Пређи на садржај

Bupropion

С Википедије, слободне енциклопедије
Bupropion
1 : 1 smesa (racemat)
IUPAC ime
(±)-2-(tert-butylamino)-1-(3-chlorophenyl)propan-1-one
Klinički podaci
Kategorija trudnoće
  • AU: B2
  • US: C (Mogući rizik)
Način primeneOralno
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost5 do 20% kod životinja; studije na ljudima nisu dostupne
MetabolizamHepatički—važno CYP2B6 i 2D6 udeo
Poluvreme eliminacije20 sati
IzlučivanjeRenalno (87%), fekalno (10%)
Identifikatori
CAS broj34841-39-9 ДаY
ATC kodN06AX12 (WHO)
PubChemCID 444
DrugBankAPRD00621
ChemSpider431
Hemijski podaci
FormulaC13H18ClNO
Molarna masa239.74 g/mol
  • O=C(C(C)NC(C)(C)C)C1=CC=CC(Cl)=C1
  • InChI=1S/C13H18ClNO/c1-9(15-13(2,3)4)12(16)10-6-5-7-11(14)8-10/h5-9,15H,1-4H3 ДаY
  • Key:SNPPWIUOZRMYNY-UHFFFAOYSA-N ДаY

Bupropion (Wellbutrin, Zyban), koji je svojevremeno bio poznat kao amfebutamon,[1] je atipičan antidepresant i sredstvo ostavljanje pušenja. On deluje kao inhibitor norepinefrin i dopamin reapsorpcije (NDRI), kao i nikotinski antagonist α3β4-nikotinskog receptora.[2][3][4] Bupropion pripada hemijskoj klasi aminoketona i sličan je po strukturi stimulatorima katinonu i dietilpropionu, i uopšte fenetilaminima.[5]

Ovaj lek je prvobitno istraživan i prodavan kao antidepresant. Naknadno je za bupropion nađeno da je efektivan kao pomoćno sredstvo kod ostavljanja pušenja. 2007. godine on je bio četvrti najviše prepisivani antidepresant na SAD tržištu, sa 20.184 miliona prodajnih recepata.[6]

Bupropion snižava prag epileptičkih napada i njegov potencijal da uzrokuje napade je bio široko publikovan. Međutim, u okviru preporučenih doza rizik od epileptičkih napada je uporediv sa onim što je zapaženo kod drugih antidepresanta. Bupropion je efektivan antidepresant sam po sebi, ali je on posebno popularan kao dodatna medikacija u slučajevima nepotpunog dejstva antidepresanata prive linije, selektivnih inhibitora serotonin apsorpcije (SSRI). U kontrastu sa mnogim drugim antidepresantima, bupropion ne uzrokuje gojenje, ili seksualnu disfunkciju.

Istorija

[уреди | уреди извор]

Bupropion je pronašao Nariman Mehta iz kompanije Burroughs Wellcome (sad GlaksoSmitKlajn) 1969. godine, i US patent je odobren1974.[7] FDA je odobrila upotrebu ovog leka kao antidepresant 30. decembra 1985. i on prodavan pod imenom Wellbutrin.[8] Međutim, značajna pojava epileptičkih napada pri primeni originalno preporučenog doziranja (400–600 mg) prouzrokovala je povlačenje leka sa tržišta 1986. Naknadno je ustanovljeno da je rizik od napada jako zavistan od doze, i bupropion je vraćen u prodaju 1989. sa maksimalnom preporučenom dozom od 450 mg/dan.

Wellbutrin XL

FDA je 1996. godine dozvolila upotrebu formulacije bupropiona sa trajnim oslobađanjem pod imenom Wellbutrin SR, koji se treba uzimati dva puta dnevno (za razliku od Wellbutrin formulacije sa neposrednim oslobađanjem koja sa uzima tri puta dnevno).[9] 2003. je FDA odobrila upotrebu još jedne formulacije sa trajnim-oslobađanjem pod imenom Wellbutrin XL, koja je namenjena za jednodnevno doziranje. Wellbutrin SR i XL su dostupne kao generici u SADu, dok u Kanadi samo SR formulacije je dostupna kao generik. 1997, bupropion odobren od strane FDA za upotrebu kao sredstvo koje pomaže ostavljanje pušenja po imenom Zyban.[9] 2006. godine, Wellbutrin XL je odobren za liječenje sezonskog aftektivnog poremećaja.[10]

Terapeutska upotreba

[уреди | уреди извор]

Depresija

[уреди | уреди извор]

