sa porastom temperature opada napon praznog hoda. U uslovima kada serijski otpor nije zanemarljiv, dobija se:

Uph=kT/q*ln(If/Io +1)-RsI.

(3.3)

Elektromotorna sila FN elije zavisi od fotostruje (koja raste sa porastom nivoa zraenja) i od struje zasienja diode za koju je poeljno da je to manja. Vaan podatak za eliju je i struja kratkog spoja Iks, tj. jaina struje u sluaju kada su krajevi elije kratko spojeni. Kada se u jednaini (3.1) stavi da je U=0, dobijamo da je struja kratkog spoja jednaka fotostruji:

Iks=If

(3.4)

Promena intenziteta zraenja (iradijacije) bitno utie na UI karakteristiku elije (Slika 3.5). Struja kratkog spoja praktino je proporcionalna intenzitetu zraenja.

Iks=Iks,nom*G/Gnom

(3.5)

Slika 3.5 Zavisnost struje kratkog spoja od intenziteta zraenja 14

Za razliku od struje kratkog spoja, napon praznog hoda se menja po logaritamskoj funkciji sa intenzitetom zraenja. Ako se zraenje smanji dva puta (npr. sa 1000 W/m na 500 W/ m ) struja kratkog spoja smanji se dva puta, a napon praznog hoda oko 5%. Kao to je ve reeno, svaka FN elija ima sopstvenu otpornost, koja se moe ekvivalentirati preko serijskog i paralelnog otpora. UI karakteristika FN elije itekako zavisi od vrednosti ove dve otpornosti. Ovaj uticaj se moe zanemariti u sluaju da je serijski otpor mnogo puta manji od karakteristinog otpora elije Rs<<Rk, odnosno ako je paralelni otpor mnogo puta vei od karakteristinog otpora Rp>>Rk. U realnom modelu FN elije (Slika 3.2) potrebno je uzeti u obzir serijski Rs i paralelni otpor Rp. Jednaina izlazne struje realne elije je:

I=If-Id=If-Io*(eq*(U+IRs)/nkT-1)-(U+IRs)/Rp

(3.6)

Na osnovu izraza (3.6) na sledee dve slike bie prikazano kako promena pomenutih otpornosti utiu na UI karakteristiku FN elije.

Slika 3.6 Uticaj otpornosti Rs na oblik UI karakteristike FN elije Sa slike 3.6 se moe uoiti da postojanje male vrednosti serijske otpornosti Rs, itekako degradira UI karakterisitiku FN elije. Zbog toga je veoma bitno prilikom projektovanja same FN elije voditi rauna da ta otpornost bude to je mogue manja.

15

Slika 3.7 Uticaj otpornosti Rp na oblik UI karakteristike FN elije Paralelna otpornost Rp je reda nekoliko stotina oma, pa se sa slike 3.7 moe videti da prisustvo paralelne otpornosti ne utie mnogo na oblik UI karakteristike FN elije. 3.2.1 Snaga fotonaponske elije Snaga koju daje fotonaponska elija dobija se kao proizvod napona i struje:

P=UI=U(If-IoeqU/kT+Io)

(3.7)

16

Slika 3.8 Snaga fotonaponske elije Maksimalna snaga koju idealna elija moe dati Pm=UmIm oznaena je na slici 3.8 rafiranom povrinom. Raunski se moe odrediti traenjem pravougaonika sa najveom povrinom. Maksimalna snaga FN elije moe se izraziti i preko napona praznog hoda i struje kratkog spoja:

Pm=UmIm=Uph*Iks*F
Gde je :

(3.8)

F=Um*Im/Uph*Iks

(3.9)

Ovaj odnos je poznat kao faktor ispune ili filing faktor FN elije. To je odnos povrine pravougaonika sa stranicama Um i Im, i pravougaonika sa stranicama Uph i Iks (obino vai da je 0,7 <F< 0,9). On pokazuje koliko se realna elija pribliava idealnoj, odnosno koliki je uticaj serijskog otpora elije. Filing faktor F opada linearno sa odnosom Rs/Rk i Rk/Rp. Prilikom poreenja razliitih tipova FN elija merodavna je tzv. vrna snaga Pp, jedinica je Wp. Ona se dobija prilikom merenja UI karakteristike za standardne uslove merenja, koji iznose:
intenzitet sunevog zraenja G=1000 W/m, temperatura T=25 C i standardni AM 1,5 spektar sunevog zraenja.

17

3.2.2 Efikasnost fotonaponske elije Efikasnost (stepen korisnog dejstva) FN elije predstavlja odnos iskoriene i ukupne energije sunevog zraenja koja padne na FN eliju:

=Im*Um/G*S=F*Uph*Iks/G*S
gde je:
Im,Um- struja i napon u optimalnoj taki, G-intenzitet sunevog zraenja, S-povrina FN elije.

(3.10)

Da bi efikasnost FN elija bila to vea potrebno je da Uph i Iks budu to vei i da filing faktor bude to blii jedinici. Tipine vrednosti navedenih veliina za kristalne silicijumske FN elije su: F=0,82; Rs=0,96 ; Uph=0,57 V; =12%. 3.2.3 Zavisnost parametara FN elije od temperature Promenom temperature menjaju se parametri FN elije, a to su: struja kratkog spoja, struja zasienja, ukupna struja elije, napon praznog hoda, snaga, filing faktor i efikasnost elije. Promena fotostruje If, odnosno struje kratkog spoja Iks sa temperaturom je mala i esto se moe zanemariti. Primera radi, maksimalna teorijska vrednost gustine fotostruje kod silicijumske elije je oko J=40 mA/cm, stvarne vrednosti su oko J=30 mA/cm, a promena sa temperaturom je dJ/dT=0,025 mA/cm/K, odnosno relativna promena:

(dJ/dT)/J=8*10-4K-1
Uticaj temperature na inverznu struju zasienja, vidi se iz sledee jednaine:

(3.11)

Io=AT3e-Eg/kT
zavisnost je eksponencijalna pa Io bitno zavisi od temperature. Zavisnost napona praznog hoda od temperature je data izrazom:

(3.12)

Uph(T2)=Uph(T1)T2/T1+Eg/q(1-T2/T1)-3k/q*T1ln(T2/T1)
Ilustracija promene gore navedenih veliina sa temperaturom prikazana je na slici 3.9.

(3.13)

18

Slika 3.9 Promena UI karakteristike FN elije od temperature Zavisnost snage FN elije od temperature data je sledeim izrazom:

Pm(T2)=Pm(T1)*(1+(T2-T1)) Gde je: =(dPm/dT)/Pm=(d/dT)/=1/T-Eg/2UmT-3k/qUm

(3.14)

(3.15)

Slika 3.10 Zavisnost snage FN elije od temperature 19

3.3 Povezivanje fotonaponskih elija

Fotonaponske elije mogue je spajati u seriju i u paralelu. Spajanjem fotonaponskih elija u seriju poveava se iznos napona, dok struja koja tee kroz njih ostaje ista (slika 3.11). U sluaju da se eli postii vea struja fotonaponskih panela potrebno je elije spojiti paralelno, tj. spojem u paralelu napon se ne menja, dok se struja poveava sa brojem elija. U praksi se fotonaponske elije obino ne spajaju u paralelu, ve samo serijski.

Slika 3.11 Uticaj serijski spojenih FN elija na UI karakteristiku

20

3.4 Povezivanje fotonaponskih panela (modula)

Fotonaponski paneli se kao i fotonaponske elije mogu spajati u seriju kako bi se poveao napon ili u paralelu kako bi se poveala struja. Fotonaponska polja obino su sastavljena od kombinacije serijski i paralelno spojenih panela kako bi se poveala snaga. Fotonaponski paneli spojeni u seriju utiu na UI karakteristiku na slian nain kao i fotonaponska elija. Ukupni napon je zbir napona pojedinih panela (slika 3.12).

Slika 3.12 Serijski spojeni fotonaponski paneli Ako se eli postii vea struja potrebno je fotonaponske panele spojiti u paralelu. Uticaj paralelno spojenih panela na UI karakteristiku moe se videti na slici 3.13.

Slika 3.13 Paralelno spojeni fotonaponski paneli

21

Fotonaponsko polje se obino spaja kao kombinacija serijski i paralelno spojenih panela. Time se postie vea snaga panela. Postoje dva naina spajanja panela u seriju/paralelu (slika 3.14): a) Paneli se spajaju u seriju kao nizovi koji se nakon toga spajaju u paralelu b) Paneli se prvo spajaju u paralelu, a nakon toga se ta kombinacija panela spaja u seriju Naini spajanja panela ne utiu na UI karakteristiku. Meutim, ako se odspoji niz serijski spojenih panela radi servisiranja, polje e i dalje davati potrebni napon, uz smanjenu struju, to nije sluaj kod drugog naina spajanja. Iz tih razloga preporuuje se spajanje panela prema prvom nainu spajanja .

Slika 3.14 Dva standardna naina spajanja fotonaponskih panela

22

4.Modeli solarne elektrane

Poloaj prijemnika sunevog zraenja odreuju dva ugla: ugao orijentacije (azimutni ugao) i ugao nagiba (inklinacija). Optimalan poloaj prijemnika sunevog zraenja je razliit za razliite lokacije na Zemlji. Takoe,on je funkcija doba dana i godine. U ovom delu rada bie opisan princip na osnovu koga se odreuje optimalan poloaj prijemnika sunevog zraenja. Videemo i gde sve i na koji nain moemo doi do podataka vezanih za energiju sunevog zraenja za razliite lokacije irom sveta.

4.1 Dostupnost podataka o energiji sunevog zraenja

Energija sunevog zraenja je energetski resurs, i kao takva, ona mora biti poznata to je mogue preciznije. Ona zavisi od vremenskih prilika, kao i od geografskog poloaja fotonponskih panela. Jasno je da dostupnost sunevog zraenja nije egzaktna veliina, i veina dostupnih informacija daje podatke koji su obraeni kompleksnim algoritmima i korienjem merenja tokom niza godina na specifinim ili lokacijama od interesa. Za neku odreenu lokaciju potencijal sunevog zraenja se odreuje merenjem i analitiki. Meriti se moe lokalno ili satelitski. Odreeni podaci su dostupni od razliitih institucija koje integriu merenja meteorolokih stanica i satelita sa analitikom obradom za razliita razdoblja. Svi izvori koji nisu rezultat posebnih merenja za konkretnu lokaciju imaju neodreenost koja moe biti i do 30%. Varijabilnost usled lokalnih vremenskih prilika jo je vea. Neodreenost je manja na nivou procene za ukupnu godinju ozraenost. Primer izvora podataka koje je mogue kupiti je ECMRWF (European Centre for Medium Range Weather Forecast). Postoje i podaci koji su slobodno dostupni, npr.:NASA SMSE (Surface Meteorology and Solar Energy) za razdoblje od od 1983-1993 u rezoluciji od 1,PVGIS (Photovoltaic Geographical Information System). Pored internet stranica, postoje i kompletni softveri, kao to je METEONORM razvijen od strane vajcarskih strunjaka, koji takoe daje podatke o sunevom zraenju za veliki broj lokacija irom sveta. METEONORM pored podataka o globalnom zraenju i temperaturi, sa bilo kog mesta na svetu, daje informacije o vlanosti vazduha kao i brzini i pravcu vetra. Do ovih podataka METEONORM dolazi zahvaljujui prostornoj interpolaciji sa preko 2400 meteorolokih stanica irom sveta.

23

4.2 Optimalan poloaj fotonaponskog panela

Optimalan poloaj fotonaponskog panela predstavlja onaj poloaj pri kome je koliina zraenja koja dospeva do fotonaponskog panela najvea mogua. Uzimajui kao kriterijum optimalan poloaj, fotonaponske elektrane moemo podeliti u dve grupe: FN elektrane sa fiksnim fotonaponskim panelima FN elektrane sa fotonaponskim panelima sa mogunou praenja pozicije Sunca.

