Primenjena Lingvistika,nastava Stranih Jezika

U radu su predstavljene glavne teme kojima se bavi usvajanje trećeg jezika kao relativno nova, samostalna teorijska disciplina, nastala iz teorije usvajanja drugog jezika i iz proučavanja višejezičnosti. Traže se odgovori na pitanja da li je prethodno znanje drugog jezika odgovorno za (eventualno) brže usvajanje trećeg ili u ovom procesu veću ulogu igraju metalingvistička znanja učenika i već stečeno iskustvo u učenju stranog jezika. Posebna pažnja posvećena je psihotipologiji, odnosno subjektivno donesenim procenama o sličnostima i razlikama između jezika i načinu na koji ove subjektivne procene učenika utiču na proces učenja jezika i krajnje postignuće.

Srednjoškolci u Hrvatskoj imaju sve više mogućnosti za nenamjerno usvajanje engleskog jezika u izvanškolskom kontekstu uz internet, titlovane televizijske programe, pjesme i videoigre engleskog jezičnog sadržaja. U ovom radu statistički su analizirani podatci prikupljeni pomoću upitnika s ciljem uspoređivanja ocjena iz Engleskog jezika 78 srednjoškolaca i usvajanja novih engleskih riječi iz medija: nastoje li riječi razumjeti iz konteksta te koliko često provjeravaju njihovo značenje? Istražuje se i odnos uspjeha učenika i njihovog stava o utjecaju različitih medija na slučajno usvajanje engleskog vokabulara. Provedeni Hi-kvadrat testovi potvrdili su da učenici s najboljim ocjenama statistički značajno češće pristupaju novim leksičkim jedinicama nastojeći ih razumjeti iz konteksta, a također im učestalije provjeravaju značenje, te da veliku količinu engleskih riječi usvajaju putem glazbe i filmova. Svrha ovog rada jest istaknuti važnost ovakvog spontanog usvajanja engleskog vokabulara kroz medije kod hrvatskih srednjoškolaca, te skrenuti pozornost na mogućnost korištenja tih saznanja u formalnoj nastavi engleskog kao stranog jezika.

Sažetak: Savremena nastava stranih jezika u svetu se danas gotovo ne može zamisliti bez
podrške novih informacionih tehnologija. Nastava jezika struke u tom pogledu nije
izuzetak. U radu su predstavljena neka od brojnih sredstava trenutno dostupnih i u našim
uslovima, koja se mogu primeniti u nastavi stranog jezika (ovde italijanskog) za potrebe
struke na univerzitetskom nivou. Ponuđeni su konkretni primeri aktivnosti usmerenih na
razvijanje jezičkih sposobnosti (kako receptivnih tako i produktivnih) i na podsticanje
autonomije učenika u procesu usvajanja stranog jezika. Uzimaju se takođe u obzir
kognitivne i afektivne odlike andragogijske didaktike, kao i osobenosti nastave stranih
jezika na nefilološkim fakultetima.

Poučavanje hrvatskoga jezika u Brazilu uvijek je bio većinski pothvat naše iseljeničke zajednice, kao što je već navedeno u tekstu „Poučavanje hrvatskog jezika u Brazilu“, objavljenom u Hrvatskome iseljeničkom zborniku 2019. Tada sam već naveo kako je rijetko bilo prilike dobiti službene podrške (od države) kako bi postojala stalna ponuda tečajeva i kako bi se poučavanje jezika moglo razvijati kao samostalno područje nastave i znanosti. U spomenutom tekstu, ali i u znanstvenome članku „Hrvati u Brazilu kao nevidljivo iseljeništvo“ također 2019. godine u Časopisu za suvremenu povijesti, sažeto je objašnjena povijest i razlozi relativnog nepoznavanja situacije naših ljudi u ovoj zemlji, a time i jezične situacije. Imajući navedeno u vidu, ovdje će biti riječi o budućnosti hrvatskoga jezika u najmnogoljudnijoj zemlji Latinske Amerike i jednoj od vodećih ekonomija svijeta pa će se tako predstaviti sada postojeće aktivnosti i rezultati te mogućnosti razvoja i napretka za koje se nadam(o) da će biti sluha i suradnje. Time će se govoriti o nastavi i tečajevima hrvatskoga jezika, njihovoj transformaciji za vrijeme pandemije bolesti COVID-19, pripremi i objavljivanju prvog (multimedijalnog) udžbenika za govornike portugalskoga jezika te ostalim popratnim aktivnostima kojima je cilj njegovati i razvijati pisanu i govorenu hrvatsku riječ u Brazilu.

