Пређи на садржај

Амфетамин

С Википедије, слободне енциклопедије
Амфетамин
IUPAC име
(±)-1-фенилпропан-2-амин
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • US: C (Могући ризик)
Начин применеОрално, Интравенозно, Вапоризација, инсуфлација, Ректално, Подјезично
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
БиорасположивостОрално 20-25%; назално 75%; ректално 95–99%; интравенозно 100%
Везивање протеина15–40%
МетаболизамХепатички (CYP2D6)[1]
Полувреме елиминације12 h просек за д-изомер, 13 h за L-изомер
ИзлучивањеРенално; значајна порција непромењена
Идентификатори
CAS број300-62-9 ДаY 405-41-4
ATC кодN06BA01 (WHO)
PubChemCID 3007
DrugBankAPRD00480
ChemSpider13852819
Синонимиалфа-метилбензенетанамин, алфа-метилфенетиламин, бета-фенил-изопропиламин
Хемијски подаци
ФормулаC9H13N
Моларна маса135.2084
  • NC(C)Cc1ccccc1
Физички подаци
Тачка топљења285 to 281 °C (545 to 538 °F)
Растворљивост у води50–100 mg/mL (16 °C) mg/mL (20 °C)

Амфетамини су хемикалије добијене синтетичким путем.[2] На тржиште најчешће долазе у облику праха. Амфетамини се уносе орално, пушењем, удисањем праха, и интравенски. Непосредно стимулишу церебрални кортекс у централном нервном систему, уклањајући умор, глад и поспаност. Доводе корисника у стање еуфорије. Појачавају концентрацију, пажњу, рефлексе, а и идеје и слике су много живље.[2] Превелика доза може узроковати вртоглавице, дрхтање, узнемиреност, панику, болове у грудима и убрзан рад срца.[2]Последица може бити потпуни телесни и психички колапс. Хронично тровање може изазвати параноидне идеје и халуцинације. У мозгу ствара зависност и ослобађа га од било каквих ограда.

Спољашњи знакови су ширење зеница, несаница, пролив, дрхтање, промене у понашању, изразита еуфорија и нагло мршављење. Најпознатији амфетамини су „дизалица” (енгл. upper), „спид” (енгл. speed) и екстази.

Спид је улични назив за синтетичке дроге на бази амфетамина. Ефекти укључују смањени апетит, повећану издржљивост и енергију, повећани либидо, хиперактивност и несаницу. Организам се притом рапидно исцрпљује. Када се користи у великим дозама и интравенозно може довести и до предозирања, до брзе зависности што је велики ризик по здравље.[2]

Први пут је добијен 1887. године.[2]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Miranda-G E, Sordo M, Salazar AM (2007). „Determination of amphetamine, methamphetamine, and hydroxyamphetamine derivatives in urine by gas chromatography-mass spectrometry and its relation to CYP2D6 phenotype of drug users”. J Anal Toxicol. 31 (1): 31—6. PMID 17389081. Архивирано из оригинала 03. 05. 2020. г. Приступљено 26. 04. 2010. 
  2. ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 45. ISBN 86-331-2075-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).