Na osnovu ovoga, razlikuju se i principi pri odreivanju optimalnog poloaja fotonaponskog panela. 4.2.1 Fiksni fotonaponski paneli Fiksni fotonaponski paneli su oni koji nemaju mogunost praenja poloaja Sunca. To su sistemi koji su privreni (fiksirani) za podlogu na kojoj se nalaze. Njihov stepen iskorienja je manji nego kod sistema koji imaju mogunost praenja, ali se ipak esto primenjuju. Postoje dva principa prilikom raunanja optimalnog poloaja fiksnih fotonaponskih panela. Prvi od njih je analitiki, kod koga je matematiki aparat veoma sloen i ovde mu nee biti posveena panja. Drugi princip se zasniva na analizi podataka o sunevom zraenju za lokaciju od interesa. Da bi se objasnio ovaj princip, posmatrajmo sliku 4.1 na kojoj je prikazan godinji profil koliine zraenja za Beograd (=44,49) za razliite inklinacione uglove, pri nultom azimutu.

Slika 4.1 Zavisnost koliine zraenja od inklinacionog ugla u toku godine za Beograd

24

Sa slike 4.1 se moe videti da godinji profil koliine zraenja, veoma zavisi od inklinacionog ugla, pri nultom azimutu. Horizontalno postavljen panel (inklinacija 0) prima najveu koliinu zraenja tokom leta. Ovo znai da ako sistem treba da radi samo leti, nagib treba da bude to blii horizontalnom poloaju, to je vie mogue. Kada se pogleda kriva koja odgovara nagibu vertikalnog panela (inklinacija 90), moe se uoiti da panel dobija najmanju koliinu zraenja od svih uglova tokom veeg dela godine, osim u zimskim mesecima. Da bi doli do veoma bitnog zakljuka, koristimo sliku 4.2 gde su ucrtane godinje vrednosti zraenja dobijenih za Beograd, kao funkcija inklinacionog ugla, pri nultom azimutu. Kao to se moe videti , maksimalna vrednost zraenja je postignuta za ugao od 35, to je blisko geografskoj irini ove lokacije.

Slika 4.2 Zavisnost godinje koliine zraenja od inklinacionog ugla za Beograd Moe se zakljuiti, kao opte pravilo, da inklinacioni ugao koji je blizak geografskoj irini lokacije fotonaponskog panela daje najvee ukupne koliine zraenja tokom godine. Neki autori navode kao formulu za optimalan inklinacioni ugao opt=(0,9-1,3)*. Ovo se moe primetiti i sa slike 4.3 gde je prikazano ukupno godinje zraenje dobijeno za etiri razliite lokacije u svetu: Najrobi (KENYA) =1,16 -jug, Gaboron (BOTSWANA) =24,38 -jug, Moskva (RUSSIA) =55,45 -sever i Dablin (IRELAND) =53,20 -sever. I u ovom sluaju za razliite geografske irine se pokazalo kao veoma tano. Meutim, kako grafici sa slike 4.3 pokazuju, ne postoji jasno definisan maksimum krive, ve se kriva blago protee u okolini maksimuma. Tako da ako se ne sledi striktno pravilo geografske irine to nee znaajno uticati na efikasnost sistema. to se tie ugla azimuta, prema mnogim autorima, dovoljno efikasno reenje je da bude zadovoljeno pravilo da kod lokacija koje se nalaze na severnoj hemisferi prijemnici sunevog zraenja 25

budu orijentisani prema jugu, a na lokacijama koje se nalaze na junoj hemisferi, prijemnici bi trebalo da su orijentisani prema severu.

Slika 4.3 Godinja koliina zraenja u zavisnosti od inklinacionog ugla 4.2.2 Fotonaponski paneli sa mogunou praenja pozicije Sunca Optimalan poloaj panela menja se tokom godine (slika 4.4), pa su u cilju vee efikasnosti fotonaponskih panela razvijeni sistemi koji imaju mogunost praenja kretanja Sunca. Fotonaponski paneli koji poseduju mogunost praenja kretanja Sunca, u toku dana generiu znatno vie energije nego fiksni fotonaponski paneli. Postoji vie naina za klasifikovanje ovih sistema, a u literaturi se najee sree podela prema osi rotacije, i podela na osnovu primenjenog senzorskog sistema za praenje pozicije Sunca. Klasifikacija na osnovu ose rotacije obuhvata sisteme sa jednom osom rotacije i sisteme sa dve ose rotacije. Sistemi sa jednom osom rotacije omoguavaju praenje Sunca u toku dana samo u pravcu istok-zapad (praenje inklinacionog ugla). Za razliku od njih, dvoosni rotirajui sistemi pored ovog kretanja imaju i drugu osu rotacije, sever-jug (praenje azimutnog ugla). Ona omoguava da se izvri preciznija korekcija poloaja panela u odnosu na Sunce u toku cele godine, zbog injenice da se osa rotacije Zemlje, u odnosu na ravan njenog kretanja oko Sunca, nalazi pod nagibom od 23,5.

26

Slika 4.4 Promena optimalnog inklinacionog ugla tokom godine Kod senzorskog sistema za praenje pozicije Sunca razlikuju se dva osnovna tipa rotirajuih sistema: aktivni i pasivni. Aktivni sistemi po svojoj strukturi i primenjenim mernim principima pripadaju grupi sloenih, kompleksnih sistema, zbog ega je u literaturi usvojena sledea uslovna podela ovih sistema: Rotirajui sistemi sa mikroprocesorskom kontrolom, koji svoj rad baziraju na preciznom izraunavanju putanje kretanja i pozicije Sunca, Rotirajui sistemi sa mikroprocesorskom kontrolom i senzorskim stepenom koji omoguava neprekidno praenje Sunca, Rotirajue sisteme koji kombinuju prethodna dva. Sa druge strane, pasivni sistemi ne sadre elektrine motore ili neku dodatnu elektronsku kontrolu. Njihov rad se zasniva na toplotnom irenju fluida, kao to je freon, koji se nalazi u simetrino izbalansiranoj mehanikoj strukturi i koja sadri nekoliko parova klipova. Pri razliitom intenzitetu sunevog zraenja delovi realizovane strukture, se zagrevaju na razliite temperature, ime se prouzrokuje da zagrejani freon ispari i ostvari neki protok, ili izazove pomeraj klipa.

27

Slika 4.5 Poreenje razliitih vrsta fotonaponskih sistema Na slici 4.5 uporeene su zavisnosti intenziteta zraenja Sunca od doba dana za tri razliita fotonaponska sistema. Vidimo da je intenzitet zraenja najvei za sluaj sistema koji ima mogunost praenja Sunca, dok je za fiksni sistem (sa optimalnim poloajem), intenzitet manji, a za horizontalno postavljen sistem, intenzitet zraenja je najmanji. Uporeujui sa fiksnim sistemima sistemi za jednoosno praenje poloaja Sunca poveavaju godinju proizvodnju za otprilike 30%, a sistemi sa dvoosnim praenjem poloaja Sunca donose dodatnih 6%. Ipak, sistemi za praenje poloaja Sunca pored poveanja intenziteta zraenja poveavaju cenu kotanja pa uzimajui u obzir mane i prednosti pojedinih sistema trebalo bi odabrati optimalno reenje.

28

5. Povezivanje u solarnu elektranu

Povezivanjem FN nizova formiraju se FN polja i time dobijamo solarnu FN elektranu. To se moe obaviti na neki od sledeih naina:

Jedan samostalni invertor za itavu elektranu(one single inverter for all plants) jedan invertor za svaki niz(one inverter for each string) jedan invertor za vie nizova(multi-inverter plant)

5.1 Single-inverter plant Ovaj raspored se koristi u malim postrojenjima i to kod modula istog tipa i izloenosti sunevom zraenju. Prednost ovog tipa povezivanja je manja cena u smislu inicijalnih investicija i trokova odravanja, ali kvar tog invertora dovodi do prekida rada itave elektrane. Osim toga ovo reenje nije pogodno ako se poveava veliina a time i vrna snaga FN elektrane jer to poveava probleme zbog prenapona kao i problema koji proistiu iz razliitih zasenjavanja jer izlaganja svih panela sunevom zraenju nisu ista u itavoj elektrani. Invertor regulie svoj rad preko MPPT, uzimajui u proraun vrednosti parametara niza povezanog na invertor; dakle, ako su nizovi povezani na jedan invertor, zasenjavanje ili kvar jednog od njih proizvee vee smanjenje elektrinih performansi u poreenju sa ostalim rasporedima.

Slika 5.1 Single-inverter plant

29

5.2 Invertor za niz modula Kod elektrana srednje veliine svaki niz moe biti direktno povezan na sopstveni invertor i tako raditi u skladu sa sopstvenom takom maksimalne snage MPPT. Kod ovog rasporeda, blokirajue diode koje spreavaju inverzan smer struje, su obino ugraene u invertor koji moe da obezbedi prekostrujnu i prenaponsku zatitu na DC strani. Pored toga, postojanje posebnih invertora za svaki niz ograniava probleme povezivanja modula i invertora i smanjenje performansi izazvanih zasenjavanjem ili razliitom orijentacijom nizova. tavie,u razliitim nizovima, mogu se koristiti moduli razliitih karakteristika, ime se poveava efikasnost i pouzdanost itave elektrane.

Slika 5.2 Invertor za niz modula 5.3 Multi-inverter plant Kod velikih FN elektrana, FN polja su obino podeljena na vie delova(podpolja), i svaki od njih opsluuje sopstveni invertor. U poreenju sa prethodno opisanim rasporedom, u ovom sluaju potreban je manji broj invertora to za posledicu ima smanjenje investicija i trokova odravanja. Meutim, ostaje prednost smanjenja problema zasenenja, razliite izloenosti nizova kao i mogunost korienja razliitih modula, pod uslovom da je podpolje sa istim modulima i izloenou sunevom zraenju prikljueno na isti invertor. Ispad jednog invertora ne znai gubitak proizvodnje cele elektrane, ve samo odgovarajueg podpolja. Preporuuje se da se svaki niz moe iskljuiti samostalno tako da neophodne operacije kontrole i odravanja mogu biti sprovedene bez stavljanja van pogona itave elektrane. Kad se instalira razvodni orman na DC strani potrebno je obezbediti ureaje za zatitu od prenapona i inverznih struja. Prenaponsku zatitu vre prekidai dok od inverzne struje tite blokirajue diode. Uz ovu konfiguraciju ide i nadzorni sistem koji proverava proizvodnju razliitih nizova.

30

Slika 5.3 Multi-inverter plant

5.4 Izbor invertora i povezivanje

Izbor invertora i njegove snage se vrri na osnovu nominalne snage FN niza.Veliina invertora se moe odrediti poev od vrednosti 0,8 do 0,9 za odnos izmeu aktivne snage predate u mreu i nazivne snage FN generatora. Ovaj odnos uzima u obzir gubitke snage FN modula u stvarnim radnim uslovima(radna temperatura,padovi napona na provodnicima...) i efikasnost invertora.Ovaj odnos zavisi od metode instalacije modula koji moe proizvesti razliite snage da bi se izbegla situacija u kojoj je generisana snaga vea od uobiajeno procenjene . Invertori dostupni na tritu imaju nominalnu snagu oko 10kW za monofazni i oko 100kW za trofazni prikljuak.U malim elektranama do 6kW jednofazna je konekcija do niskonaponske mree, samostalni invertor je obino instaliran, dok u elektranama preko 6 kW ide se sa trofaznom konekcijom do niskonaponske ili srednjenaponske mree, i vie invertora je obino instalirano. U malim i srednjim elektranama obino se koristi reenje sa vie monofaznih invertora distribuiranih jednako na sve tri faze i zajedniki neutralni provodnik i jedan transformator za odvajanje od javne mree.Kod srednjih i veih elektrana ima se vie trofaznih invertora na nekoliko nizova.