Ovaj rad predstavlja analizu načina na koji su predstavljeni i obrađeni kulturni sadržaji povezani sa popularnima narodnim proslavama i običajima u Španiji i Hispanskoj Americi u udžbenicima za španski kao strani jezik, koji se koriste u nastavi na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U pitanju je serija udžbenika Aula Internacional za nivoe A1-B2 izdavačke kuće Difusión. Oslanjamo se na savremene tendencije u nastavi stranih jezika koje fokus stavljaju na razvoj interkulturne kompetencije kod učenika, sa ciljem boljeg razumevanja sveta koji ih okružuje i uspešnije komunikacije na stranom jeziku. Osim koncepta interkulturalnosti koji predstavlja širi okvir rada, pažnju usmeravamo i na literaturu koja sagledava značaj obrade tema kao što su svečanosti i narodne proslave i preporuke za njihovo uključivanje u nastavu. Analiziramo tekstualne kulturne sadržaje kao i ilustracije povezane sa ovom temom. Cilj nam je da utvrdimo koji su elementi kulture povezani sa proslavama zastupljeni u nastavnom materijalu, na kojim nivoima učenja i sa kojim ciljem, odnosno koje kompetencije učenika nastoje da razviju. U cilju razvoja interkulturne kompetencije u nastavi stranih jezika, na kraju rada nudimo preporuke i osnovne smernice nastavnicima stranih jezika za razvoj interkulturno usmerenih nastavnih sadržaja.

Istraživanja bidijalektizma i diglosije u nastavi stranih jezika uglavnom su se fokusirala na dosezanje bidijalektizma u ciljnom jeziku, odnosno na usvajanje njegovih različitih varijeteta, uključujući i nestandardne. Manji broj radova posvećen je pitanju o tome kako bidijalektizam u maternjem jeziku utiče na usvajanje pojedinih, mahom fonoloških i gramatičkih, sadržaja iz ciljnog jezika. Ovo istraživanje ima za cilj da pokaže kako dijalekti srpskog jezika koji nisu u osnovici standarda (tradicionalno određeni kao staroštokavski dijalekti) mogu uticati na usvajanje određenih fonoloških i gramatičkih kategorija portugalskog kao stranog jezika. Konkretno, ispitivan je uspeh govornika srpskog jezika koji uče portugalski kao strani u usvajanju izgovora poluotvorenih vokala portugalskog jezika (/ɛ/ i /ɔ/), upotrebe određenog člana, ličnih zamenica u službi glagolskih dopuna, kao i u razlikovanju značenja indikativa perfekta i imperfekta. Ispitanici, polaznici kursa portugalskog kao stranog jezika sa ciljem sticanja A2 nivoa kompetencije, izvorni su govornici staroštokavskih dijalekata, ali su kroz školovanje ovladali i standardnojezičkom normom srpskog jezika. Za potrebe istraživanja podeljeni su u dve grupe. U situacijama kada nastavnik poseže za maternjim jezikom učenikâ, u prvoj grupi korišćena je isključivo njegova standardnojezička norma, dok su u drugoj korišćene i odlike staroštokavskih dijalekata, koji su ispitanicima maternji varijeteti. Analiza rezultata testiranja kompetencije ispitanikâ u pogledu određenih kategorija ciljnog jezika pokazuje veću uspešnost u drugoj grupi i ukazuje na moguć pozitivan transfer iz njihovih maternjih varijeteta. Istraživanjem, stoga, želimo da ukažemo na potencijal nestandardnih varijeteta srpskog u nastavi stranih jezika i na potrebu razvijanja nastavničkih kompetencija koje bi doprinele njegovom iskorišćavanju. 

ključne reči: nastava stranih jezika, portugalski kao strani jezik, nestandardni varijeteti, staroštokavski dijalekti, nastavničke kompetencije

Циљ овог истраживања је да се испитају ставови студената према microteaching вежбама које представљају део предиспитне обавезе у оквиру једносеместрал-них предмета Примењена лингвистика и настава енглеског језика 3, 4 и 5. Oве вежбе посвећене су тестирању креативности и способности студената да обраде наставну јединицу по сопственом избору у временски ограниченим условима. У првом делу рада ћемо детаљно описати како ове вежбе функционишу и објаснити њихову корелацију са теоретским аспектима поменутог предмета. Кроз одговоре студената основних и мастер студија на упитник, у другом делу ћемо приказати позитивне и негативне аспекте овог вида припреме за будући позив наставника са посебним освртом на развој креативности, концизност, расположива дидак-тичка средства и дисциплину на часу. Поред тога, испитаћемо колико често се методичке вежбе обављају као и које су методе студенти имали прилике да при-мене. Коначно, будући да су међу испитаницима студенти са и без практичног искуства, упоредићемо очекивања студената основних студија са искуствима из стварне учионице студената мастер студија. Кључне речи: примењена лингвистика, microteaching, студенти, методика наста-ве енглеског језика Увод Microteaching у ретроспективи-историјски преглед Microteaching се, према Крукшчанку и Меткалфу појавио први пут на Универзитету у Стенфорду (Stanford University) шездесетих година двадесетог века, а касније прерастао у део експерименталног програма за обучавање на-ставника за рад у настави. Ове сесије које Брент и Томсон (1996) дефинишу као метод за припремање будућих наставника осмишљене су тако да представљају симулацију правог часа, при чему је смањена комплексност градива, али и број ученика. Концепти који се подучавају прилагођавају се према годишту коме се представљају или према задатом нивоу знања полазника. Садржај се најчешће поједностављује, према речима Гејџа и Де Ћека (Gage, 1963; De Cecco, 1968),