Placebo-kontrolisana duplo-slepa klinička ispitivanja su potvrdila efikasnost bupropiona za kliničku depresiju.[11] Komparativne kliničke studije su demonstrirale ekvivalentnost bupropiona i sertralina (Zoloft), fluoksetina (Prozac), paroksetina (Paxil)[12] i escitaloprama (Lexapro)[13] kao antidepresiva. Signifikantno viša stopa remisije kod bupropion tretmana nego kod venlafaksina (Effexor) je primećena u jednoj nedavnoj studiji.[14] Za razliku od drugih antidepresanta, izuzev mirtazapina (Remeron), maprotilina (Ludiomil) i tianeptina (Stablon), bupropion ne uzrokuje seksualnu disfunkciju, i pojava seksualnih nuspojava se ne razlikuje od placeba.[15][16] Tretman bupropionom nije asociran sa uvećanjem telesne težine; naprotiv, na kraju svake studije poređenje bupropiona sa placebom i drugim antidepresantima pokazuje da bupropion grupa ima nižu prosečnu težinom.[17] Bupropion is more effective than SSRIs at improving symptoms of hypersomnia and fatigue in depressed patients.[18] U komparativnoj meta-analizi, nađeno je da postoji skromna prednost u korišćenju SSRI lekova u poređenju sa bupropionom u tretmanu depresije sa strepnjom, dok su te medikacije ekvivalentne u tretmanu depresije sa umerenom ili neznatnom strepnjom,[19]

Na osnovu nekoliko anketa, augmentacija prepisanih SSRI sa bupropionom je prvenstveno korišćena strategija kliničkog osoblja u slučajevima kad pacijent ne reaguje na SSRI.[20] Na primer, kombinacija bupropiona i citaloprama (Celexa) je primećena da je efektivnija nego prelazak na drugi antidepresiv. Dodatak bupropiona SSRI tretmanima (prvenstveno fluoksetinu i sertralinu) je rezultovao u značajnom poboljšanju od 70-80% kod pacijenata kod kojih su antidepresivi prive-linije imali nepotpunu dejstvo.[21][22] Bupropion je poboljšao rangiranje "energije", čiji nivo opada pod uticajem SSRI; isto tako je primećena su poboljšanja raspoloženja i motivacije, i donekle poboljšanje spoznajnih i seksualnih funkcija. Rangovi kvalitet sna i strepnja su u većini slučajeva ostali nepromenjeni.[22] U STAR*D studiji, pacijenti na koje nije delova citalopram (Celexa) su randomno određeni da prime bupropion ili buspiron (Buspar) augmentaciju. Približno 30% tretiranih u obe grupe je iskusilo remisiju. Međutim, bupropion augmentacija je proizvela bolje rezultate po osnovi samo-rangiranja pacijenata i bila je mnogo bolje tolerisana. Autori su primetili da "ovi nalazi konsistentno ukazuju na povoljnije dejstvo bupropion sa produženim dejstvom nego buspiron augmentacije citalopramom."[23] Ta ista studija je indicirala mogućnost povećane stope remisije kad se onima na koje citalopram ne deluju daje bupropion augmentacija umesto prelaska na bupropion (30% vs. 20%).[24]

Ostavljanje Pušenja

[уреди | уреди извор]

Bupropion reducira jačinu nikotinske zavisnosti, i simptome apstinentske krize. Nakon sedmo-nedeljnog tretmana, 27% tretiranih koji su primali bupropion su izjavili da nemaju više problem sa željom za pušenjem, u poređenju sa 56% onih koji su dobijali placebo. U istoj studiji, 21% is bupropion grupe je prijavilo promene raspoloženja, u poređenju sa 32% placebo grupe.[25] Bupropion tretman traje sedam do dvanaest nedelja, sa pacijentovim prestankom korišćenja duvana oko deset dana nakon početka tretmana. Efikasnost bupropiona je slična kao kod terapije zamene nikotina. Bupropion približno udvostručava šanse uspešnog prestanka pušenja nakon tri meseca. Godinu dana nakon tretmana šanse održavanja nepušačkog stanja su još uvek 1.5 puta veće u bupropion grupi nego u placebo grupi.[26] Kombinacija bupropiona i nikotina ne izgleda da dalje povećava stopu ostavljanja. U direktnom poređenju, vareniclin (Chantix) je pokazao superiornu efikasnost: posle jedne godine, stope neprekidne apstinencije je bila 10% za placebo, 15% za bupropion, i 23% za vareniclin.[27] Bupropion usporava sticanje telesne težine koja se često dešava u toku prvih nedelja nakon prestanka pušenja (nakon sedam nedelja, placebo grupa je imala u proseku 2.7 kg porast težine, u poređenju sa 1.5 kg za bupropion grupu). Sa vremenom, međutim, ovaj efekat postaje zanemarljiv (posle 26 nedelja, obe grupe su imale u proseku 4.8 kg porasta težine).[25]

Seksualna disfunkcija

[уреди | уреди извор]

Bupropion je jedan of malobrojnih antidepresiva koji ne uzrokuju seksualnu disfunkciju.[28] Na osnovu ankete psihijatara, on je izabrani lek za tretman SSRI-uzrokovane seksualne disfunkcije, mada to nije FDA-odobrena indikacija. Trideset-šest procenata psihijatara preferira prelaz pacijenata sa SSRI-uzrokovanom seksualnom disfunkcijom na bupropion, i 43 procenata je izabralo augmentaciju trenutne medikacije sa bupropionom.[29] Postoje studije koje demonstriraju efikasnost oba pristupa; poboljšanje komponenata želje i orgazma seksualne funkcije su najčešće primećene. Kod augmentacionog pristupa, dodatak od najmanje 200 mg/dan bupropiona u SSRI tretman može biti neophodan da bi se postiglo poboljšanje jer dodatak od 150 mg/dan bupropiona ne proizvodi statistički značajnu razliku od placeba.[30][31][32][33][34][35]