31

6. Povezivanje fotonaponske elektrane na javnu mreu

Veina dananjih fotonaponskih elektrana u svetu prikljueno je na elektroenergetsku mreu. Prikljuak se izvodi preko DC-AC pretvaraa namenjenog paralelnom radu s mreom i prikljune transformatorske stanice. Kako su jo uvek relativno male instalisane snage fotonaponskih elektrana, njihov prikljuak izvodi se najee na niskonaponsku distributivnu mreu.U sluaju fotonaponske elektrane vee snage, reda veliine 0,5-10 MW, nuan je prikljuak na srednjenaponsku mreu. Sama izvedba prikljuka direktno je uslovljena tehnikim i ekonomskim kriterijumima, pa se shodno tome istiu dva karakteristina sluaja, koja su data za sluaj prikljuka na postojei vod 10(20) kV: a) Prikljuak po sistemu ulaz/izlaz izvodi se interpolacijom u oblinji dalekovod/kabel.Prednost ovakvog prikljuka je u stvaranju nove napojne take, razdvajanjem postojeeg voda na dve deonice koje se mogu kvalitetnije tititi i odravati. U sluaju da izvod na koji se elektrana prikljuuje nije radijalan, poveane su mogunosti plasmana proizvedene elektrine energije iz elektrane. Ovakav prikljuak obino se izvodi u sluaju manje udaljenosti elektrane od mesta prikljuka, odnosno u sluaju kablovske SN mree. b) Radijalni (T) spoj jednostavnija je varijanta prikljuka vazdunim vodom od prikljune TS do SN voda na kom se izvodi prikljuak. Izvodi se u sluaju vee udaljenosti fotonaponske elektrane od mesta prikljuka na mreu, odnosno u sluaju vazdune SN mree. Naelne jednopolne eme navedenih tipova prikljuaka prikazane su na slikama.

Slika 6.1 Naelna jednopolna ema prikljuka po sistemu ulaz-izlaz

32

Slika 6.2 Naelna jednopolna ema radijalnog(T) prikljuka

6.1 Uticaj prikljuenja fotonaponske elektrane na pogonske prilike u mrei

a)Uticaj prikljuenja fotonaponske elektrane na naponske prilike i gubitke snage U pasivnoj distributivnoj mrei tokovi snaga u granama mree rezultat su iskljuivo potronje i gubitaka. Zbog toga se na radijalnom izvodu distributivne mree snage u granama smanjuju od napojne take prema kraju izvoda, pa se i gubici koncentriu na poetnim granama. Padovi napona u mrei se poveavaju sa udaljenou od napojne take, a zavise od veliine optereenja(potronje) u mrei. Ako se u nekom voru prikljui elektrana, ona e u trenutku proizvoditi odreenu aktivnu i reaktivnu snagu, pa se takav deo mree naziva aktivna distributivna mrea. U sluaju da nema potronje na izvodu, aktivna i reaktivna snaga koju proizvede elektrana tee prema napojnoj taki i to u jednakom iznosu preko svih grana(zanemareni gubici). Pri tome je pretpostavljeno da je elektrana neutralna po pitanju reaktivne snage (cos=1).Generalno se moe oekivati znatna promena tokova snaga do mesta prikljuka, te nikakva iza mesta prikljuka elektrane. Strujno optereenje pojedinih deonica mree rezultat je navedene promene tokova snaga, tako da je redovna situacija poveano strujno optereenje (u proseku) deonica mree najbliih mestu prikljuka elektrane. Naponske prilike u mrei, tj. stacionarne varijacije napona u sluaju prikljuka male elektrane su najvei ograniavajui faktor kod prikljuka na mreu. Bez elektrane, naponi opadaju od poetka izvoda prema kraju u zavisnosti od optereenja mree. Sva naponska stanja u mrei, egzistiraju 33

izmeu dva granina naponska profila koji odgovaraju maksimalnom i minimlnom optereenju mree. Kad je elektrana u pogonu, tokovi aktivne snage od elektrane prema napojnoj TS x/10(20) kV su suprotnog smera, to rezultira poveanjem napona, najvie na mestu prikljuka, ali i u ostatku mree. Zbog toga, pogotovo na slabo optereenim dugim vazdunim vodovima, ak i injektiranjem relativno male snage iz elektrane u mreu ( u odnosu na nazivnu snagu SN voda), moe se oekivati znatno poveanje napona. b)Uticaj rada fotonaponskih elektrana na gubitke aktivne energije u mrei Uticaj prikljuka fotonaponske elektrane, odnosno uopte distribuiranog izvora na distributivnu mreu moe imati pozitivan i negativan uinak s obzirom na gubitke aktivne snage i energije. Naime, ukoliko je proizvodnja elektrane srazmerna iznosu potronje na izvodu, tokovi aktivnih snaga u tom delu mree se smanjuju, pa time i gubici snage. Meutim, u sluaju da je proizvodnja radne snage elektrane znatno vea od ukupne potronje aktivne snage na izvodu, dobie se obrnuti efekat, tj. poveanje ukupnih tokova aktivne snage po granama, tako da e ukupni gubici radne snage biti vei. Na godinjem nivou moe se oekivati smanjenje gubitaka aktivne energije u mrei, ali nije pravilo, te je realno mogue poveanje i smanjenje gubitaka aktivne energije. c)Uticaj prikljuenja fotonaponskih elektrana na raspoloivost snabdevanja elektrinom energijom Kao mera raspoloivosti snabdevanja elektrinom energijom definisani su indeksi srednjeg trajanja prekida napajanja sistema (SAIDI) i indeks srednje uestanosti prekida napajanja sistema (SAIFI). Generalno, uticaj prikljuenja distribuiranog izvora, tj.male elektrane na ove indekse primarno je vezan za nain i izvoenje prikljuenja na mreu, pri emu se istiu dva karakteristina sluaja: 1. Mala elektrana ima mogunost otonog pogona, tj. napajanja dela distributivne mree u sluaju ispada napojnog voda na koji je prikljuena. U tom sluaju e prikljuenje male elektrane pozitivno delovati na indekse raspoloivosti jer moe osigurati napajanje dela distributivne mree koji bi inae ostao bez napajanja. 2. Mala elektrana je prikljuena na postojeu distributivnu mreu preko novog radijalnog otcepa ili po sistemu ulaz-izlaz na nain da se poveava ukupna duina mree. U sluaju da je lokacija prikljune TS 0,4/10(20) kV udaljena od postojee mree, zbog vee ukupne duine povezane radijalne mree (izvoda s otcepima) koja je tiena zatitinim ureajem u napojnoj TS x/10 (20) kV, poveava se i verovatnoa nastanka kvara, posebno u sluaju nadzemne mree. Zbog toga e prikljuak male elektrane negativno delovati na indekse raspoloivosti jer e poveati vreme trajanja prekida napajanja , priblino za iznos odnosa duine novog dela mree i ukupne duine postojeeg izvoda zajedno sa otcepima. U sluaju fotonaponske elektrane praktino nema mogunosti regulacije aktivne snage (osim teoretski smanjivanjem proizvodnje u sluaju kad ima mogunosti smanjivanja proizvodnje elektrine energije), stoga nema ni praktine mogunosti otonog pogona i pozitivnog delovanja na indekse raspoloivosti. S druge strane smanjivanje raspoloivosti zavisi od naina prikljuenja fotonaponske elektrane.U sluaju prikljuenja po sistemu ulaz-izlaz najee nema znaajnijeg poveanja ukupne duine mree, stoga je uticaj na raspoloivost zanemariljiv. Radijalnim prikljuenjem moe se pak znaajnije poveati ukupna duina vodova/kablova, to zbog poveanja

34

verovatnoe nastanka kvara ima odreeni negativan uticaj na indekse raspoloivosti snabdevanja elektrinom energijom SAIDI i SAIFI. d)Uticaj fotonaponske elektrane na kratkospojne prilike i zatitu u mrei Fotonaponska elektrana ne doprinosi porastu snage kratkog spoja, budui da se na mreu prikljuuje iskljuivo preko pretvaraa, tako da ne moe razviti struje vee od nazivnih. Zbog toga pri analizi uticaja prikljuenja ovakve elektrane nema potrebe za detaljnijom proverom ve ugraene opreme u okolnoj distributivnoj mrei, s obzirom na snagu kratkog spoja. Zatita distributivne mree od uticaja kvarova unutar postrojenja fotonaponske elektrane i eventualno neprimerenog pogona s obzirom na izdate tehnike uslove, reava se odgovarajuim podeenjem zatite koja deluje na prekida za odvajanje u spojnom polju. Takoe, preko istog prekidaa se vri i odvajanje elektrane od mree za potrebe osiguranja beznaponskog stanja na pripadajuem izvodu, te u cilju spreavanja otonog pogona za ta je takoe potrebno predvideti odgovarajuu zatitu.Za zatitu same elektrane i prikljunog voda najee je dovoljno podesiti postojeu nadstrujnu zatitu, kojom se titi pripadajui deo izvoda.Dodatni zahtevi za zatitu najee nisu potrebni s obzirom da fotonaponska elektrana ne doprinosi porastu struje kratkog spoja. U sluaju znaajnijeg negativnog uticaja na naponske prilike u mrei, potrebno je ograniavanjem pogona odnosno odgovarajuom zaitom spreiti mogunost nedoputeno visokih napona u mrei. e)Uticaj pogona fotonaponske elektrane na emisiju viih harmonika Fotonaponske elektrane spojene su na distributivnu mreu preko invertora koji jednosmernu struju fotonaponskih modula pretvara u naizmeninu, koja se alje u elektrinu mreu. Prekidako delovanje poluprovodnikih elemenata u pretvarau uzrokuje harmonijska izoblienja struje i napona, koja u odreenoj meri mogu znaajno naruiti kvalitet elektrine energije. Pritom su i sami pretvarai osetljivi na harmonijska izoblienja, pa prilikom znaajnijih iznosa viih harmonika napona mogu neispravno delovati. Dakle, prilikom analize uticaja prikljuenja fotonaponske elektrane na mreu potrebno je ispitati nivo emisije viih harmonika u odnosu na dozvoljen nivo, najee propisan mrenim pravilima.

35

7.PREGLED I OPIS SOFTVERSKIH ALATA

Softverski alati se mogu koristiti u razliite svrhe kod fotonaponskih sistema. Na primer, njima se omoguava projektovanje i optimizacija fotonaponskih sistema. Takoe oni omoguavaju da se poetne vrednosti i radna stanja sistema provere i konano izvri simulacija njihovog rada u razliitim varijantama. Pored ovoga uobiajeno je da se koriste za istraivanja i razvoj, pre svega od strane proizvoaa komponenti. Koriste se kada je cilj da se unaprede, optimiziraju i razviju nove komponenete i novi koncepti sistema. Oni pomau da se smanji obim eksperimenata i izbegne neeljeni tok istih. Takoe, ovi softverski alati su znaajni zbog njihove primene u obrazovne i trenane svrhe. Generalno govorei, programi za dimenzionisanje i simulaciju olakavaju reavanje sloenih problema. Projektovanje fotonaponskih sistema, na primer, nije jednostavno kako se u poetku ini. Svaki invertor ima sopstvenu oblast rada i ogranienja po vrednosti struje i napona, to diktira dozvoljeni radni opseg opreme. Fotonaponski moduli moraju biti povezani tako da radne oblasti komponenata sistema(fotonaponski moduli,invertori) odgovaraju jedna drugoj. Svaki invertor sa odgovarajuim fotonaponskim modulom moe biti povezan na razliite naine. Za svaki mogui nain povezivanja softver mora predvideti i proceniti ponaanje sistema bazirajui se na vremenskim podacima i podacima o orijentaciji fotonaponskih polja. Dimenzionisanje sistema i raunanje proizvodnje mogu biti sprovedeni brzo i precizno ako ste dobro upoznati sa ovim programima. Mogu se simulirati razliite varijante kako bi se pronalo najbolje reenje sa energetske, ekonomske i ekoloke take gledita. Rezultati dobijeni pomou ovih softvera mogu biti korisni i u marketinke svrhe kako bi se privukli investitori. Tamo gde postoje povlaene cene za elektrinu energiju proizvedenu iz fotonaponskih elektrana prikljuenih na mreu(Nemaka, panija, Francuska, Koreja, Srbija...) investitori ele da znaju kakva se dobit moe ostavariti u pogledu ekonomske efikasnosti razliitih vrsta sistema. Potencijalni investitori i operateri fotonaponskih elektrana e eleti da znaju o optimalnim mogunostima sistema, nivou energetskih uteda i emisiji zagaenja. Zato se upotrebom ovih softverskih alata i korienjem rezultata dobijenih u tim proraunima obezbeuju argumenti za prodaju ovih sistema.

