Bitka na Kopaoniku (1944)
Bitka na Kopaoniku je bila četvorodnevna bitka između partizana i četnika na obroncima planine Kopaonik, od 6. do 10. avgusta 1944. godine. Okončana je ubeljivom pobedom partizana i razbijanjem veće četničke grupacije.
Bitka na Kopaoniku je deo šire bitke za Srbiju tokom koje su partizani, uz podršku savezničkih snaga, oslobodili Srbiju, koju su držali Nemci sa svojim lokalnim saradnicima - četnicima, ljotićevcima i nedićevcima.
Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od Druge i Pete divizije NOVJ iz Sandžaka prodrla u zapadnu Srbiju, sve nesuglasice zmeđu četnika i Nemaca u Srbiji su potisnute. Trupe sastavljene od jedinica Vermahta i SS, korpusa JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, SDS, SDK i ruskog korpusa pod objedinjenom nemačkom komandom generala Hansa Felbera funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa za operaciju Kamerjeger. Kod nadležne četničke komande Neška Nedića bio je akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.[1]
Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji »Trumpf« i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. [...] Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage, kojima će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma.[2][3]
– Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Komandi Grupe armija »F« od 15. jula 1944. godine
Treći prodor NOVJ u Srbiju preduzet je tokom jula i avgusta 1944. godine, u cilju povratka partizana u Srbiju i oslobođenja zemlje. Neposredni operativni cilj bio je spojiti se sa partizanima u južnoj Srbiji, protiv kojih su udružene osovinske snage vodile Topličko-jablaničku operaciju. Operativnu grupu divizija za proboj činile su 2. proleterska, 5. krajiška i 17. istočnobosanska divizija NOVJ.[4] Zapovednik ove operative grupe bio je general Peko Dapčević.
4. 8. 1944. Između Raške i Kosovske Mitrovice Operativna grupa divizija NOVJ u borbi protiv delova nemačke 7. SS divizije Princ Eugen i 1. brdske divizije, forsirala reku Ibar i izbila na zapadne padine Kopaonika. U borbi je ubila 282, ranila preko 520 i zarobila 37 neprijateljskih vojnika, a iz nemačkog zarobljeništva oslobodila 12 Rusa i 80 Italijana. Zaplenjena je velika količina oružja i municije. Jedinice NOVJ su imale 52 poginula i 136 ranjenih boraca.[5]
6. avgusta 1944. godine, na planini Kopaonik (između Suvog Rudišta, Bukove glave, Brusa i Aleksandrovca), započele su četvorodnevne borbe između Operativne grupe divizija NOVJ i 4. grupe četničkih jurišnih korpusa (1, 2, 3. i 5. četnički jurišni korpus, ukupne jačine oko 10.000 boraca). U oštrim borbama jedinice NOVJ su razbile četnike i potisnule ih ka dolini reke Zapadne Morave, nanevši im gubitke od 522 poginula, 637 zarobljenih, većeg broja ranjenih, a deo četnika je dezertirao, zaplenivši pritom veću količinu ratne opreme.[5] Istog dana, goneći razbijene četnike iz 4. grupe jurišnih korpusa u pravcu komunikacije Aleksandrovac - Jošanička Banja, jedinice NOVJ ubile su 46, ranile 84 i zarobile 292 četnika, dok su same imale 2 poginula borca.[5]
7. avgusta 1944. godine na planini Kopaonik, jedinice Operativne grupe divizija NOVJ napale su četnički 1. ravnogorski i Valjevski korpus. U oštrim borbama četnici su pretrpeli gubitke od 404 poginula, više ranjenih i 347 zarobljenih.[5] Gubici jedinica NOVJ iznosili su 20 poginulih i 45 ranjenih.[5] Zaplenjeni su topovi, puške, municija i veća količina druge opreme. Goneći četnike, 2. proleterska udarna brigada, posle kraće borbe, zauzela je naselje Brus.[5]
9/10. avgusta jedinice NOVJ ušle su u Aleksandrovac.
Nakon proboja Operativne grupe "Dapčević" preko Ibra početkom avgusta 1944. godine i teškog poraza koji je tokom narednih desetak dana nanela glavnini snaga JVuO, partizanske jedinice su masovno popunjavane novim dobrovoljcima, a slobodna teritorija je proširena.
Dan nakon velikog poraza četnika, 11. avgusta 1944. godine, u Topoli je potpisan sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, između visokih izaslanika Draže Mihailovića (Nikola Kalabić, Dragoslav Račić i Neško Nedić) i nadležne nemačke komande.[6][7][8][9] Njemačka strana je nakon sastanka između predstavnika Obavještajnog odjeljenja komandanta Jugoistoka i trojice visokih oficira JVuO zaključila da se „političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju“. Mihailovićevi izaslanici su stavili do znanja da je za JVuO najvažnije objedinjavanje domaćih antikomunističkih snaga, opšta mobilizacija i „stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji“. Pošto je za ostvarenje tog cilja bila neophodna njemačka dozvola i naoružanje, JVuO je bila spremna da se obaveže na lojalnost i vjernost okupatoru..[10] Rittmeister Fürst von Wrede citira riječi četničkih oficira sa sastanka:
»Srbi, koje vi niste poznavali, ipak se bore za vas. Mi se obavezujemo našom časnom oficirskom rečju da ćemo biti verni. Pokret Draže Mihailovića je spreman da dâ sve garancije koje Nemci budu zahtevali. Naše smrtno neprijateljstvo protiv komunizma je najbolja garancija naše vernosti. Nas ne interesuje budućnost, svejedno kako će se rat završiti, mi smo odlučili, ako tako mora biti, da viteški propadamo.«[11][12]
Rittmeister Fürst Wrede je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom firera za jugoistočni prostor.
2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.
3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.
4. DM moli da sam ostane u ilegali.
5. Pripadnici DM-pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.[13]
- ↑ Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.
- ↑ Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ
- ↑ NARA, T311, Roll 195, frames no. 000725—000726.
- ↑ https://znaci.org/00001/55_221.htm
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Operativna grupa divizija
- ↑ Wredeova zabeleška str.1[mrtav link]
- ↑ Wredeova zabeleška str.2[mrtav link]
- ↑ Wredeova zabeleška str.3[mrtav link]
- ↑ Wredeova zabeleška str.4[mrtav link]
- ↑ Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.
- ↑ Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića o uslovima za sastanak Draže Mihailovića sa Nojbaherom
- ↑ NARA, T311, Roll 286, frame no. 000502.
(njem. "Die Serben, die Ihr nicht bekannt habt, aber kämpfen für Euch. Wir verpflichten uns mit unserem Offz.Ehrenwort, dass wir treu sein werden. Die DM—Bewegung ist bereit, sämtliche von den Deutschen verlangten Garantien zu geben. Unser Todfeindschaft gegen den Kommunismus ist die beste Garantie für unsere Treue. Die Zukunft interessiert uns nicht, gleichgültig wie der Krieg ausgehen mag, wir sind entschlossen, wenn es sein muss, ritterlich zugrunde zu gehen.") - ↑ Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.