Nekoliko studija su indicirale da bupropion isto tako pomaže kod seksualne disfunkcije ljudi koji ne boluju od depresije. U duplo-slepoj studiji mešanog-pola, 63% subjekata na 12-nedeljnom tretmanu bupropionom su rangirali svoje stanje kao poboljšano ili veoma poboljšano, u poređenju sa 3% subjekata na placebu.[36] Dve studije, jedna od kojih je bila placebo-kontrolisana, su demonstrirale efikasnost bupropiona kod žena sa hipoaktivnom seksualnom željom,[37][38] proizvodeći signifikantno poboljšanje nadraženja, orgazma i sveukupnog zadovoljstva. Bupropion je isto pokazao obećavajuće znake u tretmanu seksualne disfunkcije prouzrokovane hemoterapijom raka dojke[39] i za orgazmičku disfunkciju.[40] Kao i kod tretmana SSRI-indukovanih seksualnih poremećaja,veće doze of bupropiona (300 mg) mogu biti neophodne: randomizovana studija koristeći niže doze (150 mg) nije ustanovila značajnu razliku između bupropiona, seksualne terapije ili kombinovanog tretmana.[41] Bupropion nema nepoželjnih efekata na seksualno funkcionisanje zdravih ljudi.[42]

Gojaznost

[уреди | уреди извор]

Nedavna metaanaliza preparata za lečenje gojaznosti je sumirala rezultate tri dvostruko-slepa, placebo-kontrolisana ispitivanja bupropiona. Ona je potvrdila efikasnost bupropiona u dozama 400 mg na dan za tretman gojaznosti. U toku perioda od 6 do 12 meseci, gubitak težine u bupropion grupi (4.4 kg) je bio signifikantno veći nego u placebo grupi (1.7 kg). Ista analiza je ustanovila da su razlike u gubitku težine između bupropiona i drugih afirmisanih medikacija za mršavljenje, kao što su sibutramin, orlistat i dietilpropion statistički insignifikantne.[43] Studije kombinacija bupropiona i zonisamida (Empatic), i bupropiona i naltreksona (Contrave) u smanjenju gojaznosti su u toku.[44]

Hiperkinetički poremećaj

[уреди | уреди извор]

Mada hiperkinetički poremećaj (ADHD) nije odobrena indikacija, nađeno je da je bupropion efektivan kod ADHD odraslih osoba.[45] Bilo je mnogo pozitivnih studija pojedinačnih slučajeva i drugih nekontrolisanih kliničkih studija bupropiona za ADHD kod dece.[46] Međutim, u najvećoj duplo-slepoj studiji sprovedenoj do današnjeg vremena, koju je izveo GlaxoSmithKline, rezulti su dvosmisleni. Agresija i hiperaktivnost po rangiranju dečjih nastavnika su bili značajno poboljšani u poređenju sa placebom; u kontrastu s tim, roditelji i kliničko osoblje nisu mogli da naprave razliku između efekata bupropiona i placeba.[46] 2007. preporuka za ADHD tretman od Američke Akademije za Dečju i Adolescensku Psihijatriju napominje da je evidencija za bupropion "daleko slabija" nego za FDA-odobrene tretmane. Njegov efekat može da bude "značajno slabiji od odobrenih medikamenata... Tako da je razborito za kliničko osoblje da preporuči istraživanje terapije ponašanja u ovoj tački, pre nego što se pristupi ovim agentima druge-linije."[47] Slično, 2006. preporuka Teksas departmana za državnu zdravstvenu službu preporučuje razmatranje bupropiona ili tricikličnih antidepresiva kao četvrta-linija tretmana nakon pokušavanja dva različita stimulanta i atomoksetina (Strattera).[48][49]

Studija profilaktičkog bupropiona za prevenciju pušenja među tinejdžerima sa ADHD proizvela je neočekivane rezultate. Tinejdžeri koji su koristili bupropion su bili dva puta skloniji (što je blizo statističke signifikantnosti) da počnu da puše nego tinejdžeri iz placebo grupe. U isto vreme, pod-grupa pacijenata koji su uzimali stimulante dodatno sa bupropionom ili placebom je imala pet puta manji rizik od iniciranja pušenja.[50]

Druge upotrebe

[уреди | уреди извор]

Bupropion je odobren od strane FDA[51] za prevenciju sezonskog emotivnog poremećaja (zimske depresije).[52] Na osnovu nekoliko pojedinačnih studija i jedne pilot studije, bupropion snižava nivo inflamatornog medijatora TNF-alfa[53] i može biti koristan kod autoinflamatornih stanja kao što su Kronova bolest[53][54] i psoriaza.[55][56]