7.1 Pregled trita i klasifikacija

Softveri na tritu se mogu podeliti prema nainu programiranja i kalkulacionim metodama. Ove metode odreuju preciznost, ulazne zahteve korisnika, fleksibilnost, obim primene, brzinu prorauna (nije vie problem zahvaljujui danas sve monijim raunarima), i konano cenu softvera. Ova sekcija prikazuje izbor dostupnih, praktinih i najvanijih softvera za simulaciju rada fotonaponskih elektrana. Demo verzije veine programa se ne naplauju i mogu, u nekim sluajevima, biti preuzete sa interneta. U odabiru softvera vaan faktor su mogunosti softvera. Takoe za izbor je bitno i to o kojoj vrsti sistema se radi(krovni, sistemi koji nisu povezani na mreu, FN hibridni, FN pumpni ili sistemi povezani na mreu). Programski podaci, parametri, baze podataka o vremenu i komponentama,kao i detalji o okruenju sistema i obimu funkcionisanja trebali bi biti uzeti iz kratkih opisa i tabela. Takoe treba imati na umu da se ovi softveri konstantno auriraju. Ovde nije mogue opisati sve postojee softvere ve ovo predstavlja pregled trenutno dostupnih i aktuelnih. Prva kategorija obuhvata grupu softvera za grubu analizu i proraun. Ovi programi su uglavnom bazirani na statistikim metodama u kombinaciji sa jednostavnim proraunima. Rezultati su uglavnom bazirani na mesenim vrednostima. Ovakvi programi su orijentisane aplikacije koje vrlo brzo dostavljaju rezultat. Po pravilu oni su manje fleksibilni i mogu biti korieni samo za standardne sisteme. Zbog njihove jednostavne strukture raunski procesi u programima za proraune su pogodni za simulacione programe na internetu. Drugu ine softveri kojima su obuhvaene sve 36

funkcije neophodne za celokupno projektovanje jedne fotonaponske elektrane. Ovi softveri su primarni cilj ovog rada i pojedini e u daljem tekstu biti detaljnije opisani. Trei omoguuju sprovoenje razliitih vrsta simulacija. etvrta grupa je sastavljena od pomonih programa koji se bave jednim segmentom potrebnim za projektovanje FN elektrana(klimatskim podacima, komponentama sistema...). Petu grupu ine nezavisni i programi za interpretaciju, dok esta predstavlja softvere koji svoj rad obavljaju na interenetu.

Slika 7.1 Pregled softvera i simulacijskih programa za fotonaponske sisteme

7.2 Sunny Design

Sunny Design omoguava projektovanje fotonaponskih sistema svih kapaciteta u samo tri koraka. 1. Definisanje FN generatora Unos lokacije,tipa modula, broj modula 2. Specifikacija tipa invertora 3. Proraun Testiranje automatske konfiguracije, utvrivanje karakteristika u jednoj godini. Rezultati mogu biti tampani kao izvetaji, sadraj i forma mogu biti ureeni u irem obimu. Karakteristike Invertorska baza podataka sa svim SMA invertorima Baza podataka FN modula sa trenutno najtraenijim FN modulima Baza podataka sa meteorolokim podacima i podacima o sunevom zraenju Testiranje podataka i priprema rezultata u vidu spiskova i grafika Energetske analize za operativnu godinu Dimenzionisanje kablova Sunny Design, kao i baze podataka sa podacima o vremenu mogu biti preuzete sa SMA Web servera. 37

Operativni deo Kada se pokrene Sunny Design pojavljuje se prozor na ekranu gde nam se nudi da: 1) otvorimo sauvani projekat(mogu se otvoriti i projekti iz starijih verzija ovog softvera) 2) pokreni novi projekat 3) zatvori prozor

Slika 7.2 Naslovna strana softvera Sunny Design

38

Slika 7.3 Definisanje parametara FN generatora 1. Menu bar 3.Pull-down window 5.Overview/Help 2. Program pages 4.Window

FN sistem Ova stranica sadri podatke o specifikaciji FN generatora. Lokacija, tip modula i broj modula su minimalni zahtevani ulazni podaci. Lokacija Unesite lokaciju FN sistema. Sunny Design rauna ostale vrednosti bazirajui se na lokaciji i podacima o vremenu. Temperature FN modula Omoguava unos ulaznih podataka o tempeturi FN modula. Sunny Design predlae vrednosti bazirane na vremenskim podacima. Moduli Omoguava izbor proizvoaa i tip modula koji e se koristiti u projektu.Postoji mogunost unosa karakteristika nekih modula van onih koje nudi program.

39

U veliini generatora se unosi ili broj FN modula ili zahtevana vrna izlazna snaga. Nakon unosa odabrane veliine druga se automatski podeava. Ugao nagiba Sunny Design automatski podeava idealni ugao nagiba po izboru lokacije. Ukoliko je stvarni ugao razliit od onog koji softver sam odredi postoji opcija da se on unese od strane korisnika. Azimutni ugao Sunny Design automatski postavlja idealni ugao azimuta nakon izbora lokacije. Kao i kod ugla nagiba postoji mogunost unosa od strane korisnika. Ukoliko FN moduli prate kretanje sunca onda treba aktivirati opciju Tracking. Invertor Ovde se omoguava izbor invertora i unose podaci o povezivanju. Izbor invertora Biramo invertor iz liste. Liste se razlikuju u zavisnosti od lokacije. Samo invertori koji su odobreni u zemlji koju smo izabrali e biti izlistani. Postoji mogunost iskljuenja nekih invertora iz lista kao i ukidanje zabrane na pojedine invertore u nekim zemljama. Konfiguracija sistema Prikazuje trenutnu konfiguraciju sistema. Dozvoljava poveanje broja invertora i promenu napona mree.

Slika 7.4 Definisanje parametara invertora 40

FN/Invertor lista za proveru Sunny Design softver obavetava korisnika putem linija razliitih boja da li je odabrana kombinacija dozvoljena u smislu kompatibilnosti odabranih FN generatora i invertora. Zelena Sistem je ispravno projektovan.Kombinacija je dozvoljena.

Zuta Invertor je suvie velik za FN generator ili obrnuto. Ovo dovodi do poveanja gubitaka. Kombinacija je dozvoljena.

Crvena FN generator ili invertor prekorauje kritine granine vrednosti.

Sunny Design oznaava vrednosti u listi za proveru sa 4 razliita simbola: Zelena-vrednost je u redu. Plava-vrednost je prilagoena od strane Sunny Design-a. Zuta-vrednost je preniska ili previsoka, to e poveati gubitke. Crvena-vrednost ugroava invertor ili FN generator. Multi string invertor Ako se odabere Multi string invertor mogu se konfigurisati nizovi individualno. Takoe mogu se podesiti razliiti FN generatori i njihovo rasporeivanje za individualne nizove se moe izvriti posebno na ulaznoj Multi string strani. Povezivanje kablovima Ako je opcija Automatically recalculate aktivna, Sunny Design predlae duinu kablova i popreni presek.Ukoliko korisnik nije koristio opcije za automatsko odreivanje komponenata ve ih je sam unosio ova opcija nee biti aktivna.Tada bi trebalo podesiti duinu kablova i popreni presek tako da gubici u kablovima i njihova otpornost budu minimalni i ne unutar kritnih granica.

41

Rezultat Raunanje proizvodnje elektrine energije se bazira na matematikim modelima.Realna energetska proizvodnja se moe razlikovati od ovih kalkulacija. Ova stranica prikazuje sumirane rezultate na osnovu svih podeenja koje smo uneli. Postoji mogunost samostalnog kreiranja izvetaja sa rezultatima koristei Preview,Layout i Print dugmie. FN generator Prikazuje detalje o FN generatoru Invertor Prikazuje detalje o invertoru Provera kompatibilnosti Ako se pojavi na ekranu krivom ute boje trebalo bi se vratiti na stranu o invertoru i popraviti podatke da bi sistem bio odgovarajui. Procenjene performanse sistema Obezbeuje pregled procenjenih performansi sistema.

Slika 7.5 Pregled dobijenih rezultata Preview Obezbeuje pregled tampane verzije trenutnih izlaznih podataka. Layout Omoguuje obradu informacija koje bi trebalo odtampati. Sav tekst koji je jasno vidljiv u ovom prozoru je spreman za tampanje. Rezultati i liste za proveru se mogu sauvati u pdf formatu. Print Opcija koja nam slui za tampanje stranica. 42

7.3 PROFOTONAPSIS
Profotonapsis je program koji omoguava izvoenje neophodnih prorauna pri projektovanju, uglavnom, manjih fotonaponskih sistema za proizvodnju elektrine energije koji su povezani sa lokalnom elektroenergetskom mreom, te prikaz rezultata prorauna u vidu grafika i tabela. Rad ovog programskog alata se zasniva na izvoenju tabelarnih prorauna te je realizovan kao skup radnih tabela i namenjen za korienje u ve postojeim programskim paketima za rad sa podacima u tabelarnom obliku. Konkretno, programski alat Profotonapsis namenjen je za rad u programskim paketima Open Office Calc i Microsoft Office Excel. Ovakav nain realizacije ovog programskog alata izabran je iz nekoliko razloga: 1) iskoriene su ve ugraene funkcije i napredne tehnike navedene klase programskih paketa koje se odnose na izraunavanje na osnovu podataka u tabelarnoj formi 2) iskorieni su ve ugraeni potprogrami za jednostavno vizuelno prikazivanje rezultata u obliku grafika 3) postignuta je mogunost lake nadogradnje ovog programskog alata novim tabelama te lako izvoenje eventualnih izmena zbog prilagoavanja posebnim primenama 4) iskorien je jednostavan i opteprihvaen nain da se rezultati iz ovog programskog alata iskoriste kao materijal pri izradi odgovarajue projektne dokumentacije 5) postignuta je velika prenosivost programskog alata ako se ima u vidu da su navedeni programski paketi iroko rasprostranjeni i esto korieni 6) alat je mogue koristiti na vie razliitih raunarskih operativnih sistema gde god je mogue koristiti progarmski paket. Programski alat ini jedna datoteka formata .ods ili .xls koju je neophodno uitati u odgovarajui programski paket sa napomenom da programski paket omoguava uitavanje oba navedena tipa datoteka. Zamiljeni koncept programskog alata podrazumeva ralanjenost istog na pojedine funkcionalne celine(module). Praktino, modularnost je izvedena tako da se datoteka programskog alata sastoji iz nekoliko radnih listova(eng.sheets) i to: FNS_podaci_o_projektu, FNS_mesto_montae, FNS_provera _za_zasenjavanja, FNS_izbor_elemenata, FNS_predmer_i_predraun, FNS_proizvodnja_elektrine_energije, FNS_ekonomska_analiza. Prvi navedeni radni list sadri osnovne podatke o programskom alatu, a drugi radni list osnovne podatke o samom projektu. U ostalim radnim listovima nalaze se tabele u kojima se vri unos ulaznih podataka i izraunavanja. Proizvodnja elektine energije FN sistema najvie zavisi od izbora mesta za postavljanje fotonaponskih modula i njihove orijentacije(azimuta i ugla nagiba). Obilazak mesta i izbor optimalnih parametara za montau predstavlja prvi korak u projektovanju. U radnom listu FNS_mesto_montaze, u datoteci programskog alata Profotonapsis, nalaze se tabele u koje se unose podaci o geografskim koordinatama predvienog mesta za montau. Na osnovu unesenih podataka izraunava se optimalna orijentacija fotonaponskih panela. Pored optimalne orijentacije panela neophodno je iste postaviti tako da eventualni okolni objekti u blizini mesta za montau panela nemaju uticaj na osunanost tj. da ne prave senke na povrini predvienoj za montau. Profotonapsis omoguava proveru zasenjavanja na osnovu unesenih podataka o geografskoj irini mesta za montau, te udaljenosti, visini, irini i azimutu pojedinih okolnih objekata. Ovi podaci se unose u odgovarajuu tabelu radnog lista FNS_provera_zasenjavanja, na 43