The ongoing curricular reform in the University in Belgrade tends to neglect languages for special purposes (LSP) traditionally taught in it for more than sixty years. The paper discusses the differences between general language and LSP and highlights the need for the provision of LSP teaching at the university level. It further presents an analysis of the position of LSP in 30 faculties of the University in Belgrade. The results show that 40% of the examined faculties offer their students only English (some even the courses for beginners), and even English appears to be losing the status of a compulsory subject. Other traditionally taught languages (French, German, Russian) are losing ground rapidly. The number of hours in weekly timetables has been severely reduced, even for English, in 70% of the examined faculties. All this indicates to a tendency, which is reverse in relation to obvious tendencies in university LSP teaching in Europe, which is illustrated by a short account of the position of foreign languages at some comparable European universities. Presented also are some findings on the use of foreign language as the medium of instruction, which indicate that, for a number of reasons, caution and good planning, which includes qualitative preparation of students during undergraduate studies, are required if such teaching is to be beneficial.

Les termes scientifiques et techniques sont omniprésents et nécessaires pour la rédaction de tout texte scientifique. Il est évident qu’ils représentent une difficulté importante pour le lecteur n’ayant pas de connaissances du domaine. Pour pouvoir diffuser des savoirs vers l’extérieur d’une communauté scientifique, les auteurs de ces textes reformulent leur discours en créant ainsi le discours de vulgarisation scientifique. Les vulgarisateurs disposent de différents moyens, qu’ils soient linguistiques ou non. Le présent travail s’intéresse surtout au traitement des termes médicaux dans le cadre de vulgarisation. L’analyse a pris en compte d’une part, le caractère scriptovisuel de ces documents et de l’autre, les procédés métalinguistiques et typographiques utilisés.

U radu je dat pregled različitih pristupa prevodilačkom procesu i stavljen akcenat na principe interpretativne teorije prevođenja koji se izučavaju i primenjuju na Ecole Supérieure d'Interprètes et de Traducteurs u Parizu. Izložene su i osobenosti naučnog prevođenja. Razmatra se način izvođenja nastave na specijalističkim studijama prevođenja u Beogradu i navode problemi koji se tom prilikom sreću. Praktični deo rada zasnovan je na iskustvu autora u nastavi pisanog prevođenja sa francuskog i na francuski jezik na predmetu Naučno prevođenje (oblast farmacije i medicine). Posledično, postavlja se osetljivo pitanje: ko je bolji prevodilac – filolog ili zdravstveni radnik?

U radu ćemo ispitivati mogućnost i efikasnost primene jezičkih korpusa u nastavi srpskog jezika kao stranog. Analizom autentičnih tekstova učenici samostalno organizuju proces učenja i na taj način induktivnom metodom izvode pravila o funkcionisanju jezika. Rad će se baviti ispitivanjem metodologije i strategija kojima nastavnik u ulozi facilitatora usmerava studente ka samostalnom korišćenju korpusa u nastavi, a time i ka autonomiji u učenju jezika. Frekvencijske liste poslužiće nastavnicima ali i autorima udžbenika za srpski kao strani u prezentovanju leksike koja je diferencirana u odnosu na nivo učenja jezika i njegove različite uloge u komunikaciji. Učenici će tako od prvog susreta sa jezikom naučiti da preko konkordanci posmatraju reči u kontekstu a preko kolokata njihovu preferenciju u vezivanju za druge reči. Lexical grammar (Sinclair 2000) tj. neodvojivost leksike i gramatike u proučavanju jezika poslužiće kao polazna osnova za realizaciju vežbi koje se mogu koristiti u nastavnoj praksi imajući u vidu rezultate analize najfrekvetnijih grešaka italofona u učenju srpskog jezika kao stranog (Perišić Arsić 2015).