Za Parkinsonovu bolest adekvatno kontrolisana duplo-slepa ispitivanja bupropiona nisu sprovedena. Jedna mala studija iz 1984. godine sprovedena pod pokrićem proizvođača bupropiona je ustanovila da je dodatak bupropiona carbidopa ili levodopa tretmanima poboljšao Parkinsonove simptome kod deset od dvadeset pacijenata; međutim, nuspojave, posebno mučnina i povraćanje, su bili frekventni.[57] Američka Psihijatrijska Asocijacija napominje da, "ne postoji evidencija u korist bilo kojeg specifičnog antidepresivnog medikamenta sa tačke gledišta terapeutske efikasnosti kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću komplikovanom jačim depresivnim poremećajem".[58]

Postoji poveća nesaglasnost po pitanju da li je korisno dodati antidepresant, uključujući bupropion, u stabilizatore raspoloženja kod pacijenata sa bipolarnom depresijom.[59][60][61] Bupropion, slićno drugim antidepresantima, nije efikasan za hronični bol donjeg dela leđa.[62][63]

Bupropion je isto tako pokazan da ima određenog uspeha u tretiranju generalizovane strepnje kao socijalne strepnje.

Kontraindikacije

[уреди | уреди извор]

GlaxoSmithKline preporučuje da bupropion ne treba prepisivati osobama sa epilepsijom ili drugim problemima koji snižavaju prag epileptičkih napada, kao što su alkohol ili benzodiazepin obustava, anorexia nervosa, bulimija, ili activni moždani tumori. Treba ga izbegavati kod individua koje koriste MAO inhibitore (MAOI). Kad se prelazi sa MAOI na bupropion, važno je da se dozvoli period ispiranja od oko dve nedelje između medikacija.[64] FDA odobrena etiketa leka preporučuje da se primene mere opreza kad se tretiraju pacijenti sa povredom jetre, ozbiljnih bolesti bubrega, i jake hipertenzije, kao i kod pedijatrijskih pacijenata, adolescenata i mladih odraslih osoba zbog povećanog rizika od samoubistvenih ideja.[64]

Na osnovu retrospektivnih kliničkih serija objavljenih 1993, bupropion tretman može pogoršati tikove kod dece sa ko-dešavajućim ADHD i Touretovim sindromom.[65] Dalja istraživanja ovih nuspojava nisu sprovedena.

Nuspojave

[уреди | уреди извор]

Epileptički napad je najkontroverznija nuspojava bupropiona, koja je bila odgovorna za njegovo inicijalno povlačenje sa tržišta. Rizik od napada je visoko zavistan od doze: 0,1% kod 100–300 mg bupropiona, 0,4% kod 300–450 mg, i 2% kod 600 mg. U poređenju s tim, zastupljenost prvog neizazvanog napada u generalnoj populaciji je 0.07–0.09%. Rizik od napada drugih antidepresanata je sledeći: 0.1–0,6% za imipramin, u zavisnosti od doze; 0–0,06% za amitriptilin, u zavisnosti od doze; 0,5% za clomipramin; 0,4% ya maprotilin; i 0,2% za fluoksetin i fluvoksamin.[66] Eksperimenti na miševima indiciraju da povećana susceptibilnost na napade je generalna nuspojava hronično korišćenih antidepresanata koji inhibiraju norepinefrin transporter, kao što su imipramin, desipramin i reboksetin.[67] Klinička depresija sama po sebi je primećena da povećava učestalost napada za dva do sedam puta u poređenju sa generalnom populacijom; sa te tačke gledišta, gornje izneti statistički podaci mogu da indiciraju da niske do umerenih doze antidepresanata, uključujući bupropion, magu zapravo da imaju antikonvulzivno dejstvo.[68]

Sinteza

[уреди | уреди извор]