osnovu kojih se dobija grafiki prikaz putanja Sunca za pojedine mesece i konture pojedinih objekata. U radnom listu FNS_izbor_elemenata nalaze se radne tabele u kojima se vre odgovarajui prorauni koji su neophodni za izbor pojedinih elemenata FN sistema. Pri izboru elemenata polazi se od izbora tipa FN modula jer od izabranog tipa modula zavise osnovni parametri itavog FN sistema(napon,struja,izlazna snaga). Na izbor tipa FN modula mogu da utiu cena modula, dostupnost na tritu, garantni uslovi, dosadanja iskustva u korienju modula...Nakon izbora FN modula radi prorauna ostalih parametara sistema, neophodno je uneti parametre FN modula. Nakon izbora tipa modula, a na osnovu raspoloive povrine za montau modula, potrebno je odrediti broj modula. Na osnovu usvojenog broja FN modula vri se konfiguracija FN sistema u smislu izbora broja nizova fotonaponskih modula(panela) koji se vezuju paralelno te broja FN modula u pojedinim nizovima. Nakon unosa broja panela i broja modula u panelu automatski se izraunavaju vrednosti osnovnih parametara FN sistema. Nakon izbora konfiguracije panela vri se izbor invertora. Pri izboru invertora u tabele se unose karakteristike invertora koje moraju da budu takve da zadovolje karakteristine vrednosti parametara sistema. Invertor koji se usvaja treba da zadovolji uslove u pogledu maksimalnog sistemskog napona, maksimalne struje DC sistema te preporuene vrednosti izlazne naizmenine snage invertora. Nakon unoenja parametara invertora automatski se vri ispitivanje gore navedenih uslova te se u poslednjoj eliji tabele prikazuje vrednost logikog izraza koja govori o tome da li je izabran invertor odgovarajuih karakteristika. U radnom listu FNS_predmer_i_predraun nalaze se tabele sa detaljnim spiskom potrebne opreme i materijala, kao i spisak neophodnih radova za izgaradnju fotonaponskog sistema. Koliine pojedinih stavki izraunavaju se automatski na osnovu ve unesenih podataka u pojedinim tabelama radnog lista FNS_izbor_elemenata. Na osnovu unesenih jedininih cena dobija se predraunska vrednost kotanja izgradnje FN sistema, a koja se koristi u ekonomskoj analizi investiranja u izgradnju FN sistema. U radnom listu FNS_proizvodnja_elektine_energije nalazi se tabela u koju se, za povrinu predvienu za montau FN modula usvojene orijentacije, unosi srednja vrednost globalne dnevne iradijacije(Wh/m2dan) za pojedine mesece u godini. Ovaj podatak se moe dobiti iz izraenih tabela sa podacima o intenzitetu Sunevog zraenja za odreenu geografsku irinu i orijentaciju FN panela. U odreenu kolonu mogue je uneti vrednost srednje dnevne snage koja se gubi usled eventualnog zasenjavanja u toku meseca. Na smanjenje proizvodnje sistema utiu faktori kao to su: zaprljanost povrine modula, poviena temperatura, gubici u invertoru. Na osnovu uobiajenih vrednosti za pojedine navedene gubitke kao i podataka proizvoaa pojedine opreme, izraunavaju se stepen korisnog dejstva i izlazna snaga sistema.

44

Slika 7.6 Paralelni prikaz proizvodnje elektrine energije iz FN sistema i potronje potroaa Na osnovu predraunske vrednosti FN sistema u radnom listu FNS_ekonomska_analiza posmatra se opravdanost ulaganja novca u izgradnju posmatranog sistema. U veini zemalja irom sveta postoje odgovarajui sistemi podsticajnih naknada za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora, a samim tim i FN sistema.

Slika 7.7 Rezultati ekonomske analize izgradnje fotonaponskog sistema 45

7.4 PVSYST
Obimna funkcionalnost ovog softvera ini PVSYST jednim od najmonijih i najsveobuhvatnijih programa u ovoj oblasti. Razvijen je od strane Univerziteta u enevi i namenjen je razliitim grupama korisnika poput arhitekata, inenjera i naunika. Zbog svoje obimnosti moe se rei da je softver relativno sloen za upotrebu. Program je dostupan na engleskom i francuskom jeziku. Mogue je i onlajn(online) korienje softvra, kao i kontaktiranje autora putem mejla ili korisnikog foruma radi dobijanja potrebnih informacija. U svrhu testiranja softvera mogue je preuzeti DEMO verziju softverskog paketa sa pravom upotrebe ogranienim na 30 dana. Ova verzija ima brojne limite u pogledu kataloga sa bazama podataka i alata kojima se raspolae. Sastoji se iz tri celine: Predprojektovanje (Preliminary design) Dizajniranje projekta (Project designing) Alati i baze podataka (Tools and databases).

Slika 7.8 Naslovna strana softvera PVSYST a)Predprojektovanje (preliminary design) Na poetku ovog, kao i ostala dva koraka, softver nudi izbor sistema koji se eli osmisliti. To su sistemi povezani na mrezu (Grid-connected), samostalni (stand-alone) ili pumpni sistemi (pumping). Ovaj rad se bavi sistemima koji su povezani na mreu pa e se dalja razmatranja odnositi na ove sisteme. U ovom koraku softver nudi grubo preddimenzionisanje proizvodnje fotonaponskih sistema oslanjajui se na nekoliko osnovnih parametara i uglavnom je namenjen arhitektama radi dobijanja informacija u ranoj fazi projektovanja. Prorauni se u ovom koraku izvode bez realnih komponenti sistema i ne bi ih trebalo uzeti kao merodavne za prouavanje ili projektovanje. Meteoroloki podaci u ovom koraku su uzeti kao mesene vrednosti. Najpre se vri izbor lokacije gde je potrebno uneti ime projekta, drzavu i mesto na kom bi sistem trebalo instalirati. Zatim se povrno definie sistem. U njemu se vri specifikacija fotonaponskih polja navoenjem dostupne povrine za njihovo postavljanje, nominalne snage sitema, godinje proizvodnje energije, ugla nagiba, azimutnog ugla. Po definisanju ovih veliina otvara se novi 46

prozor koji nam nudi definisanje sledeih parametara: tip modula, tehnologiju po kojoj su izraeni fotonaponski paneli, mesto montae panela, postojanje ventilacije. Po zavretku definisanja sistema dobijamo rezultate preliminarnog projektovanja elektrane. Tu nam je omoguen prikaz sledeih grafika i tabela: 1. Poreenje dnevnog sunevog zraenja horizontalno postavljenog panela i panela iji smo poloaj definisali navoenjem ugla nagiba i azimuta

Slika 7.9 . Poreenje dnevnog sunevog zraenja horizontalno postavljenog panela i panela iji smo poloaj definisali navoenjem ugla nagiba i azimuta 2. Grafik mesene izlazne snage sistema

Slika 7.10 Mesena izlazna snaga sistema

47

3.Tabela sa prikazom dnevne proizvodnje energije za svaki mesec kao i zbirne podatke za itavu godinu 4.prikaz razliitih ekonomskih prorauna Sada moemo menjati parametre i odmah videti rezultate za novu konfiguraciju sistema. Rezultate moemo tampati, kopirati grafike i tabele radi korienja u drugim softverima ili sauvati projekat i pokrenuti novi kako bi se izvrilo njihovo momentalno poreenje. Kao to je reeno, ovaj korak predstavlja grubu procenu i ne bi smeli na osnovu njegovih rezultata donositi finalne odluke u pogledu projektovanje FN elektrana. To se posebno odnosi na procenjivanje ekonomskih aspekata jer se oni zasnivaju na velikom broju hipoteza koje ne moraju biti odgovarajue za svaki pojedinani sluaj. Mnogo preciznija analiza se sprovodi u sledeem koraku Project design. b)Project design Ovo je centralni deo svakog projekta. U njemu se najpre definie projekat unoenjem imena, lokacije i meteorolokih podataka za odabranu lokaciju. Zatim se vri orijentacija panela pa se prelazi na unoenje podataka vezanih za sam sistem. To su dostupna povrina, izbor modula i izbor invertora. PVSYST proverava verodostojnost ulaznih podataka to omoguava izbegavanje greaka u poetnoj fazi projektovanja. Pogreno dimenzionisanje se detektuje i korisnik se obavetava. Ako se pojavi znak crvene boje definisani parametri nisu prihvatljivi, narandasti znai da su parametri prihvatljivi, ali ne idealni dok zeleni oznaava ispravno definisane parametre. Zatim se vri simulacija i prikaz rezultata simulacije. Izvetaji sa rezultatima se prikazuju na tri strane: prva pokazuje sve parametre za ovu simulaciju, druga glavne rezultate, a trea grafike normalizovanih vrednosti i tabele mesenih vrednosti. Ovo je prva ili standardna simulacija. Nakon nje mogu se dodati specifinosti vezane za pojedinani projekat. Te specifinosti su zasenenja fotonaponskih polja i detaljna analiza gubitaka. PVSYST nudi alat za analizu ovih pojava. Far shadings.Horizon profile Ovaj alat je pogodan samo za analizu zasenenja koja potiu od objekata koji su daleko od FN sistema tako da se razmatra njihov globalni uticaj na FN elektranu. Rastojanje od objekta koji uzrokuje zasenenje trebalo bi biti oko deset puta vee od veliine FN sistema. Profil horizonta je kriva koja je sainjena od ucrtanih taaka poloaja Sunca. PVSYST nudi korisniku da sam definie profil horizonta ili iskoristi podatke dobijene iz instrumenata(SunEye) i softvera(Carnaval,Horizon) iji rad podrava.

48

Slika 7.11 Crtanje linije horizonta Detaljna analiza gubitaka Pod gubicima se, uopteno govorei, smatraju svi dogaaji koji dovode do smanjenja izlazne energije polja koja je odreena iz nominalne snage FN modula dobijene od proizvoaa za standardne uslove. PVSYST nudi u ovom koraku automatsko podeavanje vrednosti gubitaka i preporuuje se da se iskoristi ova opcija. PVSYST se bavi sledeim gubicima FN elektrana:termiki gubici, omovi gubici, gubici usled nekompatibilnosti, gubici zbog prljanja modula. Termiko ponaanje sistema se rauna na svakom koraku u simulaciji korienjem trenutne radne temperature. Omska otpornost provodnika proizvodi gubitke(RI2) izmeu energije dostupne iz modula i one na kraju FN niza. Ovi gubici se karakteriu samo parametrom R definisanim za itav niz. Gubici usled nekompatibilnosti komponenata su vezani za injenicu da moduli u jednom nizu nemaju potpuno iste I/V karakteristike. Grafiki alat pomae vizualizaciju realnog ponaanja ovakvih nizova sa disperzijom karakteristika struje kratkog spoja za svaki modul. Ovaj alat omoguava kvantifikaciju snage gubitaka, pri taki maksimalne snage(MPP). Gubici zbog prljanja modula se u predelima sa umerenom klimom zanemaruju. Trebalo bi ih uzeti u razmatranje kada je FN elektrana smetena neposredno pored velikih industrijskih objekata ili u pustinjskim predelima. Omoguuje se unos periodinog ienja ili kie kao jednog od faktora koji utiu na njih.

Nakon izvednih simulacija sprovodi se procena ekonomskih aspekata sistema na osnovu definisanih parametara i dobijenih rezultata simulacije.Cene mogu biti izraene za itave sisteme, parcijalno po delovima sistema, po jedinici snage ili jedinici povrine. Omoguen je i rad sa razliitim valutama koje se biraju iz odgovarajueg menija. Prva grupa podataka odreuje investicije:broj i tip komponenata ugraenih u FN sistem se automatski preuzima iz parametara za simulaciju. Cene se definiu za svaku komponenetu. Nakon toga dobijamo izraunate cene u listu ekonomska procena. Neto ulaganja su izvedena oduzimanjem od bruto investicija eventualnih subvencija i dodajui procenat poreza (PDV). Birajui dugoroni kredit kao sredstvo finansiranja, program rauna godinje finansjijske trokove pretpostavljajui vraanje kredita kroz konstantne anuitete. Vreme otplate kredita trebalo bi da odgovara oekivanom ivotnom veku sistema.

49

Trokovi pogona zavise od tipa sistema. Za sisteme prikljuene na mreu, koji su obino veoma pouzdani, oni su ogranieni na trokove godinje inspekcije, ienja sistema i takse za osiguranje. Veina snabdevaa obezbeuje dugorone garancije, ukljuujui i eventualnu zamenu osiguranih komponeneti. Ukupni godinji trokovi su zbir anuiteta i pogonskih trokova. Deljenjem sa efektivno proizvedenom energijom dobijamo procenu kotanja elektrine energije. Kako se cene na ovaj nain proizvedene energije razlikuju treba biti obazriv. Razliite su feed-in tarife.

c)Alati i baze podataka (Tools and databases) Ova celina raspolae razliitim alatima i bazama podataka koji su neophodni u projektovanju FN elektrana.Sastoji se iz: 1.meteo databases- meteoroloke baze podataka koja nudi veliki broj kataloga sa meteorolokim podacima(za oko 250 evropskih gradova i gotovo sve drave SAD), pristup sajtovima koji raspolau istim kao i stvaranje objedinjenih dokumenata sa asovnim mesenim vrednostima meteorolokih parametara. Neogranien broj dodatnih podataka o vremenu se moe dopuniti. 2.solar tool box-sadri grafike i tabele solarnih parametara vezanih za solarnu geometriju i koliinu sunevog zraenja, alat za prouavanje elektrinog ponaanja FN nizova:inverzne karakteristike FN modula, gubitaka usled nekompatibilnosti elemenata, nizova se zasenenim elijama, heterogenost nizova, alat za optimizaciju poloaja panela (za itavu godinu ili po mesecima). 3.components database-baza podataka sa informacijama o komponentama:FN moduli, invertori, baterije, pumpe, generatori, regulatori za pumpne i samostalne sisteme, proizvoai i snabdevai. - Softver raspolae sa otprilike 6000 tipova FN modula:svi podaci vezani za FN module su dostupni u ovoj sekciji i ukljuuju nekoliko listova: o Basic data- koji sadre osnovne podatke(oznaka) o modulu i glavne elektrine karakteristike.U listi za izbor pojavie se imena modela i proizvoaa,kao i tehnologija po kojoj su izraeni. Navedena je i nominalna snaga pri standardnim uslovima testiranja (standard test conditions-STC) uslovima kao mogunost odstupanja od te vrednosti. Podaci dobijeni od proizvoaa su referentna vrednost sunevog zraenja (Gref) i referentna temperatura modula (Tref), struja kratkog spoja (Isc), napon praznog hoda (Voc), vrednost struje i napona pri taki maksimalne snage(Impp,Vmpp), temperaturni koeficijent struje. o Model parameters- gde se navode dodatni parametri neophodni za sistem i raunaju nepoznati parametri;navoenje nekih dodatnih parametara potrebnih za jednodiodni model i proraun nepoznatih u modelu. o Sizes and technology-dimenzije i tehnologija gde se navode fizike i neke druge karakteristike (broj elija u seriji, parametri inverzne karakteristike, maksimalni napon sistema...) o Graphs- alat za vizualizaciju uobiajenih i neuobiajenih grafika ponaanja FN modula u razliitim operativnim uslovima. o Commercial data-ovde ne mogu biti navedene cene i snabdevai jer se oni razlkuju od zemlje do zemlje. Ipak, mogu biti ukljueni u ekonomsku procenu u delu Project design 50

- grid invertors:mreni invertori su definisani kroz pet listova o Main parameters- sadri podatke koji su obino dostupni u katalozima proizvoaa kao i u invertorskim bazama podataka. U listama su izlistane oznake modela i ime proizvoaa. Navedene su i veliine koje opisuju invertore sa ulazne odnosno izlazne strane. Sa ulazne su to: minimalni i maksimalni napon i apsolutni maksimalni napon, minimalni napon za nominalnu snagu. o Secondary parameters-nisu zahtevani parametri. Definiu se samo za pojedine modele o Efficiency curve-efikasnost invertora je okarakterisana funkcijom prenosa snage u normalnom radu. Definie se kao funkcija bilo ulazne ili izlazne snage. Predstavljena je nelinernom krivom sa pragom ulazne snage koji se moe razumeti kao sopstvena potronja invertora. o Sizes-ovde su specifikovani podaci o veliini i teini kao i podaci o tehnolokom postupku izrade. o Commercial data- ovde ne mogu biti navedene cene i snabdevai jer se oni razlkuju od zemlje do zemlje. Ipak, mogu biti ukljueni u ekonomsku procenu u delu Project design. 4.measured data -Importing ASCII measured data files:dozvoljava unos merenih satnih ili polusatnih podataka u gotovo sve ASCII formate -File transformation:alat za transformaciju podataka merenih u PVSYST-u -Data tables and graphs:moan alat za vizualizaciju i proveravanje izmerenih satnih podataka. -Measured data analysis:definisanje parametara,simulacija i poreenje izmeu merenih i simuliranih podataka.

7.5 HOMER
HOMER Micropower Optimization Model je raunarski model razvijen od strane amerike laboratorije za obnovljivu energiju (U.S. National Renewable Energy Laboratory NREL), a osnovni zadatak mu je pomo u modelovanju mikroenergetskih (micropower) sistema i olakati poreenje irokog spektra tehnologija za proizvodnju energije. HOMER modeluje stvarno ponaanje energetskog sistema i troak njegovog ivotnog ciklusa, koji je zapravo zbir trokova instalacije i odravanja energetskog sistema kroz celi njegov ivotni vek. HOMER omoguuje projektantu poreenje velikog broja razliitih projektantskih reenja na temelju njihovih tehnikih i ekonomskih karakteristika. Takoe pomae u razumevanju i kvantitativnom odreivanju rezultata koji su posledica nesigurnosti i promena u ulaznim podacima. Micropower sistem (mikroenergetski sistem) je sistem koji proizvodi elektrinu energiju, a mogue i toplotnu, za potroaa u neposrednoj blizini. Takav sistem moe koristiti razne kombinacije tehnologija za proizvodnju i skladitenje elektrine energije, te moe biti autonoman ili prikljuen na elektroenergetsku mreu. HOMER ima mogunost modelovanja autonomnih micropower sustava i onih spojenih na mreu. Takoe ti sistemi mogu potroaa opskrbljivati i elektrinom i toplotnom energijom, a mogu biti sainjeni iz bilo koje kombinacije fotonaponskih modula, vetroagregata, malih hidrogeneratora, generatora na biomasu, mikroturbina, gorivnih elija, baterija. Projektovanje i analiza mikroenergetskog sistema moe biti vrlo zahtevan proces zbog velikog broja projektantskih mogunosti i nesigurnosti oko kljunih parametara, kao to su veliina optereenja, dostupnost izvora energije i budue cene goriva. Obnovljivi izvori energije jo vie pridonose 51

kompleksnosti jer se njihova proizvodnja energije moe povremeno prekidati ili ak potpuno izostati, zavisno o dobu dana, atmosferskim prilikama, godinjem dobu i sl. HOMER uspeno savladava i te izazove. HOMER obavlja tri osnovna zadatka: simulacija, optimizacija i analiza osetljivosti. U procesu simulacije, HOMER modeluje odreene konfiguracije mikroenergetskog sistema svakog sata u godini kako bi odredio njihovu tehniku izvodljivost i cenu ivotnog ciklusa. U procesu optimizacije, HOMER simulira mnogo razliitih konfiguracija sistema u potrazi za onom koja zadovoljava tehnike uslove pri najnioj ceni ivotnog ciklusa. U procesu analize osetljivosti, HOMER izvodi monogobrojne optimizacije unutar podruja ulaznih pretpostavki kako bi procenio posledice nesigurnosti ili promena ulaznih podataka. Optimizacija odreuje optimalnu vrednost varijabli nad kojima projektant sistema ima kontrolu, kao to je npr. kombinacija komponenti koje ine sistem, ili njihova veliina i koliina. Analiza osetljivosti pomae u proceni posledica nesigurnosti ili promena varijabli nad kojima projektant nema kontrolu, kao to su npr. prosena koliina sunevog zraenja ili budua cena goriva.

Slika 7.12 Veza izmeu procesa simulacije, optimizacije i analize osetljivosti Slika nam prikazuje vezu izmeu simulacije, optimizacije i analize osetljivosti. Elipsa optimizacije obuhvata elipsu simulacije to predstavlja injenicu da se jedna optimizacija sastoji od viestrukih simulacija. Slino, elipsa analize osetljivosti obuhvata elipsu optimizacije jer se jedna analiza osetljivosti sastoji od viestrukih optimizacija.

52

a) Simulacija
Osnovna mogunost HOMER-a je simuliranje dugoronog pogona mikroenergetskog sistema. Njegove dodatne mogunosti, optimizacija i analiza osetljivosti, zavise od mogunosti simulacije. Proces simulacije odreuje kako bi se pojedina konfiguracija sistema (kombinacija komponenti sistema odreenih veliina) i strategija upravljanja koja definiu kako te komponente rade zajedno, ponaali u odreenom vremenskom periodu. HOMER moe simulirati irok raspon konfiguracija mikroenergetskog sustava, sastavljen od fotonaponskih elija, jednog ili vie vetroagregata, male hidroturbine, do tri generatora, akumulatora (baterija), ac-dc pretvaraa. Sistem moe biti autonoman ili prikljuen na mreu, te moe potroae opskrbljivati AC i DC elektrinom strujom. Proces simulacije ima dva cilja. Prvi je odrediti da li je sistem izvodljiv. HOMER pretpostavalja da je sistem izvodljiv ako moe adekvatno snabdevati potroaa elektrinom energijom, te zadovoljava sve ostale zahteve korisnika. Drugi cilj je predvideti cenu mikroenergetskog sistema tokom ivotnog veka, a to je zbir instalacijskih trokova i trokova odravanja sistema. Na slici prikazano je nekoliko primera mikroenergetskih sistema (temeljenih na solarnoj energiji) modelovanih u HOMER-u.

Slika 7.13 FN sistem-baterija napaja potroaa

53

Slika 7.14 FN sistem sa pretvaraem spojen na mreu

b) Optimizacija
Za razliku od simulacijskog procesa koji modeluje odreenu konfiguraciju sistema, optimizacijski proces odreuje najbolju moguu konfiguraciju sistema. U HOMERU, najbolja mogua ili optimalna, konfiguracija sistema je ona koja zadovoljava sve uslove korisnika pri najnioj trinoj ceni. Postupak odreivanja optimalne konfiguracije moe ukljuivati donoenje odluke o kombinaciji komponenti od kojih sistem treba biti sastavljen, o veliini i koliini pojedinih komponenti, te o tzv. dispatch strategiji (pravila prema kojima sistem funkcionie). U optimizacijskom procesu HOMER simulira mnogo razliitih konfiguracija sistema, odbacuje neizvodljive (one koje ne zadovoljavaju uslove korisnika), a one koje su izvodljive rangira prema ceni. Konfiguraciju sa najniom cenom uzima kao optimalnu. Cilj optimizacijskog procesa je odrediti optimalnu vrednost svake odluujue varijable koja je od interesa projektantu. Odluujua varijabla je ona varijabla koju projektant moe menjati i za koju HOMER analizira celi niz njenih moguih vrednosti. Odluujue varijable u HOMER-u su na primer: veliina fotonaponskih elija, kapacitet i broj baterija, veliina AC-DC pretvaraa. Optimizacija pomae projektantu da iz velikog broja moguih konfiguracija sistema pronae optimalnu konfiguraciju.