Bupropion se sintetiše brominacijom 3'-hloropropiofenona, što sledi nukleofilična supstitucija sa t-butilaminom.[7][69]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The INN originally assigned in 1974 by the World Health Organization was "amfebutamone". In 2000, the INN was reassigned as bupropion. See World Health Organization (2000). „International Nonproprietary Names for Pharmaceutical Substances (INN). Proposed INN: List 83” (PDF). WHO Drug Information. 14 (2). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 03. 2009. г. Приступљено 22. 6. 2009. 
  2. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 583—5. ISBN 0781768799. 
  3. ^ Slemmer JE, Martin RM, Damaj MI (2000). „Bupropion is a Nicotinic Antagonist”. J Pharmacol Exp Ther. 295 (1): 321—327. PMID 10991997. 
  4. ^ Fryer JD, Lukas RJ (1999). „Noncompetitive functional inhibition at diverse, human nicotinic acetylcholine receptor subtypes by bupropion, phencyclidine, and ibogaine”. J Pharmacol Exp Ther. 288 (6): 88—92. PMID 9862757. 
  5. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 17. Drug therapy of depression and anxiety disorders”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  6. ^ Posle sertralina, escitaloprama i fluoksetina. Bupropion recepti su računati kao total od recepta za Wellbutrin XL, Budeprion XL, Budeprion SR, Bupropion SR i Bupropion ER koristeći podatke sa grafika za generike i lekove sa brend-imenom, pogledate: „Top 200 Generic Drugs by Units in 2007” (PDF). Drug Topics. 18. 2. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2012. г. Приступљено 30. 3. 2008.  i Verispan (18. 02. 2008). „Top 200 Brand Drugs by Units in 2007” (PDF). Drug Topics. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2012. г. Приступљено 30. 3. 2008. 
  7. ^ а б Mehta NB (25. 06. 1974). „United States Patent 3,819,706: Meta-chloro substituted α-butylamino-propiophenones”. USPTO. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 2. 6. 2008. 
  8. ^ WELLBUTRIN Label and Approval History. U.S. Food and Drug Administration Center for Drug Evaluation and Research. Приступљено 2007-08-18. Data available for download on FDA website.
  9. ^ а б "Bupropion Helps People With Schizophrenia Quit Smoking Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2009)." National Institute on Drug Abuse. Research Findings, Vol. 20, No. 5 (April 2006). Retrieved on August 19, 2007.
  10. ^ Staff Writer. "Seasonal affective disorder drug Wellbutrin XL wins approval Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2007)." CNN. June 14, 2006. Retrieved on August 19, 2007.
  11. ^ Fava M, Rush AJ, Thase ME, Clayton A, Stahl SM, Pradko JF, Johnston JA (2005). „15 years of clinical experience with bupropion HCl: from bupropion to bupropion SR to bupropion XL” (PDF). Prim Care Companion J Clin Psychiatry. 7 (3): 106—113. PMC 1163271 Слободан приступ. PMID 16027765. doi:10.4088/PCC.v07n0305. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 02. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2008. 
  12. ^ Thase ME, Haight BR, Richard N, Rockett CB, Mitton M, Modell JG, VanMeter S, Harriett AE, Wang Y (2005). „Remission rates following antidepressant therapy with bupropion or selective serotonin reuptake inhibitors: a meta-analysis of original data from 7 randomized controlled trials”. J Clin Psychiatry. 66 (6): 974—981. PMID 16086611. doi:10.4088/JCP.v66n0803. 
  13. ^ Clayton AH, Croft HA, Horrigan JP, Wightman DS, Krishen A, Richard NE, Modell JG (2006). „Bupropion extended release compared with escitalopram: effects on sexual functioning and antidepressant efficacy in 2 randomized, double-blind, placebo-controlled studies”. J Clin Psychiatry. 67 (5): 736—746. PMID 1684162. doi:10.4088/JCP.v67n0507. 
  14. ^ Thase ME, Clayton AH, Haight BR, Thompson AH, Modell JG, Johnston JA (2006). „A double-blind comparison between bupropion XL and venlafaxine XR: sexual functioning, antidepressant efficacy, and tolerability”. J Clin Psychopharmacol. 26 (5): 482—488. PMID 16974189. doi:10.1097/01.jcp.0000239790.83707.ab. 
  15. ^ For the review, see: Clayton AH (2003). „Antidepressant-Associated Sexual Dysfunction: A Potentially Avoidable Therapeutic Challenge”. Primary Psychiatry. 10 (1): 55—61. 
  16. ^ For another review, see: Kanaly KA, Berman JR (2002). „Sexual side effects of SSRI medications: potential treatment strategies for SSRI-induced female sexual dysfunction”. Curr Women's Health Rep. 2 (6): 409—16. PMID 12429073. 
  17. ^ For a short review, see: Zimmerman M, Posternak MA, Attiullah N, Friedman M, Boland RJ, Baymiller S, Berlowitz SL, Rahman S, Uy KK, Singer S, Chelminski I, Thongy, Tv (2005). „Dr. Zimmerman and colleagues reply to MJ Menaster”. J Clin Psychiatry. 66 (10): 1336—9. 
  18. ^ Baldwin DS, Papakostas GI (2006). „Symptoms of Fatigue and Sleepiness in Major Depressive Disorder”. J Clin Psychiatry. 67 (suppl 6): 9—15. PMID 16848671. 
  19. ^ Papakostas GI; Stahl SM; Krishen A; et al. (2008). „Efficacy of Bupropion and the Selective Serotonin Reuptake Inhibitors in the Treatment of Major Depressive Disorder With High Levels of Anxiety (Anxious Depression): A Pooled Analysis of 10 Studies”. J Clin Psychiatry. 69 (8): e1—e6. PMID 18605812. 
  20. ^ For the most recent review, see: Zisook S, Rush AJ, Haight BR, Clines DC, Rockett CB (2006). „Use of bupropion in combination with serotonin reuptake inhibitors”. Biol Psychiatry. 59 (3): 203—10. PMID 16165100. doi:10.1016/j.biopsych.2005.06.027. 
  21. ^ Spier SA (1998). „Use of bupropion with SRIs and venlafaxine”. Depression and anxiety. 7 (2): 73—5. PMID 9614595. doi:10.1002/(SICI)1520-6394(1998)7:2<73::AID-DA4>3.0.CO;2-6. 
  22. ^ а б Bodkin JA, Lasser RA, Wines JD, Gardner DM, Baldessarini RJ (1997). „Combining serotonin reuptake inhibitors and bupropion in partial responders to antidepressant monotherapy”. The Journal of clinical psychiatry. 58 (4): 137—45. PMID 9164423. 
  23. ^ Trivedi MH, Fava M, Wisniewski SR, Thase ME, Quitkin F, Warden D, Ritz L, Nierenberg AA, Lebowitz BD, Biggs MM, Luther JF, Shores-Wilson K, Rush AJ (2006). „Medication augmentation after the failure of SSRIs for depression”. New England Journal of Medicine. 354 (12): 1243—52. PMID 16554526. doi:10.1056/NEJMoa052964. 
  24. ^ Rush AJ, Trivedi MH, Wisniewski SR, Stewart JW, Nierenberg AA, Thase ME, Ritz L, Biggs MM, Warden D, Luther JF, Shores-Wilson K, Niederehe G, Fava M (2006). „Bupropion-SR, sertraline, or venlafaxine-XR after failure of SSRIs for depression”. New England Journal of Medicine. 354 (12): 1231—42. PMID 16554525. doi:10.1056/NEJMoa052963. 
  25. ^ а б Tonnesen P, Tonstad S, Hjalmarson A, Lebargy F, Van Spiegel PI, Hider A, Sweet R, Townsend J (2003). „A multicentre, randomized, double-blind, placebo-controlled, 1-year study of bupropion SR for smoking cessation”. J Intern Med. 254 (2): 184—192. PMID 12859700. doi:10.1046/j.1365-2796.2003.01185.x. 
  26. ^ Wu P, Wilson K, Dimoulas P, Mills EJ (2006). „Effectiveness of smoking cessation therapies: a systematic review and meta-analysis”. BMC Public Health. 6: 300—315. doi:10.1186/1471-2458-6-300. 
  27. ^ Jorenby DE, Hays JT, Rigotti NA, Azoulay S, Watsky EJ, Williams KE, Billing CB, Gong J, Reeves KR (2006). Varenicline Phase 3 Study Group. „Efficacy of varenicline, an alpha4beta2 nicotinic acetylcholine receptor partial agonist, vs placebo or sustained-release bupropion for smoking cessation: a randomized controlled trial”. JAMA. 296 (1): 56—63. PMID 16820547. doi:10.1001/jama.296.1.56. 
  28. ^ Serretti A, Chiesa A (2009). „Treatment-emergent sexual dysfunction related to antidepressants: a meta-analysis”. J Clin Psychopharmacol. 29 (3): 259—66. PMID 19440080. doi:10.1097/JCP.0b013e3181a5233f. 
  29. ^ Dording CM, Mischoulon D, Petersen TJ, Kornbluh R, Gordon J, Nierenberg AA, Rosenbaum JE, Fava M (2002). „The pharmacologic management of SSRI-induced side effects: a survey of psychiatrists”. Ann Clin Psychiatry. 14 (3): 143—7. PMID 12585563. doi:10.3109/10401230209147450. 
  30. ^ Walker PW, Cole JO, Gardner EA, Hughes AR, Johnston JA, Batey SR, Lineberry CG (1993). „Improvement in fluoxetine-associated sexual dysfunction in patients switched to bupropion”. J Clin Psychiatry. 54 (12): 459—65. PMID 8276736. 
  31. ^ Dobkin RD, Menza M, Marin H, Allen LA, Rousso R, Leiblum SR (2006). „Bupropion improves sexual functioning in depressed minority women: an open-label switch study”. J Clin Psychiatry. 26 (1): 21—6. PMID 16415700. 
  32. ^ Masand PS, Ashton AK, Gupta S, Frank B (2001). „Sustained-release bupropion for selective serotonin reuptake inhibitor-induced sexual dysfunction: a randomized, double-blind, placebo-controlled, parallel-group study”. Am J Psychiatry. 158 (5): 805—807. PMID 11329407. doi:10.1176/appi.ajp.158.5.805. 
  33. ^ DeBattista C, Solvason B, Poirier J, Kendrick E, Loraas E (2005). „A placebo-controlled, randomized, double-blind study of adjunctive bupropion sustained release in the treatment of SSRI-induced sexual dysfunction”. J Clin Psychiatry. 66 (7): 844—8. PMID 16013899. doi:10.4088/JCP.v66n0706. 