c) Analiza osetljivosti
U prethodnom poglavlju opisan je proces optimizacije u kojem HOMER pronalazi optimalnu konfiguraciju sistema za odreeni niz ulaznih pretpostavki. U ovom poglavlju opisan je proces analize osetljivosti u kom HOMER izvodi viestruke optimizacije, za svaku koristei drugi niz ulaznih pretpostavki. Analiza osetljivosti pokazuje koliko su izlazni rezultati osetljivi na promene u ulaznim pretpostavkama. Kod analize osetljivosti, korisnik HOMER-a unosi celi niz vrednosti za samo jednu ulaznu varijablu. Varijabla za koju je korisnik uneo viestruke vrednosti zove se varijabla osetljivosti. Skoro svaka ulazna numerika varijabla u HOMER-u koja nije odluujua varijabla moe biti varijabla 54

osetljivosti. Na primer: cena elektrine energije u mrei, realna kamatna stopa, ivotni vek fotonaponskih elija ili celog sistema itd. Korisnik moe provesti analizu osetljivosti sa bilo kojim brojem varijabli osetljivosti. Svaka kombinacija vrednosti varijabli osetljivosti definie poseban sluaj osetljivosti. Npr., ako korisnik definie est vrednosti za cenu elektrine energije iz mree i etiri vrednosti za kamatnu stopu, dobiju se dvadesetetiri razliita sluaja osetljivosti. HOMER zatim izvodi zaseban proces optimizacije za svaki pojedini sluaj osetljivosti. Osnovna funkcija analize osetljivosti je eleminisanje nesigurnosti. Ako je projektant nesiguran u vrednost odreene varijable, lako moe uneti nekoliko vrednosti koje pokrivaju celi raspon i videti kako rezultati variraju du tog raspona. Analiza osetljivosti se koristi i za reavanje brojnih drugih problema. Na primer, projektant moe analizirati razliite ustupke i odgovoriti na pitanja kao to je: Koliko je potrebno poveati investicijske trokove da bi postigli 50% ili 100% proizvodnje iz obnovljivih izvora? Zatim, energetiar moe odrediti koje su tehnologije, ili pak kombinacije tehnologija, optimalne za razliite uslove rada. Analitiar trita moe odrediti pri kojoj ceni, pri kojim uslovima, proizvod moe konkurisati alternativnim proizvodima. Zatim, koji stepen podsticaja je potreban da bi se stimulisalo trite za odreenu tehnologiju ili pak, koliki treba biti porez za izduvne gasove da bi se ekonomija okrenula istijim tehnologijama i sl.

7.6 PV SOL
PV SOL je softver koji je sve rasprostranjeniji,a razvijen je od strane Valentin Energie Software GmbH iz Berlina. PV SOL omoguava projektovanje i simulaciju samostalnih i sistema povezanih na elektroenergetsku mreu. Poslednjih godina program prolazi kroz konstantna unapreenja poveavajui obim primene to ini PV SOL vrlo korisnom pomoi u projektovanju FN sistema. Fino dizajniranim menijem i funkcionalnim alatima za projektovanje omogueno je lake dimenzionisanje sitema i dostavljanje najbitnijih rezultata simulacije impresivnom brzinom. Dostupne su viejezine verzije ovog softvera sa mogunospu promene jezika u toku rada.

Slika 7.15 Naslovna strana softvera PV SOL

55

Prvi korak u projektovanju predstavlja pokretanje novog projekta(Set up a New Project). Najpre se vri izbor izmeu samostalnih i sitema povezanih na elektroenergetsku mreu. Zatim se upiu osnovni podaci o projektu(project name and designer). Zatim se prelazi na (Conditions menu) gde je potrebno uneti lokaciju gde se planira izgradnja FN elektrane. Nakon izbora lokacije program sam uitava meteoroloke podatke iz odgovarajue liste vremenskih podataka koje postoje u samom softveru(Databases/weather file). Nakon ovoga otvara se prozor System menu gde je prvi zadatak konfigurisanje sistema. To se radi u podmeniju Technical data. Ovaj deo predstavlja sr svakog FN projekta. U njemu se definiu komponente od kojih se sistem sastoji:moduli i invertori(Gridconnected) i modula,baterija,kontrolnih punjaa...(stand-alone). PV SOL dozvoljava ugraivanje razliitih modula i invertora u sistem i montau i raspored modula na razliite naine. Program podrava i podelu sistema na odvojene podnizove. Podnizovi su formirani za grupe istih tipova modula ili invertora, gde su moduli montirani kao jedinstveni set iste orijentacije. Program omoguava simulaciju svih vrsta invertora. Pored ovoga u Technical data dijalogu podeavamo izlaznu snagu sistema to e nam odrediti i broj modula. Oslanjajui se na unete podatke dobijamo izlazne vrednosti. Promenom broja modula srazmerno e se promeniti i vrednost instalisane snage. Ako je broj modula koji e se koristiti poznat moe se uneti cifra direktno.

Slika 7.16 Definisanje FN generatora Svi podaci o modulima i invertorima se uitavaju iz Database menu. Tu su nam date informacije o proizvoau, tipu, izlaznoj snazi i naponu. Kod podeavanja invertora i modula nivoi izlazne snage i napona moraju odgovarati. Invertor treba da bude takav da je njegova radna snaga ista ili manja od radne snage FN niza. Dalji parametri ije se podeavanje za FN niz zahteva su:orijentacija, povezivanje kablovima i tip montae. Iz podataka o nagibnom i azimutnom uglu procesor zraenja 56

rauna vrednost iradijacije na niz koji se nalazi pod definisanim uglom. Moe se birati izmeu fiksno montiranog niza i jednoosnog ili dvooosnog praenja poloaja Sunca. Kod jednoosnog praenja program radi tako da je podeena inklinacija, dok azimutni ugao prati poloaj Sunca. Sa dvoosnim praenjem niz je postavljen tako da sunevi zraci padaju vertikalno na niz itavo vreme. Sledi Calculation Model/Lossses sa nekoliko listova.U prvom se vri proraun temperature modula. U drugom listu se navode gubici za svaki niz(podniz) i albedo. U ovom programu postoji mogunost provere zasenenja FN elektrane. Unapred odreeni objekti zasenenja u PV SOL/Shade editoru zasenenja mogu biti od pomoi. Mogue je i samostalno crtati objekte koji dovode do zasenenja ili uneti informacije o tim objektima u za to predviene tabele nakon ega se njihove siluete automatski iscrtavaju. To se radi unoenjem udaljenosti, visine, irine i orijentacije pojedinanih objekata. Ova opcija nije jo u potpunosti razvijena i pri kompleksnijim sluajevima njena preciznost nije na odgovarajuem nivou. Ipak, oekuje se da e naredne verzije ove aplikacije doneti znatno unapreenje. Pre naputanja Technical Data dijaloga trebalo bi aktivirati System Check Screen. Ovde se vri testiranje da li je zajedniki rad odabranih komponenti mogu. Testiranje se vri automatski pre svake simulacije. Sve provere iz System Check opcije se prikazuju u Project report ekranu. Na ovom mestu se nalazi i opcija System Diagram koja iscrtava skicu sistema. PV SOL vri simulacije na bazi satnih vrednosti. Energija zraenja na povrinu pod nagibom je raunata iz vrednosti globalne radijacije iz baze meteorolokih podataka. Svaka senka na povrinu niza smanjuje nivo izraene energije. Rezultujua energija FN elektrane ja data preko karakteristine krive efikasnosti modula. Za FN sisteme koji su povezani sa elektroenergetskom mreom stvorena energija (DC) pretvara se invertorom (AC) u energiju koja se moe isporuiti u mreu. Za samostalne sisteme se stvorena enerija koristi ili direktno (za pokrivanje lokalne potronje) ili za punjenje baterija.

Slika 7.17 Ekonomska analiza FN sistema 57

Procena rezultata sistema PV SOL nudi brojne mogunosti za procenu rezultata simulacija: na izlaznom ekranu, grafiki prikaz, sumirani izvetaj detaljni izvetaj projekta. Nakon simulacije prvi rezultati e biti prikazani u Results/Annual energy balance prozoru. Kod davanja rezultata u vidu grafika postoji 8 razliitih vrsta prikaza. Mogu se menjati podeenja za vremenske intervale(od jednog dana do jedne godine), tip i stil slova, boje. Mogu se kopirati vrednosti i prebaciti u neki drugi program. Prezentacije rezultata u vidu tabela se mogu sauvati u tekstualnom formatu. Svi grafici i tabele se mogu odtampati. Postoji i opcija System Comparison koja nudi poreenje vie projekata.

7.7 Solar advisor model

Solar Advisor model (SAM) je proizveden od strane nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju(National Renewable Energy Laboratory-NREL) iz SAD. Softver predstavlja unapreenje programa PVWatts. SAM obezbeuje mnogo iri opseg mogunosti u pogledu estimacije prozvodnje FN sistema. Prua mogunost izbora modula i invertora iz postojeih biblioteka sa komponentama, kao i unos modela van postojeih biblioteka. SAM deli gubike sistema na dva dela: gubici pre i posle invertora.Takoe nudi i proraun senenja za svaki sat u toku godine. Sadri i stranice namenjene opsenoj finansijskoj analizi. Ova analiza se pre svega fokusira na ameriko trite i ukljuuje rate kredita, amortizaciju i podsticaje za proizvodnju ove energije. Detaljni modeli tokova novca su dostupni za stambene i komercijalne objekte. SAM nudi prigodne alate koji nam daju uvid u to kako promene varijabli sistema(nagib,azimut,veliina sistema ili cena komponenti) utiu na izlazne parametre.

58

8. Postavljanje kriterijuma i izbor najpovoljnijeg

Nakon to su u prethodnom poglavlju izloeni neki od trenutno dostupnih softvera, potrebno je utvrditi koji od ovih softvera je najpogodniji i najjednostavniji studentima za upotrebu.To se najefikasnije moe uraditi postavljanjem kriterijuma na osnovu kojih se radi njihova uporedna analiza. Kriterijumi po kojima e se porediti softveri su: Cena Izvor meteorolokih podataka Tracking Senenje Izlazni podaci Broj modula Broj invertora Vreme uenja Opti utisak.

- Cena Osnovni kriterijum po kojem e se vriti uporedna analiza bie cena i imae najvei udeo u odabiru. Prednost e imati oni softveri koji su besplatni, zatim oni koji imaju posebne pogodnosti i popuste za studente, odnosno bie bodovani linearno od najskupljeg do najjeftinijeg. - Izvor meteorolokih podataka Vaan kriterijum u oceni softvera jeste i raspolaganje bazama sa meteorolokim podacima.Prednost e imati oni softveri koji imaju u sam softver ugraene baze vremenskih podataka. -Tracking Kriterijum koji nam govori da li softver podrava praenje poloaja Sunca. -Senenje Kriterijum kojim ocenjujemo sposobnost softvera da uvai eventualna zasenenja.Softveri sa razvijenijom ovom aplikacijom bie ocenjeni veom ocenom. -Izlazni podaci Kriterijum koji nam daje pregled izlaznih podataka.Softveri koji daju rezultate na satnoj vremenskoj bazi bie bolje ocenjeni od softvera koji daju rezultate na dnevnoj vremenskoj bazi. - Broj modula Izbor softvera zavisie i od toga koliko je velika njegova biblioteka, odnosno koliko razliitih vrsta modula sadri. Bodovanje e biti srazmerno broju komponenata: vei broj komponenata - vie bodova. - Broj invertora Izbor softvera zavisie i od toga koliko je velika njegova biblioteka, odnosno koliko razliitih vrsta invertora sadri. Bodovanje e biti srazmerno broju komponenata: vei broj komponenata - vie bodova. - Vreme uenja Sledei kriterijum po kojem e se birati odgovarajui softver jeste vreme potrebno da bi se on savladao. Od znaaja nam je da li je za dati softver dostupan tutorijal, kao i da li je on uopte i potreban.

59

- Opti utisak Udeo u odabiru softvera imae i opti utisak. Opti utisak predstavlja lino miljenje autora rada o tome koji je softver najlaki studentima za uenje, snalaenje u njemu i na kraju za upotrebu. U tabeli 8.1 dat je prikaz kriterijuma za izbor softvera koji su opisani u prethodnom poglavlju.

Tabela 8.1 Kriterijumi za izbor softvera

Softver Cena Izvor meteo podataka Tracking Senenje Izlazni podaci Br.Modula Br.Invertora Vreme uenja Opti utisak

HOMER besplatan nema jednoosno nema dnevni <1000 <100 Nekoliko dana Dobar

PV SOL ~700 $ neogranien dvoosno ogranieno satni ~4000 ~200 Potreban kurs Vrlo dobar

PV SYST ~1000 $ neogranien dvoosno ima satni ~6000 ~1500 Potreban kurs Vrlo dobar

SAM besplatan neogranien jednoosno ogranieno satni ~3000 ~800 Potreban kurs Vrlo dobar

SUNNY DESIGN besplatan neogranien jednoosno nema satni

PROFOTO NAPSIS besplatan Nema nema ogranieno dnevni

~4800 <1000 ~150 <50 Odmah se Nekoliko koristi dana Odlian Dobar

Dalje e biti prikazani ovi kriterijumi kroz brojne vrednosti kao i konana ocena na osnovu istih.

60

Tabela 8.2 Bodovanje za prvi kriterijum-cena Bodovi 10 poena 7 poena 4 poena 1 poen Cena ($) Besplatan < 250 250-750 > 750

Tabela 8.3 Bodovanje za drugi kriterijum-izvor meteorolokih podataka Bodovi 6 poena 3 poena 1 poen Izvor meteo pod. Neogranien Ogranien Nema

Tabela 8.4 Bodovanje za trei kriterijum-tracking Bodovi 6 poena 3 poena 1 poen Tracking Dvoosno praenje Jednoosno praenje Ne razmatra

Tabela 8.5 Bodovanje za etvrti kriterijum-senenje Bodovi 6 poena 3 poena 1 poen Senenje Ima Ogranieno razmatra Nema

Tabela 8.6 Bodovanje za peti kriterijum-izlazni podaci Bodovi 6 poena 3 poena 1 poen Izlazni podaci Satni Dnevni Nema

61

Tabela 8.7 Bodovanje za esti kriterijum-broj modula Bodovi 6 poena 3 poena 1 poen Broj modula >5000 1000-5000 <1000

Tabela 8.8 Bodovanje za sedmi kriterijum-broj invertora Bodovi 6 poena 3 poena 1 poen Broj invertora >1000 100-1000 <100

Tabela 8.9 Bodovanje za osmi kriterijum-vreme uenja Bodovi 6 poena 3 poena 1 poen Vreme uenja Korienje odmah Nekoliko dana Potreban kurs

Tabela 8.10 Bodovanje za deveti kriterijum-opti utisak Bodovi 6 poena 3 poena 1 poen Opti utisak Odlian Vrlo dobar Dobar

62

Tabela 8.11 Prikaz rezultata bodovanja Softver Cena Izvor meteo podataka Tracking Senenje Izlazni podaci Moduli Invertori Vreme uenja Opti utisak Rezultati HOMER 10 1 3 1 3 1 1 3 1 24 PV SOL 4 6 6 3 6 3 3 1 3 35 PV SYST 1 6 6 6 6 6 6 1 3 41 SAM 10 6 3 3 6 3 3 1 3 38 SUNNY DESIGN 10 6 3 1 6 3 3 6 6 44 PROFOTONAPSIS 10 1 1 3 3 1 1 3 1 24

63

9. Primer primene odabranog softvera

Na osnovu prethodno postavljenih kriterijuma odabran je softver Sunny Design.U njemu e biti prikazan primer projektovanja fotonaponske elektrane snage 0,5 MW.Prilikom izbora zemljita trebalo bi voditi rauna o njegovom kvalitetu,tj. ne bi trebalo za postavljanje FN elektrane koristiti obradivo zemljite.Za lokaciju je odabrana parcela u blizini Titela pod nagibom od 9,46 ime smo eliminisali efekte senenja.Takoe, postavljanjem panela na zemljitu pod nagibom utedeli smo na prostoru jer je razmak izmeu redova panela manji kod zemljita pod nagibom u odnosu na redove panela koji su postavljeni na horizontalnu povrinu.Precizniji podaci o odabranoj lokaciji dobijeni su u programu Googleearth.

Slika 8.1 Prikaz odabrane lokacije u programu Googleearth U prozoru za izbor lokacije odabran je Beograd jer je najblii ponueni grad eljenoj lokaciji.Predviena veliina FN elektrane je 0,5 MWp,ali zbog usklaivanja dizajna FN elektrane i izbora odgovarajueg invertora,nominalna snaga elektrane je promenjena na 0,48 MWp,a u postrojenju e biti instalirano 2016 modula pojedinane snage 240Wp.Odabran je solarni panel proizvoaa Asola sa sledeim parametrima: Nominalna snaga Nominalni napon Nominalna struja Napon na otvorenoj vezi Struja kratkog spoja Dimenzije Efikasnost Pnom VMPP IMPP Voc Isc 240 W 31,2 V 7,8 A 37,17 V 8,28 A 1660x990x46 mm 14,6 %. 64

Slika 8.2 Prikaz Sunny Design programa-prozor za unos parametara Nakon popunjavanja ovih podataka otvara se mogunost odabira invertora u padajuem meniju.Za ovaj projekat je odabran SUNNY TRIPOWER STP 17000TL-10.Samim odabirom invertora program sam vri proraune i sa desne strane prikazuje rezultate.Izborom ovog invertora ostvaren je faktor dimenzionisanja 0,86, to je u dozvoljenim granicama.Maksimalna ulazna snaga ovog invertora je 17,41 kW,maksimalni DC napon na ulazu je 1000 V,pri emu je nominalni DC napon 600 V, a MPPT prati naponski opseg od 150 V do 800 V.S obzirom na to da ovaj invertor ima dva nezavisna ulaza A i B,maksimalne ulazne snage su 33 A,odnosno 11 A.Na ulazu A e biti prikljuena 21x3 FN modula,dok e na ulazu B biti prikljuen 21 modul.Maksimalna efikasnost ovog invertora je 98,2%, dok je njegova evropska efikasnost 97,8%.Nominalna snaga na AC strani je 17 kW.Ovaj invertor poseduje zatitu IP65,a dimenzije su mu 665mmx690mmx265mm,a teak je 65 kg.Duina jednog fotonaponskog modula je 1,66m i uzimajui u obzir da u jednom redu ima 21 modul i postojanje manjih razmaka meu njima,duina reda je oko 36m.Kako je rastojanje od poetka jednog do poetka drugog reda 5m,a u jednoj podstrukturi ima 12 redova,uz uzimanje u 65

obzir injenice da je irina jednog reda 4m, rastojanje od prvog do poslednjeg reda iznosi 60m. Rastojanje izmeu dve podstrukture FN postrojenja je 8m.Dakle, okvirne dimenzije parcele na kojoj e biti izgraena fotonaponska elektrana su 80m x 60m.

Slika 8.3 Prikaz Sunny Design programa-prozor za odabir invertora sa prikazom proraunatih parametara Kabliranje U odabranoj varijanti kabliranja elektrana je podeljena na 4 podstrukture.Ispred svake od ovih struktura je grupisano 6 invertora na koje se nastavljaju AC glavne prikljune kutije,a preko njih jednim AC kablom se ostvaruje konekcija sa odgovarajuom transformatorskom stanicom.AC glavne prikljune kutije obino imaju 8 do 12 ulaza to je u naem sluaju dovoljno.Duina kablova od grupe invertora do AC glavne prikljune kutije e biti zanemarena.Rastojanje izmeu dve podstrukture fotonaponskog postrojenja e biti 8m.Najdui DC kabl kojim se povezuju najudaljeniji redovi sa odgovarajuom grupom invertora je duine 15m.Redovi koji su najblii grupi invertora su povezani kablovima ija je duina 2m,a srednji redovi kablovima duine 8m.Presek kablova sa DC strane je 4mm2. Iz svake grupe invertora, povezivanje sa odgovarajuom transformatorskom stanicom se izvodi jednim AC kablom koji je duine 15m i poprenog preseka 10 mm2 .Na slici 8.4 je dat prikaz opisanog naina povezivanja elemenata fotonaponske elektrane.

66

Slika 8.4 Prikaz povezivanja elemenata fotonaponske elektrane

Slika 8.5 Prikaz Sunny Design programa-prozor sa prikazom rezultata Iz dobijenih rezultata se moe videti da je ukupna povrina panela 3367,2 m2,a da je godinji prinos energije 1262 MWh.

67

10. Zakljuak
Usled sve veih potreba za energijom, a sve manjih zaliha fosilnih goriva korienje obnovljivih izvora energije bie sve prisutnije, a meu njima i primena solarne energije. U Srbiji su ovakvi sistemi jo uvek retkost, pre svega zbog cene i nedovoljne zakonske ureenosti, ali se oekuje da u narednom periodu budu znatno zastupljeniji. Sve to su razlozi zbog kojih bi se trebalo upoznati sa softverskim paketima kojima se projektuju fotonaponske elektrane. Ovi softveri poseduju alate kojima se znatno olakava proces projektovanja i skrauje potrebno vreme. U ovom radu dat je pregled i opis softverskih paketa kao i jednostavan primer projektovanja fotonaponske elektrane snage 0,5MW. Ipak, treba uzeti u obzir da su ovde opisani softveri, uglavnom ograniene verzije te je njihovo korienje najpogodnije za obuku studenata kroz manje sloene primere. Za finalnu realizaciju projekata neophodno je koristiti profesionalne verzije, koje nude veliki broj mogunosti, ali samim tim imaju i odgovarajuu cenu.Isto tako treba imati na umu da se ovi softveri neprekidno unapreuju i da su svakim danom njihove mogunosti vee.

68

11. Literatura

[1] Geoffrey T. Klisse, Joshua S. Stein,Models used to assess the performance of photovoltaic Systems, Sandia National Laboratories,New Mexico,California, December 2009. [2] Duko Tovilovi, Zlatan Stojkovi,Profotonapsis-programski alat za fotonaponskih sistema, Infoteh-Jahorina Vol.10, Ref D-4, r.292-296, mart 2011. projektovanje

[3] Vladimir Kati, Zoltan orba, Boris Dumni, Dragan Milievi, Mogunosti razvoja fotonaponskih elektrana male snage u Srbiji,30. Savetovanje CIGRE SRBIJA, Zlatibor, 29.05.03.06.2011.,http://www.cigresrbija.org, CD ROM [4] Ljubisav Stameni, Korienje solarne fotonaponske energije u Srbiji, Jefferson Institute, decembar 2009. [5] Tehnika preporuka broj 16 Osnovni zahtevi za prikljuenje malih elektrana na distributivni sistem,Tehniki savet EPS-a, maj 2011. [6] Ranko Goi, Jakov Krstulovi Opara, Ivan Penovi, Damir Jakus, Ivo Zlatuni Prikljuak velikih fotonaponskih elektrana na distribucijsku mreu, Hrvatski ogranak meunarodne elektrodistribucijske konferencije, svibanj 2010. [7] The Germany Energy Society, Planning and installing photovoltaic systems:a guide for istallers, architects, and engineers, London, 2008. [8] Majdandi Lj., Fotonaponski sustavi, Instrument pretpristupne pomoi Obnovljivi izvori energije (IPA-OIE), 2007. [9] AltE University, World Solar Insolation Values, http://www.altestore.com/howto/ToolsCalculators-Reference/Reference-Materials/Solar-Insolation-Map-World/a43/ , jun 2011.
[10] Gilbert M. Masters, Renewable and Efficient Electric Power Systems, John Wiley& Sons, INC., New Jeresy, 2004. [11] Princip rada fotonaponskih elija, 2007, http://www.altestore.com/howto/Tools-CalculatorsReference/Reference-Materials/Solar-Insolation-Map-World/a43/ , jun 2011.

[12] HOMER Getting started guide (HOMER Help), http://analysis.nrel.gov/homer/includes/downloads/HOMERGettingStarted210.pdf, September 2008. [13] ABB, Technical Application Papers No. 10 Photovoltaic plants, 2010. [14] Energetski institut Hrvoje Poar: Obnovljivi izvori energije, sa interneta, http://www.eihp.hr/hrvatski/e_obnovljivi.html, lipanj 2008.

69

[15] Mermoud, A., 1995, Use and Validation of PVSYST, A User-Friendly Software for PV-system Design, 13th European Photovoltaic Solar Energy Conference, Nice, France, October 23-27,1995. [16] http://www.solardesign.co.uk/index.htm [17] http://www.valentin.de/ [18] SUNNY DESIGN 1.57 www.SMA.de [19] www.pvsyst.com

70