  34. ^ Ashton AK, Rosen RC (1998). „Bupropion as an antidote for serotonin reuptake inhibitor-induced sexual dysfunction”. J Clin Psychiatry. 59 (3): 112—5. PMID 9541153. 
  35. ^ Clayton AH, Warnock JK, Kornstein SG, Pinkerton R, Sheldon-Keller A, McGarvey EL (2004). „A placebo-controlled trial of bupropion SR as an antidote for selective serotonin reuptake inhibitor-induced sexual dysfunction”. J Clin Psychiatry. 65 (1): 62—7. PMID 14744170. doi:10.4088/JCP.v65n0110. 
  36. ^ Crenshaw TL, Goldberg JP, Stern WC (1987). „Pharmacologic modification of psychosexual dysfunction”. J Sex Marital Ther. 13 (4): 239—52. PMID 3121861. 
  37. ^ Segraves RT, Croft H, Kavoussi R, Ascher JA, Batey SR, Foster VJ, Bolden-Watson C, Metz A (2001). „Bupropion sustained release (SR) for the treatment of hypoactive sexual desire disorder (HSDD) in nondepressed women”. J Sex Marital Ther. 27 (3): 303—16. PMID 11354935. doi:10.1080/009262301750257155. 
  38. ^ Segraves RT, Clayton A, Croft H, Wolf A, Warnock J (2004). „Bupropion sustained release for the treatment of hypoactive sexual desire disorder in premenopausal women”. J Clin Psychopharmacol. 24 (3): 339—42. PMID 15118489. doi:10.1097/01.jcp.0000125686.20338.c1. 
  39. ^ Mathias C, Cardeal Mendes CM, Ponde de Sena E, Dias de Moraes E, Bastos C, Braghiroli MI, Nunez G, Athanazio R, Alban L, Moore HC, del Giglio A (2006). „An open-label, fixed-dose study of bupropion effect on sexual function scores in women treated for breast cancer”. Ann Oncol. 17 (12): 1792—6. PMID 16980597. doi:10.1093/annonc/mdl304. 
  40. ^ Modell JG, May RS, Katholi CR (2000). „Effect of bupropion-SR on orgasmic dysfunction in nondepressed subjects: a pilot study”. J Sex Marital Ther. 26 (3): 231—40. PMID 10929571. doi:10.1080/00926230050084623. 
  41. ^ Cabello F (2006). „Effectiveness of the Treatment of Female Hypoactive Sexual Desire Disorder”. J Sex Research. Архивирано из оригинала 27. 04. 2007. г. Приступљено 5. 4. 2007. 
  42. ^ Labbate LA, Brodrick PS, Nelson RP, Lydiard RB, Arana GW (2001). „Effects of bupropion sustained-release on sexual functioning and nocturnal erections in healthy men”. J Clin Psychopharmacol. 22 (1): 99—103. PMID 11199957. doi:10.1097/00004714-200102000-00018. 
  43. ^ Li Z, Maglione M, Tu W, Mojica W, Arterburn D, Shugarman LR, Hilton L, Suttorp M, Solomon V, Shekelle PG, Morton SC (2005). „Meta-analysis: pharmacologic treatment of obesity”. Ann Intern Med. 142 (7): 532—46. PMID 15809465. 
  44. ^ Klonoff DC, Greenway F (2008). „Drugs in the pipeline for the obesity market”. J Diabetes Sci Technol. 2 (5): 913—8. PMC 2769782 Слободан приступ. PMID 19885278. 
  45. ^ Wilens TE, Haight BR, Horrigan JP, Hudziak JJ, Rosenthal NE, Connor DF, Hampton KD, Richard NE, Modell JG (2005). „Bupropion XL in adults with attention-deficit/hyperactivity disorder: a randomized, placebo-controlled study”. Biol. Psychiatry. 57 (7): 793—801. PMID 15820237. doi:10.1016/j.biopsych.2005.01.027. 
  46. ^ а б For the review, see: Cantwell DP (1998). „ADHD through the life span: the role of bupropion in treatment”. The Journal of clinical psychiatry. 59 Suppl 4: 92—4. PMID 9554326. 
  47. ^ Steven Pliszka; et al. (2007). „PRACTICE PARAMETER FOR THE ASSESSMENT AND TREATMENT OF CHILDREN AND ADOLESCENTS WITH ATTENTION-DEFICIT/HYPERACTIVITY DISORDER” (PDF). American Academy of Child and Adolescent Psychiatry. стр. 16. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2007. г. Приступљено 2. 9. 2007. 
  48. ^ Pliszka SR; et al. (2006). „The Texas Children's Medication Algorithm Project: attention-deficit/hyperactivity disorder.”. Texas Department of State Health Services. Архивирано из оригинала 27. 05. 2012. г. Приступљено 2. 9. 2007. 
  49. ^ „Algorithm Stages Flowsheets. ADHD with no significant comorbidity algorithm” (PDF). Texas Department of State Health Services. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 08. 2006. г. Приступљено 2. 9. 2007. 
  50. ^ Monuteaux MC, Spencer TJ, Faraone SV, Wilson AM, Biederman J (2007). „A randomized, placebo-controlled clinical trial of bupropion for the prevention of smoking in children and adolescents with attention-deficit/hyperactivity disorder”. The Journal of clinical psychiatry. 68 (7): 1094—101. PMID 17685748. doi:10.4088/JCP.v68n0718. 
  51. ^ „First drug for seasonal depression”. FDA Consumer. 40 (5): 7. 2006. PMID 17328102. 
  52. ^ Modell JG, Rosenthal NE, Harriett AE, Krishen A, Asgharian A, Foster VJ, Metz A, Rockett CB, Wightman DS (2005). „Seasonal affective disorder and its prevention by anticipatory treatment with bupropion XL”. Biol Psychiatry. 58 (8): 658—67. PMID 16271314. doi:10.1016/j.biopsych.2005.07.021. 
  53. ^ а б Kane S, Altschuler EL, Kast RE (2003). „Crohn's disease remission on bupropion”. Gastroenterology. 125 (4): 1290. PMID 14552325. doi:10.1016/j.gastro.2003.02.004. 
  54. ^ Kast RE, Altschuler EL (2001). „Remission of Crohn's disease on bupropion”. Gastroenterology. 121 (5): 1260—1. PMID 11706830. doi:10.1053/gast.2001.29467. 
  55. ^ Altschuler EL, Kast RE (2003). „Bupropion in psoriasis and atopic dermatitis: decreased tumor necrosis factor-alpha?”. Psychosom Med. 65 (4): 719. PMID 12883127. doi:10.1097/01.PSY.0000073874.55003.EE. 
  56. ^ Modell JG, Boyce S, Taylor E, Katholi C (2002). „Treatment of atopic dermatitis and psoriasis vulgaris with bupropion-SR: a pilot study”. Psychosom Med. 64 (5): 835—40. PMID 12271115. doi:10.1097/01.PSY.0000021954.59258.9B. 
  57. ^ Goetz CG, Tanner CM, Klawans HL (1984). „Bupropion in Parkinson's disease”. Neurology. 34 (8): 1092—4. PMID 6431314. 
  58. ^ American Psychiatric Association (2000). „Practice guideline for the treatment of patients with major depressive disorder. Second edition.” (PDF). стр. 37. Приступљено 24. 8. 2007. 
  59. ^ Za preglede koji indiciraju da antidepresanti nisu bolji nego placebo, pogledajte: Sachs GS, Nierenberg AA, Calabrese JR, Marangell LB, Wisniewski SR, Gyulai L, Friedman ES, Bowden CL, Fossey MD, Ostacher MJ, Ketter TA, Patel J, Hauser P, Rapport D, Martinez JM, Allen MH, Miklowitz DJ, Otto MW, Dennehy EB, Thase ME (2007). „Effectiveness of adjunctive antidepressant treatment for bipolar depression”. New England Journal of Medicine. 356 (17): 1711—22. PMID 17392295. doi:10.1056/NEJMoa064135. 
  60. ^ For the review in favor of the antidepressant use, see: Gijsman HJ, Geddes JR, Rendell JM, Nolen WA, Goodwin GM (2004). „Antidepressants for bipolar depression: a systematic review of randomized, controlled trials”. The American journal of psychiatry. 161 (9): 1537—47. PMID 15337640. doi:10.1176/appi.ajp.161.9.1537. 
  61. ^ Za uputstva koja preporučuju upotrebu bupropiona sa stabilizatorima raspoloženja, pogledajte: Yatham LN, Kennedy SH, O'Donovan C, Parikh SV, MacQueen G, McIntyre RS, Sharma V, Beaulieu S (2006). „Canadian Network for Mood and Anxiety Treatments (CANMAT) guidelines for the management of patients with bipolar disorder: update 2007”. Bipolar Disord. 8 (6): 721—39. PMID 17156158. doi:10.1111/j.1399-5618.2006.00432.x. 
  62. ^ Katz J, Pennella-Vaughan J, Hetzel RD, Kanazi GE, Dworkin RH (2005). „A randomized, placebo-controlled trial of bupropion sustained release in chronic low back pain”. J Pain. 6 (10): 656—61. PMID 16202958. doi:10.1016/j.jpain.2005.05.002. 
  63. ^ Urquhart DM, Hoving JL, Assendelft WW, Roland M, van Tulder MW (2008). „Antidepressants for non-specific low back pain”. Cochrane Database Syst Rev (1): CD001703. PMID 18253994. doi:10.1002/14651858.CD001703.pub3. 
  64. ^ а б „Wellbutrin XL Prescribing Information” (PDF). GlaxoSmithKline. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 09. 2003. г. Приступљено 16. 1. 2010. 
  65. ^ Spencer T, Biederman J, Steingard R, Wilens T (1993). „Bupropion exacerbates tics in children with attention-deficit hyperactivity disorder and Tourette's syndrome”. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry. 32 (1): 211—4. PMID 8428875. 
  66. ^ Pisani F, Oteri G, Costa C, Di Raimondo G, Di Perri R (2002). „Effects of Psychotropic Drugs on Seizure Threshold”. Drug Safety. 25 (2): 91—110. PMID 11888352. doi:10.2165/00002018-200225020-00004. 
  67. ^ Ahern TH, Javors MA, Eagles DA, Martillotti J, Mitchell HA, Liles LC, Weinshenker D (2006). „The effects of chronic norepinephrine transporter inactivation on seizure susceptibility in mice”. Neuropsychopharmacology. 31 (4): 730—8. PMID 16052243. 
  68. ^ Alper K, Schwartz KA, Kolts RL, Khan A (2007). „Seizure Incidence in Psychopharmacological Clinical Trials: An Analysis of Food and Drug Administration (FDA) Summary Basis of Approval Reports”. Biol Psychiatry. 62 (4): 345—54. PMID 17223086. doi:10.1016/j.biopsych.2006.09.023. 
  69. ^ Daniel M. Perrine; Jason T. Ross; Stephen J. Nervi & Richard H. Zimmerman (2000). „A Short, One-Pot Synthesis of Bupropion” (PDF). J. Chem. Ed. 77 (11): 1479. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bupropion&oldid=27900556”